Borko Stefanović je napisao Poruku kapitalu Srbije. Kapital je stara opsesija svetske levice: od Marksa nekada do Tome Piketija danas, levica nastavlja da se bavi kapitalom.
U osnovi te opsesije je mit da se novac, kada je tu, sam od sebe razmnožava. Često se misli da je ceo problem zaraditi "prvi milion", dok posle toga stvari idu glatko. To nikada nije bilo tačno -- recimo, nema pokazatelja da dobitnici lutruje taj novac ikada uvećaju; naprotiv, mnogi ga protraće. Slično je i sa naslednicima bogatstva, iako kod naslednika ulogu igraju i drugi činioci (deca Bila Gejtsa su verovatno dosta inteligentna, imaju pristup najboljem obrzazovanju, itd.) pa njihove sudbine ne daju čistu sliku.
Kapital je uvek bio manje važan nego što se mislilo, a svi su izgledi da je danas manje važan nego ikada. Što se svet više kreće prema ekonomiji znanja i ideja, to je kapital manje ograničavajući faktor. Danas milijarderi postaju dvadesetogodišnjaci iz studentskih domova i tinejdžeri koji su u dečijoj sobi osmislili novu smartfon aplikaciju. Tačno, mnogi od njih su u privilegovanom početnom položaju u odnosu na većinu nas - neki su išli u bolje škole, drugima su roditelji programeri kupili kompjuter - ali i u tom slučaju ključni faktor nije kapital nego odgoj i obrzaovanje.
Posebno u godinama nakon 2008. kapital luta po svetu u uzaludnoj potrazi za prinosom. Kamatne stope na štednju i hartije sa fiksnim prinosom -- dakle prinos na kapital kao takav, ne na rizik ili pametno ulaganje -- je poslednjih godina realno negativan. Ako imate samo kapital, on poslednjih ne samo da ne raste, nego se realno topi. I sve su veći izgledi da su niske kamatne stope deo dugoročnijeg trenda. Kapital, ako je ikada bio, danas sasvim sigurno nije glavni ograničavajući faktor -- ni u biznisu, ni na marko nivou ekonomskog razvoja zemlje.
U osnovi te opsesije je mit da se novac, kada je tu, sam od sebe razmnožava. Često se misli da je ceo problem zaraditi "prvi milion", dok posle toga stvari idu glatko. To nikada nije bilo tačno -- recimo, nema pokazatelja da dobitnici lutruje taj novac ikada uvećaju; naprotiv, mnogi ga protraće. Slično je i sa naslednicima bogatstva, iako kod naslednika ulogu igraju i drugi činioci (deca Bila Gejtsa su verovatno dosta inteligentna, imaju pristup najboljem obrzazovanju, itd.) pa njihove sudbine ne daju čistu sliku.
Kapital je uvek bio manje važan nego što se mislilo, a svi su izgledi da je danas manje važan nego ikada. Što se svet više kreće prema ekonomiji znanja i ideja, to je kapital manje ograničavajući faktor. Danas milijarderi postaju dvadesetogodišnjaci iz studentskih domova i tinejdžeri koji su u dečijoj sobi osmislili novu smartfon aplikaciju. Tačno, mnogi od njih su u privilegovanom početnom položaju u odnosu na većinu nas - neki su išli u bolje škole, drugima su roditelji programeri kupili kompjuter - ali i u tom slučaju ključni faktor nije kapital nego odgoj i obrzaovanje.
Posebno u godinama nakon 2008. kapital luta po svetu u uzaludnoj potrazi za prinosom. Kamatne stope na štednju i hartije sa fiksnim prinosom -- dakle prinos na kapital kao takav, ne na rizik ili pametno ulaganje -- je poslednjih godina realno negativan. Ako imate samo kapital, on poslednjih ne samo da ne raste, nego se realno topi. I sve su veći izgledi da su niske kamatne stope deo dugoročnijeg trenda. Kapital, ako je ikada bio, danas sasvim sigurno nije glavni ograničavajući faktor -- ni u biznisu, ni na marko nivou ekonomskog razvoja zemlje.
