Dana Popović u Politici:
Плате су након петог октобра ипак брзо и незадрживо расле, али је остала мантра да никада нећемо достићи ону, уклету изгледа, 1989. годину. Једино тако могу да објасним да нисмо ни приметили да смо је не само достигли, него и престигли. Са просечном јануарском платом од 24.122 динара, што одговара износу од око 600 немачких марака, ми смо, народе, достигли просек из оне златне године Анте Марковића!
I mene je iznenadilo. Toliko se pričalo o tom standardu iz 1989. i na kraju niko ništa nije primetio.
Na kraju sve ovo nije ni važno, jer statistička poređenja u vremenu nemaju mnogo smisla. Teško da nam prosečna plata govori nešto o standardu iz 1989. i sada, čak iako izračunamo i prilagodimo za promene vrednosti dinara i marke. Sa jedne strane, tada je bilo važno da je SFRJ imala veći standard od okolnih zemalja, pa su Grčka, Rumunija, Bugarska, i čak Italija izgledali jeftino. Bogatstvo je uvek relativno. Zato 1989. izgleda bolja. Sa druge, zbog velikog tehnološkog progresa koji se desio u međuvremenu, sada sve izgleda bolje. Za iste pare za koje se tada kupovao Commodore 64 sada se kupuje Pentium 4. Zato je 2007. bolja.
