Šta da radi vlada Južnog Sudana

Dakle, Južni Sudan je postao nezavisan, pa se postavlja pitanje - šta sada? Na Njujork tajmsovom Economix blogu je Dejvid Leonhart postavio ovo pitanje Dufloovoj i Banerdžiju, vodećim ekonomistima koji se bave pitanjima borbe protiv siromaštva. Suštinski, njihov odgovor je bio da je najvažnija stvar koju novonastajuća država treba da uradi vođenje dobre socijalne politike, kroz keš transfere, besplatnu primarnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje.

Na to je Kris Blatman odgovorio doslovno "ja mislim da ove stvari treba da budu poslednje na listi prioriteta nove vlade". On smatra da prioritet treba da bude na bezbednosti, odnosno da pare treba ulagati u vojsku i policiju (koja treba da bude makar minimalno kompetentna i makar malo manje kriminalizovana od kriminalaca) i da treba ulagati u izgradnju puteva. Međutim, meni se čini da je najvažniji Blatmanov predlog (ali i najteže izvodljiv) da se daju maksimalni podsticaji eliti (naročito onoj koja voli da ratuje) da ulaže novac u fiksnu imovinu, čime se na duži rok odvraća od rata.

Banerdži i Duflo odgovaraju. Koliko ja shvatam, sve ovo bi bilo finansirano parama od nafte.

Baš bi bilo lepo kada bih poznavao nekoga u Južnom Sudanu da prati ovaj blog i da mi kaže šta misli o ovim predlozima.

Pomoć prijatelja

Prolazeći kroz Hrvatsku pre 2-3 nedelje, na radiju u kolima sam slušao zanimljivu raspravu vezano za tada najavljeni Zakon o zabrani i sprečavanju neregistrovanih delatnosti. Otprilike, tema je bila da li se pomoć prijatelja treba smatrati "radom na crno" i kako sprečiti izbegavanje plaćanja poreza. "Vrlo zanimljivo, moraću da napišem post o ovome", pomislio sam, ali sam, naravno, zaboravio.

Elem, danas sam se setio pa sam malo istražio po netu, ali nisam uspeo mnogo toga da nađem, osim ovog kratkog članka u Dnevnom avazu. Izgleda da su odustali od najbesmislenijih odredaba.

Bolje od evra

B92 pominje mogućnost da se EU prilikom pregovora usprotivi upotrebi evra u Crnoj Gori.

Za to postoji vrlo jednostavno rešenje. Crna Gora ne mora više da evro ili bilo koju valutu zove zvaničnom. Može umesto toga reći da je plaćanje dozvoljeno u bilo čemu što ugovorne strane odaberu -- evru, dolaru, zlatu, duvanu, školjkama.

U praksi razlike neće biti, jer će se kupoprodaja i isticanje cena posle takve odluke i dalje uglavnom obavljati u evru. I država može vršiti obračune i izvršavati obaveze u evru, a da evro ne deklariše kao svoju zvaničnu valutu.

Naravno, pitanje je zašto bi EU uopšte tražila od Crne Gore tako nešto. Upotreba evra u drugim zemljama ne nanosi nikakvu štetu evrozoni. Naprotiv, od toga Evropska centralna banka ima neznatnu finansijsku korist.