Prava carinska mafija

Predrag Petronijević, novi direktor Carine tvrdi: Najveći problem Uprave carina je nedostatak ljudi i profesionalnih kadrova.

Ukoliko niste znali, Carina trenutno zapošljava 2,600 ljudi. Iako direktor tvrdi da je to premalo, pre će biti da je to veći broj zaposlenih nego što je potrebno. Problem je u sistemu. U Srbiji carinici proveravaju praktično svu robu što ulazi a špediteri samo popunjavaju dokumentaciju. U Americi, na primer, špediteri su motivisani da proveravaju šta se šalje. Špediterska firma je odgovorna za sve što je upisano na deklaraciji. Carinici samo vrše povremene kontrole i kontrole sumnjivih pošiljki, ukupno oko 6%. Pošto su svesni da mogu da izgube dozvolu u slučaju da im se deklaracija ne slaže sa pošiljkom, špediteri i te kako vode računa da posluju po zakonu.

Čuo sam da je, po nekoj studiji (valjda Svetske banke, nisam video studiju samo sam čuo za nju, ako neko ima link neka prosledi), da je Srbiji dovoljno 300 carinika. Amerika ima 40,000 zaposlenih u carini i graničnoj zaštiti, što uključuje i policajce koje štite granice, pilote, K-9 jedinice i slično. To znači da ako se uporedi po broju stanovnika, Srbija ima otprilike duplo više carinika nego što Amerika ima carinika i ostalog navedenog osoblja.

Naravno, 2,600 ljudi nije dovoljno direktoru Petronijeviću koji najavljuje obnovu kadrova. Kako su carine sve značajniji izvor prihoda u budžetu siguran sam da će obnova naići na razumevanje u vladi sledeći se logikom više zaposlenih više prihoda. Nažalost, Vlada verovatno ne razmišlja o povećavanju efikasnosti reformom sistema, koji je suština problema.

Turistička petoletka

Državni sekretar i profesor EF Goran Petković:
Gradimo i žičaru na Zlatiboru, sa ciljem da sutra tamo uloži neki hotelijer.

Država gradi žičaru zato što pretpostavlja da će biti vezanih investicija - kada jednom imate žičaru, onda će možda neko sagraditi hotel. Jednim početnim ulaganjem, vi podstičete druga. To je efekat mreže.

Ali kad bi to bilo dobro opravdanje, država bi onda mogla da gradi bilo šta. Jer SVE investicije su vezane. Kako drugačije nastaju gradovi nego tako što se ulaganja u razne stvari uzajamno podstiču? Zašto je najbolje imati radnju u Knez Mihailovoj? Zato što su druge radnje tamo.

Ali zašto bi neko mislio da je država ta koja treba nekako da započne ceo proces? Naprotiv, budite sigurni da su firma koja pravi žičare i firma koja gradi hotele do sada već razgovarale o Zlatiboru. Ako su odlučile da ništa ne započinju, da li više verujete u poslovnu procenu firmi koje ulažu svoj novac ili u poslovnu procenu političara koji ulažu tuđi novac?

Ovako, verovatno je da će nova žičara doživeti sudbinu kakvu je doživela većina ostalih državnih investicija od 1945. naovamo. Odluka da se gradi žičara nije suštinski drugačija od odluke da se sagradi Zastava. Kao što državni sekretar i kaže:
Zbog toga je naš redosled poslova sledeći: pravi se master plan, a onda se radi po planu.

Genijalni ministar, ponovo

Ministar poljoprivrede kaže: "svako ko se malo bavi poljoprivredom zna da mlinari još nisu počeli da melju pšenicu ovogodišnjeg roda, da pšenica po višoj ceni nije ušla u mlinove i nije se pretvorila u hleb pa razloga za ovako brzi rast cena hleba nije bilo".

Ministar poljoprivrede (koji je po obrazovanju ekonomista, a ne agronom) bi morao da zna da se ljudi racionalno ponašaju i da svoje odluke donose na osnovu očekivanja, a ne samo na osnovu gledanja u istoriju. Ako sam nešto kupio za 5 dinara, a očekujem da će cena skočiti na 10 dinara, bio bih lud da prodam za 6 i kažem "zaradio sam dinar". Zar nije bolje da prodam za 10, ako već mogu? Tako su očekivanja o budućem skoku cena žita (kojima je, by the way, sam ministar prilično doprineo izjavama da će se cena žita utrostručiti do kraja godine) ugrađena već u današnju cenu, jer u očekivanju skoka cene ljudi više kupuju žito danas i time dižu cenu već danas.

Naročito je smešno to što se ministar nada da će "konkurencija i zdrava ekonomska logika pobediti". Kada bi slušali njegovu ekonomsku logiku, mnogi bi propali.

Mir na bliskom istoku?

Khaled Meshal, lider Hamasa, je dao prvi intervju CNN-u, u kome nagoveštava prihvatanje rešenja dve države. Prilično bitan događaj koji bi mogao da bude početak rešenja palestinskog problema.

Mine you own business

Mislim da ćemo se lako složiti da je jedna od najvećih prednosti levičara u tome što u svojim redovima imaju zaista sjajne novinare, reportere, režisere i ostale umetnike. Jednostavno, kada vam pokažu film kako se led topi a deca umiru od gladi jer je suša uništila žetvu, morate u sebi da kažete da se "nešto mora uraditi kako bi se spasla Zemlja".

Prošle godine se pojavio dokumentarni film (Youtube trailer) čiji je osnovni cilj da opovrgne neke od osnovnih tvrdnji zelenih (i ostalih levičara), tako što će pitati siromašne šta oni u stvari žele. Odgovor će možda nekoga i iznenaditi. Mene nije.

Sekretar s ružom

Stručni problem je što takav kapacitet na takvom mestu ne predstavlja samo privatno, već zajedničko dobro, jer se nalazi na jedinstvenom mestu. Na različite načine ću uputiti poruku vlasnicima da im objasnimo da to što rade nije u interesu grada, građana i države. Goran Petković državni sekretar za turizam ovako analizira stanje hotela Jugoslavija.

Državni sekretar tvrdi da je zgrada hotela Jugoslavije "zajedničko" vlasništvo iako je regularno prodata, pozivajući se na više državne interese. Mali problem je što ne postoji viši inters od garantovanja prava na posedovanje (i raspolaganje) imovine. Siguran sam da gospodin Petković ne bi imao ništa protiv da njegovu kuću ili stan proglasimo zajedničkim dobrom zbog lokacije na kojoj se nalazi i zajednički, zbog državnog interesa i pravoslavlja, odlučimo da tu na primer ne smeju da žive ljudi mlađi od 60 godina jer ruže fasadu.

Ograničenje na raspolaganje privatnom svojinom su prava drugih ljudi koji imaju imovinu u neposrednoj blizini. Ne verujem da ćemo se svi složiti ali evo nekih primera: preglasna muzika, neprijatni mirisi (ukoliko komšija otvori svinjac u stanu pored mog verujem da bih tražio pravnu zaštitu), i sl. Sve u svemu nema previše primera. Na žalost sekretara Petkovića estetski razlozi ne spadaju u ovu kategoriju, što je slučaj sa hotelom Jugoslavija. Klasičan primer estetskih zamerki bi bila izgradnja objekta koji blokira pogled nekom komšiji. Kupovinom imovine ne kupujete i pravo na pogled.