Oduzimanje starateljstva?

Već dugo vremena mi posebno idu na živce priče o tome kako je nužno što pre doneti novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju. Ajde zatvor i veće novčane kazne, ajde čak i kazna za razgovor mobilnim, ali konfiskovanje vozila, oduzimanje dece? Ej, bre Zakonom o bezbednosti u saobraćaju propisati oduzimanje starateljstva nad detetom!

Da li je profesor Vujanić normalan? Da li uopšte ima predstavu o tome sa čime se igra?

Demokratizacija pozorišta

Pošto se javno mnjenje zgražava, treba neko da stane i u odbranu Boška Ničića, gradonačelnika Zaječara koji je ukino lokalno pozorište. Ako ćemo pravo Ničić nije ukinuo pozorište, nego je prestao da ga plaća iz budžeta grada. To je, naravno za pohvalu. Ali možemo ići i dalje i reći da je Zaječar demokratizovao pozorište. Zašto bi nekoliko stranačkih funkcionera u gradskoj vlasti raspoređivalo novac po svojoj volji? Dajte narodu da odluči kako se njegov novac troši. A zaječarski narod je do sada očigledno odlučio da ne plaća glumce.

Ja mislim da je pozorište je jedna od najgorih svetih krava danas, pre svega zbog raširene prakse da se pozorište izjednačava sa kulturom ukupno. Razlog je možda to što pozorište jeste nekada bilo glavni vid zabave. Ali u međuvremenu je izmišljena štamparska presa, masovno i sve jeftinije štampanje knjiga, nastala je klasična a onda i drugi vidovi muzike, izmišljen je film, radio, nosači zvuka, televizija, internet, moda, sport. U takvoj konkurenciji normalno je da pozorištu opada uticaj. Ali ljudi pozorišta su nekako uspeli da nas ubede da su oni ovaploćenje kulture, da kultura počinje i završava se sa pozorištem. U stvarnosti je pozorište danas, i finansijski i sadržajno, jedan vrlo mali procenat aktivnosti koje se mogu svrstati u kulturu. Kada ne bi bilo državno sponzorisano, bilo bi ga tačno onoliko treba -- a to je vrlo malo.

U vreme Adama Smitha profesori su na univerzitetima držali predavanja tako što je student pri ulasku u učionicu najpre ubacio novčić u šešir. Profesor je određivo cenu i tako je svako pojedinačno predavanje bilo plaćeno tačno koliko treba. Ali to je istovremeno bio najbolji znak da to šta profesor ima da kaže, nekome vredi. Ako pozorišni glumci ne mogu to isto da urade, postavlja se pitanje opravdanosti njihovog postojanja. Adam Smith bi to shvatio kao znak da je vreme za promenu zanimanja.

Koridor 10

B92 javlja da danas počinju radovi na Koridoru 10, na deonici između Preševa i Vladičinog Hana.

Moj odnos prema srpskim autoputevima je prilično ambivalentan. Sa jedne strane, naravno da su putevi bitni. Takođe, naravno da bi bilo dobro da Srbija ima pristojne autoputeve.

Ali, sa druge strane, postavljam pitanje opravdanosti. Putem od Soluna do Beograda sam prošao u petak pre podne. Mogu samo da kažem - nigde žive duše. Autoput kroz Makedoniju je avetinjski prazan, stao sam na jedan parking na par minuta, NIKO nije prošao pored mene dok sam stajao, u sred letnje sezone. U Srbiji je situacija malo bolja, ali opet je put koji postoji sasvim dovoljan. Jeste problem kada se naiđe na kamion, ali nije problem preticanje, osim malo kroz Grdeličku klisuru.

Putem ka Sofiji nisam išao skoro, ali slutim da je slična situacija. Manje - više je isto i ka Mađarskoj. Pre par meseci sam tuda vozio i ni u jednom trenutku nisam posmislio da su tri trake malo.

Sa druge strane, po gradovima su gužve i to ne samo u Beogradu. Dakle, da se ja pitam, ja bih sredstva za infrastrukturu uložio primarno u završetak obilaznice oko Beograda, kao i u izgradnju još 2-3 mosta u Beogradu. Takođe, ne bih uopšte išao na izgradnju autoputeva punog profila (po tri trake sa obe strane, međusobno odvojene), već u izgradnju puteva sa 4 ili čak samo 3 trake. Mislim da su takvi putevi dosta jefitniji, a realno nema potrebe za punim autoputevima. Takav put bi bio sasvim dovoljan od Beograda do Požege, kao i za deonicu Kragujevac-Batočina.

Kako šarmirati ekonomiste?

Greg Manikw u editorijalu za NYT nudi osam poruka koje bi političari mogli da koriste da bi dobili glasove ekonomista. Na toj listi nema poreske ni zdravstvene politike jer oko toga ne postoji širi koncenzus. Ono oko čega se ekonomisti slažu je: Više slobodne trgovine, ukidanje poljoprivrednih subvencija, ostavljanje naftnih kompanija i špekulanata na miru, veće oporezivanje energije, kasnije penzionisanje, dovođenje više obrazovanih imigranata, dekriminalizovanje korišćenja narkotika i subvencije ekonomskom istraživanju. Ovo poslednje verovatno ni on ne uzima za ozbiljno. Osim toga ja se ne slažem jedino sa većim oporezivanjem energije. Ekonomisti se za to zalažu jer bi veća cena uticala na smanjenje potrošnje energije a to posledično na manje gužve u saobraćaju, čistiji vazduh i slično. Ja u ovom slučaju ipak biram niži porez.

Ovi predlozi se mogu koristiti i za šarmiranje ekonomista u Srbiji, naravno pod uslovom da predlažete sve suprotno.