Pages

31 December 2009

Novogodišnja čestitka

od Gordane Matković, eksperta za socijalnu politiku CLDS:

U Srbiji ne bi trebalo uvoditi drugi stub penzijskog osiguranja, odnosno obavezno privatno osiguranje, ocenila je direktor studija socijalne politike u Centru za liberalno-demokratske studije Gordana Matković.

Ona je u intervjuu za mesečnik Ekonometar, koji izlazi sutra, kazala da su najnovija istraživanja pokazala da u Srbiji nema uslova za uvodjenje obaveznog privatnog penzijskog osiguranja zbog nedovoljno razvijenog finansijskog tržišta, a nema ni ubedljivih opravdanja za to.

Matkovićeva, koja je bila ministar za socijalna pitanja od 2001. do 2003, ocenila je bi uvodjenje drugog stuba prouzrokovalo i visok tranzicioni trošak, sa neizvesnim rezultatima na dugi rok, bez jasnog dokaza da bi se stvorili uslovi za sigurniju i dovoljno visoku penziju.


Morao sam da uštinem sebe, da proverim dal sam budan. Ali, nema greške, čestitka je autentična. Evo šta ista autorka kaže u časopisu Fokus:

Zabluda je…da reforme nužno podrazumevaju uvođenje II stuba. Od toga je uostalom odustala i Svetska banka zalažući se i danas za sistem višestrukih stubova, ali prihvatajući da svaka zemlja ima svoje specifičnosti i početne uslove od kojih će u velikoj meri zavisiti pravi recept za adekvatne promene


Ostalo je samo nejasno pod kojim bi to uslovima privatizacija u Srbiji bila opravdana? Ovo mi dosta liči na varijantu danas popularne kritike liberalizma a la Stiglitz - kad god ne odobravaš neku meru liberalizacije ti kažeš da "konkretni uslovi" u toj i toj zemlji to ne dozvoljavaju, pri čemu nikad ne defininšeš zašto bi recimo privatizacija penzionog sistema bila dobra u Čileu, a ne i u Srbiji? Nejasno je i zašto autorka uopšte citira afirmativno ovo mišljenje Svetske banke, kad je već prethodno utvrdila da je privatizacija načelno nepoželjna i da nigde nije dala dobre rezultate? Ako se slaže da poželjnost privatizacije zavisi od početnih uslova onda njena analiza ne važi i treba da pokaže zašto baš u Srbiji početni uslovi nisu adekvatni? Ako se ne slaže, nejasno je što citira Svetsku banku (implicirajući, onako uzgred, da je Svetska Banka neki bastion opakog neoliberalizma. Kad su oni relativizovali značaj privatizacije onda znajte da "nema gde dalje").

Dalje, kao "dokaz" da privatizacija ne valja ona navodi činjenicu da skoro nigde na Zapadu nije sprovedena (zanimljivo da se imenica "Čile", niti bilo kakav odatle izvedeni pridev ne pojavljuju u tekstu). Ali, ne kaže da je to stoga što su politički otpori interesnih grupa i javnosti suviše jaki, a ne zato što ne postoje "dovoljno ubedljivi razlozi" za to. Liberalni think tankovi na Zapadu ne misle da nema ubedljivih razloga. Nemam utisak da Cato Institute i Heritage Foudnation dele mišljenje CLDS-a. Politički problem postoji, ali ga ne treba mešati sa načelnom poželjnošću reforme.

Mislim da se ne treba mnogo čuditi žalosnom nivou prihvaćenosti liberalnih ideja u Srbiji, kad i jedan od vodećih srpskih free market think tankova, sa slikom Adama Smita na naslovnoj strani svog vebsajta, misli da je državni penzioni sistem u redu, i da "nema ubedljivih razloga" čak ni za njegovu parcijalnu privatizaciju! Ništa nije nanelo više štete liberalnim idejama u 20-om veku od nedoslednog zastupanja tih ideja. Recimo, kad sledeći put LDP u Parlamentu kaže da penzioni sistem treba privatizovati ili reformisati, na to će Dačić i Krkobabić mirno da uzvrate da je "čak i neoliberalni think tank CLDS bio prinuđen da prizna da je postojeći sistem dobar i da je privatizacija pogubna". I svako ko je pročitao išta od Marka Paunovića ili Boška Miajtovića (ClDS-ovaca sa zasluženom "neoliberalnom" reputacijom) će da kaže: da vidi stvarno, ako su oni protiv ovoga, onda je to stvarno propala stvar.

Mislim da je Pinjerin dolazak u Srbiju važniji nego ikad.