S vremena na vreme pogledam sajt Vlade Srbije, da vidim šta je novo usvojeno. Sednica od 4. oktobra je bila posebno zanimljiva jer je tada usvojen Predlog zakona o potvrđivanju neke "Konvencije o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza". Pošto mi je naslov bio apsolutno nejasan, pogledao sam je malo detaljnije.
Konvenciju je još 2005. godine usvojila Generalna skupština UN, a protiv su bili Amerikanci i Izrael. Evo šta piše u obrazloženju Zakona o potvrđivanju čemu služi ova Konvencija: "Suštinski efekat potvrđivanja ove Konvencije sadržan je u mogućnosti stvaranja jakog bloka zemalja koji u duhu partnerstva i solidarnosti podstiču razvoj, zaštitu i unapređenje raznolikosti kulturnih izraza u cilju stvaranja kulturne produkcije zaštićene od negativnih uticaja ekonomske globalizacije".
Koliko ja vidim, osnovni cilj je da se države bore protiv američke dominacije na polju kulture. Pored toga, nije mi baš jasno čemu služi, ni zašto se mi tu guramo, ali mi je jasno da će da nas košta.
09 October 2007
Monopoli, Komisija i Delta
Kategorija:
Regulacija
Čujem da se pripremaju izmene i dopune Zakona o zaštiti konkurencije. Tekst još uvek nije javno dostupan, ali izgleda da će izmene biti relativno značajne. Recimo, članove Komisije neće više predlagati grupe građana (Udruženje pravnika, Naučno društvo ekonomista, Privredna komora, Advokatska komora), već isključivo Vlada, što valjda podrazumeva i izbor novih članova. Nadam se i da će izbaciti nebulozu da kazne izriče sudija za prekršaje (gde se sada sudi onima koji su se potukli u kafani, pijanim vozačima i onima koji prekrše antimonopolski zakon).
Ako zanemarimo ozbiljne prigovore na sam koncept antimonopolskog zakonodavstva (recimo, ovde i ovde), moje mišljenje je da ako tako nešto već mora da postoji (a izgleda da mora, što zbog "evropskih standarda", što zbog pritiska medija), onda hajde da to barem bude što manje problematično i da se jasno znaju pravila. Važeći zakon je veoma loš, iz mnogo razloga, ali ne bih da sada u to ulazim. Koliko sam čuo, izmene će ga popraviti u određenim segmentima, ali se izgleda uvode i neke dodatne nelogičnosti. Na primer, prag za prijavu koncentracija se definiše kao "30 miliona evra zajedničkog prometa ili sticanje 40% učešća na relevantnom tržištu". Ovaj drugi deo je posebno problematičan jer mnoge firme (za razliku od firmi iz udžbenika) nemaju ni blagu predstavu o tome koliko je njihovo tržišno učešće, niti znaju koje tržište uopšte treba da smatraju "relevantnim".
Dobar primer toga je Delta. Koje je njihovo "relevantno tržište proizvoda"? Maloprodaja, naravno, ali ko su im sve konkurenti? Osim očiglednih (Merkator, Rodić, Super Vero, Idea), u konkurente bi mogli da se ubroje i Lilly, sve male piljarnice, zelene pijace, čak i pekare i prodavnice bele tehnike. Ako se sve to smatra tržištem, onda Delta nema ni 10% učešća. Koje im je "relevantno geografsko tržište"? Ako pitate njih - Balkan, ako pitate Komisiju - Beograd (zato što i oni znaju da u Srbiji Delta nema ni 20% učešća, a u Beogradu sigurno ima više). Zanimljivo je da resorni ministar Bubalo kaže da je Komisija "došla do zaključka da Delta kontroliše veći procenat nego što je to zakonom predviđeno ", iako zakon, naravno, nikome ne zabranjuje da ima veliko učešće na tržištu. Slučaj je sada, koliko ja znam, pred Vrhovnim sudom.
Definicija dominantnog položaja je u teoriji relativno jasna - to je ona firma koja može u velikoj meri na tržištu da deluje nezavisno od ostalih učesnika, ne obazirući se na njihove postupke. Ako biste pitali direktora Maksija da li on može da ne zna šta rade Merkator ili Todorić (ne Vlada, nego Ivica), mislim da bi vas samo bledo pogledao i pitao "jel si ti normalan?". U tako nešto može da poveruje samo neko ko nikada nije radio u privatnom biznisu.
Ako zanemarimo ozbiljne prigovore na sam koncept antimonopolskog zakonodavstva (recimo, ovde i ovde), moje mišljenje je da ako tako nešto već mora da postoji (a izgleda da mora, što zbog "evropskih standarda", što zbog pritiska medija), onda hajde da to barem bude što manje problematično i da se jasno znaju pravila. Važeći zakon je veoma loš, iz mnogo razloga, ali ne bih da sada u to ulazim. Koliko sam čuo, izmene će ga popraviti u određenim segmentima, ali se izgleda uvode i neke dodatne nelogičnosti. Na primer, prag za prijavu koncentracija se definiše kao "30 miliona evra zajedničkog prometa ili sticanje 40% učešća na relevantnom tržištu". Ovaj drugi deo je posebno problematičan jer mnoge firme (za razliku od firmi iz udžbenika) nemaju ni blagu predstavu o tome koliko je njihovo tržišno učešće, niti znaju koje tržište uopšte treba da smatraju "relevantnim".
Dobar primer toga je Delta. Koje je njihovo "relevantno tržište proizvoda"? Maloprodaja, naravno, ali ko su im sve konkurenti? Osim očiglednih (Merkator, Rodić, Super Vero, Idea), u konkurente bi mogli da se ubroje i Lilly, sve male piljarnice, zelene pijace, čak i pekare i prodavnice bele tehnike. Ako se sve to smatra tržištem, onda Delta nema ni 10% učešća. Koje im je "relevantno geografsko tržište"? Ako pitate njih - Balkan, ako pitate Komisiju - Beograd (zato što i oni znaju da u Srbiji Delta nema ni 20% učešća, a u Beogradu sigurno ima više). Zanimljivo je da resorni ministar Bubalo kaže da je Komisija "došla do zaključka da Delta kontroliše veći procenat nego što je to zakonom predviđeno ", iako zakon, naravno, nikome ne zabranjuje da ima veliko učešće na tržištu. Slučaj je sada, koliko ja znam, pred Vrhovnim sudom.
Definicija dominantnog položaja je u teoriji relativno jasna - to je ona firma koja može u velikoj meri na tržištu da deluje nezavisno od ostalih učesnika, ne obazirući se na njihove postupke. Ako biste pitali direktora Maksija da li on može da ne zna šta rade Merkator ili Todorić (ne Vlada, nego Ivica), mislim da bi vas samo bledo pogledao i pitao "jel si ti normalan?". U tako nešto može da poveruje samo neko ko nikada nije radio u privatnom biznisu.
Subscribe to:
Posts (Atom)