Bryan Caplan, jedan od najboljih ekonomista nove generacije, školovan na Berkeleyu i Princetonu, kaže da ima previše školovanja. Slažem se i jedva čekam da knjiga koju Caplan piše o tome izađe.
Račun je prost. Ljudi ni deca uglavnom ne vole školu. Obrazovanje ne doprinosi ekonomskom rastu -- specijalizovana nauka da, ali široko prinudno obrazovanje ne. Za razliku od praktičnog obrazovanja koje je lična investicija, široko obrazovanje nije ništa više od zadovoljstva ili hobija. Zato nema smisla prisiljavati ljude da rade to što neće.
Postoji jednostavan način utvrđivanja koliko je obrazovanja optimalno. Kao i kod automobila ili čačkalica, to je onoliko koliko bi pojedinci bili spremni da kupe na slobodnom tržištu, kada država ne bi subvencionisala obrazovanje. Tada bi kupovali ono obrazovanje koje nam je potrebno i viškova ne bi bilo. Da u osnovnoj i srednjoj školi nisam bio prinuđen da čitavih 6 godina učim hemiju koja me uopšte nije interesovala i o kojoj posledično, danas ne znam ništa, to vreme bih uložio u nešto pametnije. Možda bih sada bio bolji ekonomista.
U SAD je situacija malo bolja nego u Evropi jer se obrazovanje delimično plaća. Zato je tamo manje suvišnog školovanja, dok je željeno obrazovanje bolje -- po pravilu je istovremeno lakše i upotrebljivije. Bolje i za one koji neće i za one koji hoće da idu u školu.
