Čitam jutros u WSJ nešto o američkim antikorupcionim zakonima koji američkim firmama zabranjuju davanje mita i korupcijsku praksu u inostranstvu. Ako američka firma korumpira, recimo, gradonačelnika Budimpešte, njeni čelnici mogu da odgovaraju, kad tad, prema američkim zakonima u Americi.
Onda čitam kako Siniša Mali stručno, onako doktorski, objašnjava kako se 300 miliona logaritamski transformiše u 3.5 milijardi: "Za izgradnju dva miliona kvadrata potrebno je 3,5 milijardi evra. Uložite 300 miliona i napravite 300.000 kvadrata, profit od njihove prodaje ulažete dalje, tako da investitor ne treba odmah da da 3.5 milijardi evra u kešu".
I padne mi na pamet - verovatno među poslednjima u Srbiji - zašto se ovaj dil radi sa Arapima. Ili sa "Arapima". A ne recimo sa Amerikancima ili Nemcima. Radi se sa investitorima koji ne podležu ni teoretskim sankcijama, sa investitorima iz podneblja gde je podela između privatnog i javnog mutna ili nepostojeća. Skandal je neizbežan.
Onda čitam kako Siniša Mali stručno, onako doktorski, objašnjava kako se 300 miliona logaritamski transformiše u 3.5 milijardi: "Za izgradnju dva miliona kvadrata potrebno je 3,5 milijardi evra. Uložite 300 miliona i napravite 300.000 kvadrata, profit od njihove prodaje ulažete dalje, tako da investitor ne treba odmah da da 3.5 milijardi evra u kešu".
I padne mi na pamet - verovatno među poslednjima u Srbiji - zašto se ovaj dil radi sa Arapima. Ili sa "Arapima". A ne recimo sa Amerikancima ili Nemcima. Radi se sa investitorima koji ne podležu ni teoretskim sankcijama, sa investitorima iz podneblja gde je podela između privatnog i javnog mutna ili nepostojeća. Skandal je neizbežan.
