Ko formira cene?

Sada u Vojvodini pozivaju na bojkot peciva, nevezano za politiku, nego zato što su preskupa. Ali šta se ustvari kritikuje kad se poziva na bojkot proizvoda zbog cene?

Prodavci određuju cenu na osnovu toga koliko se čega prodaje. Kad kažete da je cena previsoka, vi uopšte ne kritikujete prodavca -- vi samo kritikujete druge kupce. Ljude koji redovno kupuju po tim cenama. Nisu bezobrazni pekari, nego svi ostali koji kupuju po cenama koje se vama ne sviđaju. Cena je uvek konsenzus između prodavca i kupaca.

Zamislite bezobraznog prodavca koji recimo traži 700 dinara za hleb. Neće ih dobiti. Jer nije on taj ko određuje cenu. Nego kupci.

To je između ostalog i razlog zbog kojeg bojkoti nikad ne rade. Jer je većina kupaca samim činom kupovanja već odlučila da im je cena prihvatljiva.

Uzvraćeta ljubav

Slavišina kritika subvencionisanja marketinških troškova srpskih izvoznika je i više nego nezaslužena. Naime srpske kompanije, i državne i privatne, su konačno shvatile važnost reklamiranja u inostranstvu. Očigledna potvrda da Vesnin program edukacije daje rezultate je i odluka srpskih kompanija da se oduže vladi i plate joj reklamni dodatak u Newseeku. Aerodrom Beograd, Telefonija, Alko Grupa, Pupin Telekom i Amiga su platile stotine hiljada dolara da bi promovisale sjajnu ekonomsku klimu koju garantuje Vlada Srbije. U ostavci.

Nažalost, i među najvećim vizionarima ima nevernih Toma. Tako jedan od finansijera kampanje kaže: Takva reklama za našu firmu ne znači ništa, a suviše je skupa. Dodaje da su ipak pristali da je plate po nalogu nekog bizona iz centrale firme i naravno zbog neizmerne ljubavi prema Srbiji.

Ja verujem da će Vlada Srbije znati da ceni viziju ovih prvaka naše privrede. U najmanju ruku bi bilo fer da biznis anđeo uplati srazmerna sredstva za marketing firmama koje su platile oglas u Newsweeku i tako nedvosmisleno prizna da je tamba a ne lamba.

Za svaki slučaj

Građevinska inspekcija izgleda radi i preventivu. Kada mu je građevinska inspekcija uručila rešenja o obustavi radova Vojin Đorđević je morao da se brani sledećim rečima: Pa, ja sam juče samo postavljao kamen temeljac. Za postavljanje kamena temeljca ne treba mi nikakva dozvola. Građevinski inspektor bi mu verovatno odgovorio: Znamo mi to, ali na šta bi ličilo kada bi svi postavljali kamenje bez obezbeđenih dozvola za izvršenje celokupnih radova. Srbija bi se od pravne države pretvorila u, ne daj bože, zemlju nedovršenih radova. Vremenom okrnjeni kamen temeljac bi mogao da postane prepoznatljiviji simbol od četiri ocila. I to sada kada se zemlja ponovo bori za Kosovo. Rešenje o obustavi radova se stoga izdaje preventivno iz patriotskih razloga. Za svaki slučaj.

Kopernik iz njujorške škole

Libertarijanci smatraju da su tzv. „čarter-škole“ (koncesione škole) "trojanski konj" koga su levičari izmislili kako bi održali u životu propali sistem državnog školstva. Ali neću sada o libertarijanskoj filozofiji obrazovanja.

Koncesione škole su državne škole kojima upravlja privatna firma. Ugovorom se obezbeđuje finansiranje od javnog novca (obično 3-5 godina) a uslov je da škola postigne određene rezultate na kraju perioda „zakupa“. Onda ugovor može da se produži.

Vest iz NYT je da će 2009. godine biti otvorena jedna čarter osnovna škola koja će plaćati nastavnike 125,000 dolara. I potencijalni bonus na osnovu uspeha učenika. То је tri puta više od plate običnog nastavnika a otprilike kao zarada lekara ili advokata. Osnivač škole kaže: „Radije bih odabrao varijantu - jedan sjajni nastavnik u odeljenju sa 30 dece, nego da mi date prosečnog nastavnika, duplo manje učenika i svu moguću tehniku“.

Naravno, neće taj „sjajni nastavnik“ biti japi samo po novčaniku – imaće dugo radno vreme, radiće gomile zadataka i imaće golemu odgovornost. Plus džangrizavi roditelji, plus naporna deca, plus vlasnik-gonič robova. Gore nego na berzi. Nastavnici koji planiraju da se prijave svesni su da će raditi „za sve pare“ a prethodno proći ozbiljnu selekciju. Ipak ima zainteresovanih...

Ne bi se oko ove vesti digla tolika buka da nije glavnog začina u priči. A to je informacija da će direktor škole imati platu manju od nastavnika (90,000 dolara). Ovo je bio pravi tornado u kosmičkom sazvežđu Krede. Kritike dolaze se raznih strana: jedni brinu da će to biti presedan za druge, drugi pitaju ko će upravljati školom, treći sumnjaju u selekciju nastavnika.

Predsednik sindikata direktora škola zgranut je ovom idejom i kaže otprilike da svaki orkestar zahteva dirigenta, inače you’re going to have anarchy and chaos (btw. nastavnici čarter-škola najčešće nisu članovi sindikata a često nemaju ni licencu).

Evo kako dijalektički kvantitet prelazi u kvalitet - astronomske platne sume indukuju novi školski kosmički poredak!

Kakav je to Big Bang zapravo izazvala koncepcija ove škole? Prvo, kritičari kažu da škola neće imati dobru upravu jer je direktor potplaćen (uslovno rečeno) počiva na ideji da se državne škole mogu super doterati ako se primene principi menadžmenta Koka-kole. Team-building, cost-effective, outcome-based, bla-truć. Sada je neko je konačno rekao da je car go i da to ne rešava suštinski problem.

Drugo, nova škola uvodi izvesni minimalizam u obrazovnu politiku: naglašava da se u školi obavlja podučavanje, a sve ostalo su nebitni elementi bez kojih se može. Naravno da je ovo nepodnošljivo za "vernike javnoškolskog kulta", poznatog po tome što neguje milenaristički stav da će se obrazovanje-društvo-država-kosmos urušiti ako ne postoje državne škole (i dalje slede viziju Djuija od pre 50 godina). To su oni sa nalepnicama: Education is not a commodity. Veruju da škola ima ulogu da napravi građanina, da reprodukuje građanizam i održi društvo i demokratiju na okupu.

Treće, meni najslađe: gospodin Kopernik je tako elegantno obesmislio epistemološki i politički argument koji koriste sindikati kada traže pare od države. Sindikat kaže: veće plate=veći kvalitet. Novi čarter kaže: veći kvalitet=veće plate. I to bez sindikata. Odradiš svojih 60 sati nedeljno sa petacima i posle - pravac Aspen!