Da ja vas nešto naučim

Pretpostavljam da je većina ljudi čula za nebuloznu (najblaže rečeno) odluku Srbijagasa da otkupi akcije Informatike. Nije mi bilo jasno zašto i kako, ali za novi Ekonomist objašnjava Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa:

Da ja vas nešto naucim. Za razliku od neoliberalnog modela koji je propao, danas nije važno samo koliko nešto vredi na berzi vec koliki je to resurs.

Što vam to smeta? Uopšte ne razumem zašto je nužno da nešto bude privatno da bi bilo uspešno. U redu, to je vladajuci model, ali šta rade Barak Obama i Angela Merkel? Države intervenišu da bi sacuvale resurse. Zašto bi mi Srbi bili gori?

E sada, istine radi, Informatika nije bila na granici stečaja, pa da je firma spasena preuzimanjem. Radilo se o tome da je neko hteo da "neprijateljski preuzme" Informatiku. Srbijagas znači NIJE spasao firmu od propasti, već nije dozvolio da dođe do promene vlasničke strukture. Pretpostavljam da je kupac hteo da bude neki stranac.

Šta god ja mislio o Obami i Merkelovoj, Obama je pomogao da se realizuje dil između FIATa i Krajslera, kao što je i Merkelova pomogla da se Opel proda kanadsko-ruskom konzorcijumu. Kod njih je motiv bio socijalni, očuvanje radnih mesta, a kod Bajatovića, u najboljem slučaju nacionalistički.

Jasno je meni da "treba sačuvati resurse", samo što uopšte nisam ubeđen da će Bajatović bolje "očuvati resurse" od nekog stranog privatnika.

Sav public choice u jednoj rečenici

Država uzela pare poreskim obveznicima i presipa ih u džepove alavih investitora preko džepova 3.000 "srećnih" građana mlađih od 45 godina, u sred krize pod firmom krova nad glavom i pomoći građevinskoj industriji.

To je Saša Radulović, povremeni liberal.