Walter Block i Roy Whitehead u svom tekstu objavljenom u jednom američkom časopisu iz pravne teorije objašnjavaju ono što oni vide kao libertarijansku teoriju abortusa, zasnovanu na privatnim vlasničkim pravima.
Osnovna ideja je da se napravi kompromis između pro-life i pro-choice pozicije na sledeći način: fetus jeste neko ko svojim prisustvom krši vlasnička prava majke na sopstveno telo . Majka ima sva prava da ga se reši ukoliko ga ne želi, ali nema pravo da ga ubije. Ona bi mogla da ga legiitmno ukloni samo ako tehnologija može da obezbedi da abortus bude izveden tako da se fetus sačuva, tj da bude prenet u telo neke druge žene ili u neki inkubator. To je takozvana teorija "evikcije" ili izbacivanja bez nanošenja fizičkih povreda samom fetusu. U postojećim okolnostima gde takve tehnologije nema, abortus je, po autorima, zločin koji mora biti kažnjiv kao i svaki drugi.
Block i Whitehead idu čak toliko daleko da kažu da bi ograničeno nasilje nad doktorima koji vrše abortuse pod postojećim okolnostima, pa čak i spaljivanje njihovih ordinacija, bilo opravdani akt odbrane bespomoćnih ljudskih bića - fetusa. "Thus, it would be entirely appropriate, according to our understanding of the libertarian legal code, to lull those in the act of murdering fetuses
and/or to destroy the means they use to this end, e.g., abortion clinics."
Naravno, ovo gledište nije politički korektno, ali ni mnoga druga libertarijanska gledišta nisu politički korektna. Osnovna stvar od koje zavisi odluka da li ćemo stati na stranu Blocka i Whiteheada ili ne, jeste da li je fetus ljudsko biće, i, ako da, od kog trenutka postaje ljudsko biće? Od začeća, ili od trenutka kad lekar na ultrazvuku može da čuje otkucaje srca (valjda u četvrtoj nedelji trudnoće ili tako nešto) ili kad se formira nervni sistem, ili... Block i Whitehead usvajaju gledište da je fetus ljudsko biće od trenutka začeća, i tu za njih nema dileme. U svakom slučaju, reč je o metazifičkom, a ne ideološkom pitanju. Ako na ontološkom planu rešimo da je fetus čovek, libertarijanski odgovor je jasan - nema abortusa. Ako nije čovek - ima abortusa. Ja nemam konačni odgovor, ali sam bliži gledištu da jeste čovek. No, libertarijanizam kao takav nam ne može pomoći da rešimo ovu ontološku dilemu. On samo može povući političke i pravne konsekvence iz odluke koju smo već doneli na osnovu drugih kriterijuma.
Kako god da se opredelimo, mislim da je najteže pitanje za Blocka i Whiteheada da li odobravaju abortuse u slučaju dokazanih teških deformacija fetusa, poput fizičkih bolesti, ili pak Daunovog sindroma? Oni mogu ostati dosledni i reći - samo "evikcija", ali intuitivno bi bilo surovo dozvoliti da se rodi neko ko neće doživeti 10-u godinu i ostati na nivou dvogodišnjeg deteta ceo život. Najbolja opcija za B&W je po mom mišljenju da priznaju da u slučaju Daunovog sindroma i sličnih poremećaja ima opravdanja abortusu, jer je potpuno jasno da fetus nikada neće biti u stanju da racionalno donese odluku da li želi da živi ili ne. On neće postati ljudski subjekt, a postojanje ljudske svesti je, još od Tome Akvinskog pa nadalje, specifična odlika koja čoveka ontološki uzdiže nad životinjskim svetom i čini "bogolikim" (odatle recimo dozvoljenost ubijanja životinja, ali ne i ljudi). Tako da se ubistvom fetusa s Daunovim sindromom ne krši njegova sloboda izbora, jer pouzdano znamo da on nikada neće moći da napravi nikakav izbor. Drukčije stoji stvar recimo sa detetom za koje se pretpostavlja da će biti mentalno zdravo, ali sa nekim lakšim ili težim fizičkim defektom. Tu iz B&W pozicije nema mesta abortusu, jer će dete postati racionalan subjekt koji će biti u stanju da, ako je nezadovoljan činjenicom da je rođen sa takvim i takvim deformitetom, izvrši samoubistvo. Donositi odluku u ime takvog potencijalnog subjekta o njegovom životu i smrti je zločin. To bio bio moj amandman na B&W gledišta. Mada verujem da bi ga oni verovatno odbacili kao preterano "liberalan" i rastegljiv.
