Polt:
Filip Moris, s pravom, očekuje da srpska vlada ispoštuje ranije preuzete obaveze i da nađe neko rešenje. Ukoliko se to ne desi, onda se šalje poruka nepredvidljivosti za strane investitore. Ovo je važan test za srpsku vladu da pokaže da su ovde uslovi poslovanja predvidljivi, jer ako se to desilo Filip Morisu šta onda može da očekuje neka manja kompanija.
Treba li država da poštuje ranije preuzete obaveze? Ako se obaveze odnose na ograničenje tržišta -- ne. Signal koji se šalje budućim investitorima bi bio da ne sklapaju monopolske dogovore sa državom, jer mogu biti izigrani. Odlično. Monopolski ugovori sa državom i treba da budu ništavni.
Ako Srbija garantuje monopol kompaniji i onda zbog toga dobije veću cenu, dobitak je samo prividan, zemlja je na neto gubitku. Ako je DIN prodat po ceni većoj za 60 miliona nego što bi vredeo bez monopola, to je zato što je Filip Moris od monopolizacije očekivao dodatnu dobit od 100 miliona. Ko onda plaća tu razliku od 40 miliona? Povećana dobit od prodaje je vidljiva za budžet, dobit od monopolizacije je vidljiva za Filip Moris, a trošak nevidljiv jer je raspoređen na potrošače. Štaviše, ovaj ukupan trošak građana je po pravilu veći od tih 40 miliona razlike. Cela transakcija je neto gubitak.
Prema tome, optimalna politika prema Filip Morisu je -- žao nam je, država Srbija monopolske ugovore neće sprovoditi. Budući investitori neka ulažu samo ako hoće da se takmiče na fer tržištu.
