Ovde je zanimljiva lista najuticajnijih intelktualaca koji propovedaju radikalne ili manje radikalne forme antiameriknizma. O svakom od njih ima po članak - kritički prikaz manje ili veće dužine.
Pogledajte recimo dorednice Bodrijar, Čomski, Hobsbaum ili Krugman.
21 December 2006
Šta se dogodilo u Iraku V
Da li je moralo da bude ovako? Mogao se predvideti otpor Sunita i nezadovoljstvo Šiita eventualnom produženom okupacijom, ali Amerikanci su uvek imali problem da shvate da ljudi ne vole strane okupatore. Da će se iz toga izroditi nešto slično međusektaškom ratu niko nije mogao da pretpostavi.
Ali i pored toga sve je moglo biti bolje da nisu učinjene dve ključne greške. Prva je bila odmah posle okupacije: umesto da se vlast odmah preda Iračanima, njihovim opozicionim elitama iz egzila koji su se sa ulaskom trupa vratili u zemlju, koji su bili sposobni, mnogo bolje razumeli lokalnu situaciju i koji bi bili prihvaćeniji u narodu, okupacione snage su formirale svoje prelazno telo sa ambasadorom Paulom Bremerom na čelu (CPA - Coallition Provisional Authority) i prolongirale predavanje vlasti Iračanima još godinu dana. Tek je posle godinu dana vlast predata imenovnoj iračkoj vladi, a onda posle još jedne godine prvoj izabranoj vladi. U međuvremenu su pobenjenici samo dobijali na snazi.
Druga najveća greška je bila što je CPA raspustila postojeću iračku vojsku. Većina na važnijim položajima u vojsci su bili Suniti i CPA nije imala poverenja u njih nego odlučila da izgradi potpuno novu vojsku. Desetine hiljada ljudi je odjednom ostalo bez posla, a sa oružjem. Čime biste se na njihovom mestu bavili?
Te odluke su donete brzopleto. Ljudi obično precenjuju američku spoljnu politiku. Obično se misli da nju kreiraju veliki eksperti i stratezi koji dobro znaju šta rade. Ali u praksi se odluke donose kao što se donose i bilo koje odluke bilo koje vlade – ako nemaju direktnog ličnog interesa, političari manje više nasumice biraju šta im se dopadne.
Subscribe to:
Posts (Atom)