Šta sad?

Naši državnici su se "dogovorili", tj Koštunica je još jednom oprostio Tadiću što ga je tukao. Biće održana sednica Vlade 14 februara, na kojoj se neće raspravljati o sporazumu sa EU, nego samo o merama povodom kosovske nezavisnosti. Posle sastanka na nepoznatom mestu kasno sinoć, kome je prethodila poseta ruskog ambasadora predsedniku Tadiću, "partneri" su se usaglasili da pitanje sporazuma sa EU "stave ad acta", kako je rekao Aleksandar Popović iz DSS, jutros u Poligrafu.

Time je Tadić konačno i neopozivo izdao 2,3 miliona ljudi koji su (ste, da budem precizan do kraja) glasali za njega da bi sprovodio politiku uključivanja u EU, uprkos bilo čemu što se dešava sa Kosovom (kako je obećavao), a ne da bi sprovodio Koštunučinu i Nikolićevu politiku samoizloacije od zapadnog sveta (kako zaista radi). Sada je potpuno jasno da je Tadić samo mali Koštuničin pion, osoba bez ikakvog integriteta i političke težine, i da je prevario glasače pričom o Evropi i zastrašivanjem radikalima, da bi dobio izbore i nastavio da bude sprovodilac prljavih poslova na uništavanju bilo kakve perspektive ove zemlje, za račun svog šefa, Vojislava Koštunice.

Nekad je bilo popularno da se Vojislav Koštunica opisuje kao "Šešelj u fraku". Mislim da niko ozbiljan to danas više ne radi. Danas se pre može reći da je Toma Nikolić "Koštunica u fraku", jer je sam Koštunica u međuvremenu postao veći radikal i antizapadnjak od samih radikala. Nažalost, ništa drugo se ne može reći ni za Borisa Tadića - beskičmenjačka, ljigava, slatkorečiva verzija Tome Nikolića, "Koštunice u fraku".

Mnogi tvrde da je Koštunica najveći problem Srbije danas. Ja mislim da greše - najveći problem Srbije danas se zove Boris Tadić. Bez DS je nemoguća normalna opcija na vlasti u Srbiji. Boris Tadić sprečava DS da postane normalna stranka, tj drži je u zagrljaju jednog iracionalnog političkog ludaka kakav je Vojislav Koštunica. Zato je billo mnogo bolje da je Toma Nikolić pobedio, jer bi to bio kraj karijere Borisa Tadića i početak preobražaja DS-a. Ovako imamo ISTE POLITIČKE POSLEDICE kao i da je Toma pobedio, samo što je Tadić na vlasti i legitimisan kao "proevropski" političar, koji međutim nastavlja da aminuje ono što Koštunica i Toma odluče.

Kako objasniti ovakvu Tadićevu ulogu? Prvo, mislim da je Tadićevo "evropejstvo" vrlo probelmatična i izvikana stvar. Ipak je on pulen svoga tate, čika-Dobrice i čika Svete, ljudi koji spadaju među najuži krug kreatora zločinačke ratne politike 90-ih. Je li Tadić nekad problematizovao njihovu politiku? Jel ih (akademike i Francusku 7) ikad prozvao zbog njihove odgovornosti za ono što se dešavalo 90-ih? Ne, "moj tata nikad nije bio nacionalista", rekao je Tadić. A "humano preseljenje" sam predložio verovatno ja, a ne njegov tatica!

Dalje, Tadić je došao na vlast pučem u Demokratskoj stranci gde je sa sobom vratio u stranku sve one koji su godinama napadali Đinđića, od kojih su mnogi imali i dosta jasan DB pedigre. On je "očistio" stranku od svih na koje je Vojislav Koštunica ukazao prstom kao na sporne. Tadićeva otvorena pozicija tada je bila "povratak stranke korenima", tj onome što je bilo pre Đinđića, koji je ubijen upravo zato što se jako zamerio onima sa kojima se Tadić u međuvremenu pomirio. Iako nemam mnogo ideoloških simpatija za Đinđića, teško je bilo prevideti da Tadić želeo da raskine sa Đinđićeveim nasleđem tačno u onim tačkama gde se ovaj zamerio tati, čika Dobrici, čika Amfilohiju i Čika Koštunici - izručenje Miloševića, i distanciranje od politike 90-ih, i bezuslovno okretanje Zapadu. Uklonio je urpavo one ljude koji su najviše smetali Costa Nostri, i koje je ona, uz Đinđića koga je ubila, proglasila za simbole svih tih zala.

Stoga, nemojmo se više čuditi bilo kakvom nepočinstvu koje Tadić napravi. "Što se grbo rodi, vreme ne ispravi", govorio je Valtazar Bogišić. Današnja Demokratska stranka je politički bogalj, nastao infiltracijom nacionalista i DB-a, i paktom Borisa Tadića sa politikom 90-ih, i njenim personalnim sprovodiocima. Njena propast, odnosno propast Borisa Tadića kao političara, je conditio sine qua non svanjivanja u Srbiji. Bojim se da smo vrlo daleko od te tačke i da nas čekaju crni dani u ovoj zemlji.

Pomoć za Radikale

Negde `86. godine sam dobio domaći program "Političar" za Commodore 64, koji je generisao političke govore. Ako se dobro sećam, izabrala bi se okvirna tema i dužina teksta a onda bi program generisao govor. Bilo je manjih nekonzistentnosti, ali se sećam da je moj ćale bio zabezeknut time koliko su automatski generisani govori bili slični onoj torturi koju je preživljavao na partijskim sastancima.

Elem, slučajno sam nabasao na sličan program koji generiše radikalske govore. Sada se doduše radi o Java Scriptu, a ne o programu pisanom u Basicu, ali ideja je ista. I, koliko vidim, odlično funkcioniše. Može biti od velike pomoći radikalskim kandidatima na sledećim lokalnim izborima.