Instant tupost

Ili Maja Čečen ne zna šta govori, što samo nju diskredituje, baš kao i novinara koji je to preneo, ili ako govori istinu mi smo zemlja koja ima opasne probleme. Kako bilo, užasno je ako jedan dnevni list prenosi takve stvari, jer se cene u Srbiji formiraju slobodno za još uvek većinu roba, tako da inspekcija nema šta da to preispituje.

Inače, ako je neko već hteo da pomogne roditelje, najbolja mera bi bila da se ne naplaćuje carina na uvoz bebi opreme preko Interneta, da se naplaćuje PDV po fakturi i da se naručilac ne reketira kroz fantomske špediterske usluge. Ali to nije popularno, a plus odoše lepe zarade naših uvoznika u istoriju.

Kandidat za predsednika Somalije

...u državi golih i bosih, gladnih i žednih, siromaštvo svima tovari istu muku (odavde)

Ajde ovo "goli", "bosi", "gladni", jeste preterivanje i patetika, al' ajde...  A što se žeđi tiče, u Srbiji su žedni samo oni koji štrajkuju žeđu.

Priča o robu

Vrlo zanimljiv video. Link pokupio sa FB profila Miloša Nikolića iz Libeka.

Ekonomija u jednoj lekciji

Peter Boettke je napisao esej o Henryju Hazlittu, koji me je podsetio da treba da vam skrenem pažnju da je Službeni glasnik nedavno objavio najpoznatiju Hazlittovu knjigu "Ekonomija u jednoj lekciji". Ako planirate da samo jednu knjigu iz oblasti ekonomije pročitate u životu, mislim da ovo treba da bude ta knjiga.

Jedan primerak držim u ruci, na njoj piše da košta 594 dinara. Evo šta su o knjizi rekli Friedman i Hayek.

Hazlitovo objašnjenje funkcionisanja sistema cena prava je klasika: večno, tačno, izvanredno poučno. (Friedman)

Ova knjiga je briljantno dostignuće. U njoj je rečeno tačno ono što treba reći, i to sa retkom hrabrošću i potpunošću. Ne znam za neku drugu savremenu knjigu iz koje laik može za kratko vreme da nauči toliko mnogo o osnovnim istinama ekonomije. (Hayek)

Predgovor je napisao Ljubomir Madžar.

Ko je ovde lud?

Novinar, anonimni sagovornik, ili ja? Iz Politike:

Како „Политика” сазнаје, разматра се могућност повећања пореза на имовину, али и паралелно смањење неких локалних такси. Један од аутора пореске реформе, која је у припреми, незванично открива да ће повећање пореза односити само на привреду, а не на грађане.

– Уместо књиговодствене вредности имовине који се опорезује по стопи од 0,4 одсто предложићемо да се опорезује тржишна вредност некретнине. На тај начин исправиће се неправичност у систему, јер је вредност имовине привредних субјеката потцењена – каже наш саговорник.

Да то не би оптеретило привреду предложиће укидање неких од локалних такси, такозваних парафискалних намета који су се посебно „намножили” током кризе. Иначе, та поресека реформа подразумева смањење оптерећења на рад и капитал, а повећање намета на потрошњу, односно пореза на додату вредност. 

Da rezimiram:

1. Povećanje poreza će se odnositi na privredu, ne na građane

2. Povećaće će osnovica za utvđivanje poreza na imovinu pravnih lica

3. Ukinuće parafiskalne namete

4. Smanjiće se porezi na rad i kapital

5. Povećaće se PDV

Dakle, smanjiće oporezivanje kapitala tako što će da povećaju porez na imovinu koji plaćaju pravna lica, ali povećanje poreza neće da se odnosi na građane, jer predviđa povećanje PDV-a?