Ekonomska kvazi nauka u službi nosoroga

Za razliku od matemtičara koji svoje spekulacije nazivaju ekonomijom, ovaj tekst koji prenosi b92 lepo pokazuje da se "mučenjem" podataka bave ljudi koji su po vokaciji matematičari, čak i kada je iza problema nešto što ima veze sa ekonomskim aktivnostima pojedinaca. Elem, mogu odmah da kažem da je u pitanju čisto bacanje novca poreskih obveznika. Da bi nosorozi preživali oni moraju imati privatne vlasnike koji ih mogu ustreliti. Niko se bolje neće brinuti o nosnoj aktivi koja vredi 50.000 dolara od onih koji su vlasnici iste. Brinuće se oni da li se nosorožice uredno onosorožavaju, šta klopaju, kakvi su im porodični odnosi i sve po redu. Ako je država vlasnik, niko od njenih agenata koji mora da radi 10+ godina za jedan rog nosoroga neće imati motivaciju da ne zažmuri na gnusne lovokradice koji ih gađaju mecima, a u praksi najčešće parama.

Sve u svemu, nosorozi imaju komparativnu prednost u odnosu na mnoge druge vrste jer imaju vrlo konkretno priznatu vrednost na tržištu. Kao što je garant opstanka krava to što ih ljudi jedu i muzu, tako će i nosorozi opstati sa 100% sigurnosti ako ljudi budu i dalje konzumirali nosorogov rog. Ako se poveća ponuda nosoroga cena roga će pasti, biće više odstrela i kroz par kolebanja cene doćiće se do ravnotežnog broja nosoroga.

Da li će se nosorozi gajiti ili bivstvovati u divljini je drugo pitanje. Gajenje ima prednost da je imovina sigurnija, bivstvovanje u divljini povlači niže troškove ishrane, ali komplikovanije obezbeđivanje staništa. Korektiv je princip štete jer lovokradica neće odgovarati što je ubio zaštićenu vrstu nego što je otuđio 50.000 evra od privatnog vlasnika. Doušništvo se javlja kao dodatna garancija jer onaj koji otkrije štetočinu bi mogao da učestvuje delimično u odšteti vlasnika.

Jedini način da nosorozi izumru je da ostanu u vlasništvu države i da ona optimizira nosorožstvo, sve sa matematičarima kvazi ekonomistima.