Pages

09 October 2006

O ustavu u desetercu

Ovde.

Ustav i penzije

Novopredloženi Ustav je prava galerija besmislica. Jedna od najgorih osobina obog teksta je stalno izbegavanje da se išta normira preciznije, uz napominjanje da će se to i to "urediti zakonom". Samo u šest-sedam članova koji se bave socijalnom i zdravstvernom zaštitom, obrazovanjem, penzijama itd, ima valjda na petnaest mesta napomena da se to i to "reguliše zakonom". Evo samo nekoliko karakterističnih primera

"Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeđenje i osiguranje uređuju se zakonom." član 69;

Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju se zakonom. član 68;

Osnivanje škola i univerziteta uređuje se zakonom. član 71.

i tako dalje i tako dalje.

Ili, pogledajte ovaj član: Penzijsko osiguranje uređuje se zakonom. Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurnosti penzionera. (član 70) Nagradno pitanje - šta je pesnik hteo da kaže? Kakav penzioni sistem Srbija treba da ima? I da li će recimo delimična ili potpuna privatizacija istog biti protivustavna? Ili će biti proivustanvo zadržavanje postojećeg bankrotiranog sistema gde se pola para za penzije dobija iz budžeta, jer se u takvom sistemu očigledno dovodi u pitanje blagostanje penzionera o kome je Vladi po Ustavu naloženo da "brine"? Ako se ne može odlučiti, što je onda uopšte ubačen ovaj član? Da se penzioneri ne ljute što ih nema u Ustavu, pa ne izađu na Referendum i onda izgubimo "Kosmet"?

Pri pogledu na ovakva rešenja, skoro da pomislimo da ovoj zemlji Ustav i nije potreban, pošto se sva pitanja uređuju zakonom. Ustav bi trebalo da bude metapravni dokument, onaj koji omeđava delokrug svakog mogućeg zakonodavstva, dakle granicu zakonondavne vlasti. Uporno ponavljanje da se sva pitanja rešavaju zakonom zapravo znači direktno priznanje nemoći ovog Ustava, koji nijednu vlast neće sprečiti da uradi ono što želi, tj da donese "zakon" kojim će "urediti" bilo šta, onako kako se njoj sviđa. Da se u Ustavu recimo kaže da je formiranje privatnih škola i Univerziteta slobodno i da ne podleže odobrenju o strane Vlade (umesto formulacije člana 71 o "uređenju zakonom") onda bi bilo koji zakon koji proba da reguliše oblast obrazovanja bio protivustavan! Ili da se kaže da je zabranjeno formirati privatne škole, onda niko to ne bi ni pokušavao jer bi bilo protivustavno. Ovako je ustavno i protivustavno ono što trenutna većina poželi. Konstitucionalna država znači ekstenzivan i jasan Ustav (ne nužno i dugačak) i uske granice zakonodavstva. Kod nas je potpuno obrnuto. I pored logoreičnosti ovog Ustava koji je duplo duži od Miloševićevog, većina teksta predstavlja politički korektno fraziranje o ovoj ili onoj vrsti garantovanih "prava" i "vrednosti" bez ikakvog jasnog smisla i mehanizma ostvarenja ("održivi razvoj", "socijalna pravda", "pravo na informisanost", i destine sličnih), i naravno, desetine i desetine upućivanja da će sve biti rešeno zakonom, tj. onako kako se dogovore političari u Skupštini. Ustavopisac neće mnogo da se meša u svoj posao. On daje carte blanshe političarima da oni odrede značenje pojmova, vrednosti i ustanova ovog društva.

TV Avala i Ministar Jočić

Posle emisije "Pogled sa Avale" koja je prošle srede emitovana na TV Avala, sama emisija i novinarka koja ju je vodila, skinuti su sa programske šeme. U pomenutoj emisiji bivši šef BIA-e za vreme Vlade Zorana Đinđića Goran Petrović i sadašnji šef generalnog inspektorata MUP-a Vladimir Božović, oštro su kritikovali minstra policije Dragana Jočića.

Urednik informativnog programa ove televizije, Vladan Alempijević pozvao je novinarku iste večeri i rekao joj da su "u velikom problemu" jer je Jočić zvao telefonom i pretio im, te da zato moraju da sklone emisiju sa programa.

Šta nam ovo govori? Neko bi se možda sada prisetio vremena Miloševića, i toga da ova vlast restituiše mnogo toga od nasleđa Miloševićevog režima, pa sada pokušava ono što Đinđićeva vlada nije nikad radila - direktnu kontrolu medija.

Ne gospodo, problem je mnogo dublji i sistematskiji! Setimo se da je ista TV Avala dobila, pod dosad nerazjašnjenim okonostima i iz nepoznatih razloga, od paradržavne Agencije za radiodifuziju na korišćenje takozvanu nacionalnu frekvenciju, tj pravo da emituje na celoj teritoriji. Mi ne znamo kakvi su dogovori bili u pitanju i ko je kakve obaveze preuzeo, ali je jasno da Ministar ima moć da ucenjuje i kontroliše privatnu televizijsku stanicu.

To je zakonita posledica sistema u kome Vlada ima u svom vlasništvu frekvencije i dodeljuje ih privatnim firmama na "korišćenje". Ako može da emituje samo onaj kome Vlada preko svoje transmisije u "nezavisnom regulatornom telu" da dozvolu, onda će taj po definiciji biti poslušnik Vlade. Imun na vladin uticaj može biti samo onaj ko ni finansijski ni politički ni pravno ne zavisi od nje. A preduslov za sve to je da ima frekvenciju za emitovanje u svom vlasništvu.

Ovaj slučaj sa TV Avalaom samo potcrtava stratešku grešku u pristupu naših političara "reformi radiodifuzije". Umesto zakonskih regulacija i režima dodeljivanja dovola na osnovu dosta rastegljivih kriterijuma, treba organizovati prodaju frekvencija na tenderu ili aukciji. Ko da više nejgova je i on onda s njom može da radi šta god hoće. Da pravi obrazovni program, da vrši propagandu protiv vlade, za vladu, da je proda nekom drugom i tako redom.

Monopol države na informacije je samo promenio formu u odnosu na Miloševićevo vreme, i više se ne ogleda u zabrani privatnih medija, ili njihovom zakonskom globljenju i proizvoljnom finansijskom uništavanju, već u korišćenju doktrine "zakonskog uređenja medijskog prostora" za uvođenje indirektne kontrole i poslušništva kroz regulaciju i režim dodle dozvola za rad. Bez ukidanja zakona o radiodifuziji, raspuštanja Agencije, oduzimanja Vladi bilo kakvih ingerencija u oblasti informisanja i prodaje svih radio i TV frekvencija na javnoj aukciji ili tenderu, neće biti potpune slobode u Srbiji!