U svetu u kome su "jednakost" i "inkluzivnost" vrlo važne kategorije, statistički dsipariteti bilo koje vrste predstavljaju zabrinjavajući fenomen: bilo rasni, bilo polni bilo koji god treći: Ako ima 30% žena u politici to je problem, ako među 20% najsiromašnijih ima 60% crnaca to je problem. I tako redom.
Čovek bi očekivao da makar libertarijanci nemaju takve probleme: mi smo individualisti, mi ne verujemo u te kolektivističke gluposti o jednakim srazmerama različitih arbitrarno kreiranih grupa ljudi i tako dalje. Mi verujemo u slobodu pojedinca, slobodu izbora i svaki ishod koji iz njih sledi smatramo legitimnim. Manji procenat žena nego muškaraca u libertarijanizmu je s naše tačke gledišta irelevantan, isto kao i procenat plavih u odnosu na smeđe.
Međutim, neki libertarijanci misle da nije tako. Julie Borowski, američki lbiertarijanski komentator, napravila je prošle zime jedan youtube
video koji je izazvao veliku debatu. Jullie je tvrdila da je manji procenat žena u libertarijanskom pokretu posledica fakta da su žene podložnije socijalnim pritiscima i konformizmu od muškaraca a libertarijanizam je vrlo nekonformistička ideologija koja zahteva spremnost da budete izopšteni, tretirani kao čudak i slično. Libertarijanci, ako žele da privuku veći broj žena moraju da ga učine više šik, da ga povežu sa umetnošću i zabavom i tako olakšaju posao ženama koje hoce da postanu deo pokreta. Uzgred je oplela po "libertenskom" životnom stilu koji modni magazini promovišu, skupa sa levičarskom politikom.
Naravno da je cela mašinerija
politički korektnog levog libertarijanzma odmah ustala da žigoše Julin seksizam i predrasude i sve redom što možete da zamislite.
Brian Caplan je dodatno
zabiberio stvar teorijom da statistička diskrepanca o kojoj je reč ne može da se izbegne jer muškarci u mnogo većem procentu nego žene teže da misle a ne da osećaju. Libertarijanizam je logička i racionalna doktrina koja ide protiv svih popularnih i opšteprihvaćenih formi altruizma, stoga libertairjanizam nikada ne može u jednakoj meri biti privlačan i za muškarce i za žene, jer ljudi koji prevashodno "osećaju" (bili oni muškarci ili žene, ali žena ima više) nikad neće prihvatiti pogled na svet zasnovan na nemilosrdnoj logici koja ide direktno protiv altruizma. Stoga se treba manuti ćorava posla (on to ne kaže, već mulja kako se ipak treba truditi sa propagandom, ali da će rezultati biti ograničeni).
Jedna nova
studija baca međutim dodatno zanimljivo svetlo na celu ovu debatu. Studija je anonimno istraživanje hiljada ispitanika putem interneta. Imali su mogućnost da se ideološki definišu na razne načine, i oko 12 000 njih su se deklarisali kao libertarijanci, znatno veći broj kao "liberali" i "konzervativci". Morali su da odgovore na veliki broj pitanja koja su merila različite aspekte njihove ličnosti i ideoloških opredeljenja. Uz to, trebalo je da se deklarišu kog su pola.
Ima nekoliko zanimljivih stvari sa libertarijancima. Prvo, potvrđena je stara predrasuda da ima više muškaraca nego žena, pošto su oko 80% samodeklarisanih libertarijanaca bili muškarci a samo oko 20% žene. Ali, najrelevantjiji nalaz je bio vezan za njihove ideološke i lične stavove. Muškarci i žene libertarijanci su imali praktično identičan ideološki i psihološki profil: radikalnni individualisti, pojam individualne slobode im je ključna vrednost i imaju naglašenu tendenciju da daju prednost logici u odnosu na emocije i altruizam. Žene libertarijanci su jednaki gadni desničari, "posesivni individualisti" i bezdušne logičke mašine kao i muške kolege. Nema nikakve razlike. S druge strane, muškarci i žene koji su se deklarisali kao konzervativci i liberali pokazivali su takođe jednak odnos razuma i emocija koju dotične grupe u proseku imaju.
Ovo je vrlo interesantno. Ispada da ogorman broj žena - ako je verovati ovoj studiji, petina ukupne libertarijanske populacije - nema nikakav problem da ga prihvati ovakvog kakav jeste: ni socijalni, ni psihološki ni kulturološki. Njima nije trebala nikakva specijalna propaganda, nikakvo zašećerivanje ni prepakivanje.
Glavna pouka koju ja izvodim odavde je da su žene koje prihvataju libertarijanizam
pod postojećim okolnostima najbolji i naperspektivniji deo te populacije, koji možemo da zahvatimo. Ako učinimo išta da libertarijanizam približimo ostalima, to bi značilo da ga učinimo glupljim, emotivnijim i ispraznijim, da bismo time konkurisali ispraznosti, gluposti i sentimentalizmu levičarskih ideologija koje žene u većini prihvataju. Stoga je jedina poenta svih tih priča o činjenju libertarijanizma "atraktivnijim za žene" da se libertarijanizam učini atraktivnijim za gluplje, a manje atraktivnim za pametnije žene (koje ga i sad prihvataju, i koje će ga, jednako kao i pametni muškarci, odbaciti ako postane samo još jedna levičarska sentimentalna tlapnja, u šta, uzgred budi rečeno, mnogi libertarijanci danas svojski pokušavaju da ga pretvore).
