Prokopijević ima novi tekst: Neka osetljiva pitanja srpske ekonomije. Jedan isečak:
Da se nezaposlenost u privatnom sektoru ovako smanjuje sam načuo još letos od jednog preduzetnika koji mi je rekao da je Inspekcija rada u kampanji podsticanja formalne, zvanične zaposlenosti. Pošto inače znaju da su neki radnici zaposleni na crno, u poslednje vreme sve više primoravaju poslodavce da prijave još nekog radnika. Tako ostave u poslodavca biznisu, ne pišu kazne, a stopa nezaposlenosti se smanjuje.
Za one koji pitaju šta uopšte može biti loše u prijavljivanju radnika -- bolje je imati legalnu nego sivu ekonomiju iz mnogo razloga, ali druga strana medalje je to što prijavljivanje radnika smanjuje njihove plate. Kad poslodavac prijavi radnika to košta poslodavca ali još više košta prosečnog radnika, uključujući i one koji ostanu neprijavljeni. Možete favorizovati formalnu ekonomiju umesto neformalne, ali imajte u vidu ko snosi posledice.
Prvo, prema zvaničnim podacima, zaposlenost u
Srbiji raste iako nacionalni dohodak pada ili stagnira. Liči na zanimljiv
pardoks. ... nezaposlenost opada a zaposlenost raste tokom 2014.
godine, iako je tokom te godine BDP opao za 1,8%. ... Ukrštanje podataka o (ne)zaposlenosti sa nekim drugim podacima (naplata
poreza, sektorska kretanja privredne aktivnosti, itd.) ukazuje, da novog
zapošljavanja ima uglavnom u javnom sektoru, dok u privatnom sektoru izgleda
nije bilo toliko novog zapošljavanja, nego da se uglavnom radi o legalizaciji
„sivih“ radnih mesta. To posebno važi za sektore u kojima je učešće „sive“
privrede visoko, kao što su turizam, poljoprivreda, građevinarstvo i usluge.
Podaci iz Ankete
o radnoj snazi za neformalno zaposlene pokazuju da njihov broj nije
porastao, dok je porastao broj formalno zaposlenih, što indirektno potvrđuje
tezu o prelivanju dela neformalno zaposlenih u formalno zaposlene.
Da se nezaposlenost u privatnom sektoru ovako smanjuje sam načuo još letos od jednog preduzetnika koji mi je rekao da je Inspekcija rada u kampanji podsticanja formalne, zvanične zaposlenosti. Pošto inače znaju da su neki radnici zaposleni na crno, u poslednje vreme sve više primoravaju poslodavce da prijave još nekog radnika. Tako ostave u poslodavca biznisu, ne pišu kazne, a stopa nezaposlenosti se smanjuje.
Za one koji pitaju šta uopšte može biti loše u prijavljivanju radnika -- bolje je imati legalnu nego sivu ekonomiju iz mnogo razloga, ali druga strana medalje je to što prijavljivanje radnika smanjuje njihove plate. Kad poslodavac prijavi radnika to košta poslodavca ali još više košta prosečnog radnika, uključujući i one koji ostanu neprijavljeni. Možete favorizovati formalnu ekonomiju umesto neformalne, ali imajte u vidu ko snosi posledice.
