Plaćaju RTS mada nisu svi bolesni

Dosta puta sam se raspravljao o razlozima za uvođenje RTS pretplate. Sada kada malo razmislim shvatam da još nijedan sagovornik nije propustio priliku da pomene BBC. Ako oni plaćaju mora da je dobro. Ni Aleksandar Tijanić nije izuzetak. I on pominje BBC u svom objašnjenju koje se može naći na RTS sajtu. Ipak, kreativni Aleksandar Tijanić dodaje interesantno, iako pogrešno, poređenje da bi objasnio zašto je pretplata neophodna. Kao što građani plaćaju doprinos za zdravstvo mada nisu svi bolesni, kao što se plaća za puteve a nemate automobil, kao što se plaća za vojsku iako nismo u ratu.

Građani plaćaju zdravstveno osiguranje da bi u slučaju bolesti mogli da dobiju neophodnu negu. Zdravstveno osiguranje bi takođe trebalo da bude dobrovoljno a tamo gde je usluga najbolja i jeste. RTS primorava građane da plate usluge koje mnogi ne žele. Bolja metafora od zdravstvenog osiguranja bi bila obavezna pretplata na stihove Marine Tucaković.

Puteve u Srbiji više plaćaju oni koji imaju automobil, preko akcize na gorivo i takse za puteve prilikom registracije automobila. Uz to, čak i ljudi koji nemaju automobil imaju koristi od puteva. RTS plaćaju svi jednako iako je mnogima apsolutno nepotreban.

Tijanić je u pravu kada kaže da se vojska plaća iako nema rata. I policija se plaća ako nema kriminala, kao i sudije iako nema suđenja. Ali mala razlika je to što ove usluge ne može da ponudi i privatni sektor, jer države uglavnom drže monopol na primenu sile i sprovođenje zakona. Na našu sreću savremene države uglavnom ne drže monopol nad širenjem informacija i kulture. Privatni sektor tako čini RTS suvišnim u poslu informisanja i kulturnog uzdizanja.

Yon Goicoechea

Yon Goicoechea, studentski lider iz Venecuele, je dobitnik ovogodišnje Milton Friedman nagrade za širenje sloboda koju dodeljuje Cato institut svake druge godine. Najmlađi dobitnik nagrade do sada (23 godine) je dobio priznanje zbog svog doprinosa neuspehu referenduma kojim je Hugo Chavez želeo da proširi svoja ovlašćenja i uvede neograničeni broj predsedničkih mandata, o čemu smo već pisali.

Yon Goicoechea, osim što je bogatiji za 500,000 dolara, se sada nalazi u probranom društvu dobitnika Milton Friedman nagrade sa Peter Bauerom, Hernando de Sotom i Mart Laarom. Čestitamo!

Nije fer!

P.J. O'Rourke među par saveta koje je dao omladincima pominje i da zaborave na jednakost.

We all get confused about the contradictory messages that life and politics send.

Life sends the message, "I'd better not be poor. I'd better get rich. I'd better make more money than other people." Meanwhile, politics sends us the message, "Some people make more money than others. Some are rich while others are poor. We'd better close that 'income disparity gap.' It's not fair!"

Well, I am here to advocate for unfairness. I've got a 10-year-old at home. She's always saying, "That's not fair." When she says this, I say, "Honey, you're cute. That's not fair. Your family is pretty well off. That's not fair. You were born in America. That's not fair. Darling, you had better pray to God that things don't start getting fair for you." What we need is more income, even if it means a bigger income disparity gap.

Šta rade visoki porezi

Za praznike sam bio u Švedskoj, u poseti mojoj babi koja tamo živi već skoro 40 godina. Naravno, mnogo stvari je zanimljivo u Švedskoj, ali mi je pažnju posebno privukla pojava krstarenja. Naime, iz Štokholma svakog dana na krstarenje kreće nekoliko ogromnih brodova (sa po 11-12 spratova), koji vode hiljade ljudi na krstarenje do ostrva Oland. Na pitanje "Šta ima na tom Olandu?", dobio sam odgovor "Ništa, obično tamo niko i ne izađe sa broda." Zašto onda toliki ljudi tamo idu?

Odgovor je - da bi se napijali i da bi švercovali alkohol nazad u Švedsku. Naime, alkohol se u Švedskoj prodaje samo u posebnim radnjama, Systembolaget, po zaista visokim cenama. Visoke su cene i cigareta i ostalih vrsta duvana poput "snusa" koji Šveđani koriste. Pošto je Oland zvanično teritorija Finske, krstarenje se smatra međunarodnim, pa su i alkohol i duvan "tax free" na brodu. Brodom šeta gomila pijanih ljudi, a poznanica koja je radila kao medicinska sestra kaže da zimi, kada brod pristane u luku, desetine ljudi slomi noge kada pijani izađu na zaleđene ulice.

Pored motiva opijanja, dobar deo ljudi ide na krstarenje da bi kupio i u Štokholm doneo alkohol i cigarete za preprodaju. Bio sam zaista iznenađen organizovanošću svega toga, a i upoznao sam neke naše ljude, uglavnom penzionere, koji se time bave. Naime, penzioneri uglavnom imaju potpuno besplatno krstarenje, a i generalno nemaju pametnija posla, tako da ima naših penzionera u Švedskoj koji i po deset puta mesečno idu na krstarenje. Na brodu kupe malo "snusa", cigara a, ako dovoljno para potroše, dobiju i besplatnu flašu viskija. Kada dođu na kopno, čeka ih "šef", obično Sirijac, koji na licu mesta preuzima robu i plaća sve što treba. Ako ne kupe više nego što je dozvoljeno, zarade po oko 30-40 evra po putu.

Koji su krajnji efekti visokih poreza i restriktivne politike prema alkoholu i duvanu?

1. umesto da se ljudi napijaju u svojim kućama, napijaju se na brodu pa, umesto da pijani legnu u krevet, šetaju po štokholmskim ulicama kada izlađu sa broda
2. veliki broj penzionera, uglavnom emigranata, su šverceri pa samim tim i kriminalci
3. poreska evazija je velika, mnogi ljudi nalaze načine da dođu do tax free alkohola i duvana
4. stvorena je mafija
5. brodovlasnici su srećni