Može li NIP uspeti?

Može, ako se od njega odustane. Posle nekoliko sjajnih tekstova Haralda Hiršhofera razočaran sam ovim. Hiršhofer ne kritikuje NIP kao ideju, nego nalazi načine da se NIP bolje izvede. To je tipičan MMF stav. U zemljama kao Srbija saveti MMF-a su obično bolji od namera domaćih vlada, ali nisu dovoljno tržišni. MMF ne brine previše o potrošnji, nego uglavnom priča o budžetskom deficitu. Tako i Hiršhofer ne kaže da Vlada troši previše, nego da treba da pazi na makroekonomsku stabilnost prilikom izvođenja NIP-a. Umesto da osudi samu ideju državnog investiranja, posebno direktne subvencije privredi, Hiršhofer govori kako se državno investiranje može popraviti većom transparentnošću, pažljivijom analizom troškova i koristi, itd. To je medveđa usluga. Tako je socijalizam 50 godina preživljavao na malim reformama i idejama da će ovaj centralni plan biti bolji od prethodnog.

Žuta štampa

Politika nam objašnjava da je Irak okuprian zbog nafte. Kao dokaz navodi izjavu Dika Čejnija u vezi nafte, pre nego što je postao potpresednik.

Treba li posebno objašnjavati da to nije tačno? Da li neko misli da će SAD crpeti naftu iz Iraka i dovoziti kući? Irak, kao i svaka druga zemlja, naftu prodaje. Bila ona američki neprijatelj kao Venecuela ili prijatelj kao Saudi Arabija, nafta se prodaje i kupuje po istoj, jedinstvenoj svetskoj ceni. Ne treba vam da okupirate zemlju da bi to mogli. Tačno je da kompanije kao Halliburton mogu dobiti više ugovora kada se zemlja kao Irak otvori. Ali kad bi menadžeri kompanija vodili spoljnu politiku onda kao prvo ne bi nikada ni bilo sankcija Iraku tokom 90-ih, nego bi te iste kompanije jednostavno radile sa Sadamom.

Možda je dovoljno baciti pogled na mnogobrojne oštre kritike ovog rata. Kritike su da oružje za masovno uništenje koje je bilo glavni povod rata nikada nije pronađeno, da nikada nisu pronađene veze Sadama Huseina sa teroristima odgovornim za njujorški napad, da je svrgavanje Sadama izazvalo građanski rat, da je rat do sada koštao na stotine milijardi dolara -- ali niko ozbiljan ne pominje naftu kao razlog. To radi žuta štampa.