Srpski liberali o krizi

Zanimljivo je posmatrati reakcije srpskih viđenijih liberalnih ekonomista na ovu finansijsku krizu: Već smo imali ove post o tekstu Boška Mijatovića. Ja sam imao prilike da čitam analize Miroslava Prokopijevića i Vladimira Gligorova na Peščaniku.

Po mom sudu Prokopijevićev tekst je najbolji od sva ova tri, iako on ne spominje jednu vrlo važnu stvar - subprime tržište i ulogu FM i FM, a takođe, kao ni kod Mijatovića, nema detaljnije analize uloge monetarne politike. Ipak, mislim da je on konceptualno najjasniji - pruža najjasniju "perspektivu" onome što se događa, kroz opis ohrabrivanja moralnog hazarda socijalizacijom gubitaka, čime se izopačava struktura podsticaja u poslovanju. Državna pomoć bankama će po Prokopijeviću samo pogoršati stvar, jer će postaviti loš presedan za budućnost, i zapravo neće izmeniti loš sistem podsticaja, nego ga pojačati. To on s pravom naziva otklizavanjem ka socijalizmu. Mijatović se podsmevao Prokopijevićevoj tezi da je to prvi korak ka socijalizmu, ali ne vidim šta je tu smešno, budući da je ono što sada radi američka vlada a i evropske, prvi korak ka nacionalizaciji banaka ("dokapitalizacija"), što je sasvim na liniji jednog od ključnih zahteva Manifesta komunističke partije. Što naravno ne znači da idemo u komunizam, ali znači da su delimična nacionalizacija banaka i socijalizacija gubitaka vrlo karakteristična svojstva socijalističke ekonomske politike.

Gligorovljev tekst završava nekim potpuno neverovatnim zaključcima, iako ima odličnih pasaža. U prvoj polovini on objašnajva šta su to banke i iz čega se sastoje njihovi bilansi, kako se zadužuju itd. U drugom delu teksta prelazi na uzroke krize i odmah - bingo: "Ako se želi objasniti rast zaduženosti banka, najverovatniji uzrok jeste niska cena duga. Ona je posledica niske cene novca, za šta je zadužena centralna banka. Dakle, uzrok pogoršanja kvaliteta bankarske aktive jeste posledica politike niske kamatne stope koju je sprovodila američka centralna banka. Racionalno je da banke ne povećavaju kapital već da se zadužuju, jer je ovo drugo znatno jeftinije od prvog. Na drugoj strani, visoka likvidnost banaka dovodi od potrebe da se povećaju ulaganja, što opet podstiče rast cena imovine. Ukoliko se veruje da će kamate ostati niske, pa će cena imovine nastaviti da raste, ulaganje čak i u one plasmane koji se nazivaju subprime, znači u neprvoklasne plasmane, postaje racionalno. Potpuno je nevažno da li će neko ko nema ni dohodak, ni imovinu, a ni kreditnu istoriju, dobiti kredit da kupi kuću sve dok je očekivana vrednost kuće veća od vrednosti kredita. Čak i ako takav dužnik ne može da izvršava svoje obaveze, banka ne gubi jer dolazi u posed nekretnine koja vredi više od kredita. Kao posledica toga, banke su ulagale, obično preko posebnih finansijskih firmi, u te neprvoklasne plasmane."

Savršeno tačno! Aplauz za Gligorova, jedno od najboljih i najjezgrovitijih objašnjenja koje sam do sad pročitao. Ali, šta je rešenje za ovu krizu? Očekivali bismo na osnovu gornjeg da je restritkivna monetarna politika rešenje kako za preterano zaduživanje, tako i za sprečavanje da toksična aktiva u budućnosti toliko naraste, kad već sam auor tvrdi da je monetarna politika to SADA omogućila. Preseći inflatornu transmisiju koja omogućava profitabilnost hazardnih ulaganja.

Ali, ne, Gligorov podržava akcije vlada u svetu ka nacionalizaciji bankarstva."Ma koliko to izgledalo u neskladu sa jednom ili drugom idejom o finansijskim tržištima, što je tema za sebe, jasno je da je konačni nosilac rizika bankarskog sistema poreski obveznik." A je li, ja sam u svojoj površnosti baš mislio da privatne firme i finansijske ustanove raspolažu i investiraju vlasiti privatni kapital, te time same i snose rizik tih ulaganja! Sad mi viđeni sprski liberal objašnjava da je poreski obveznik "konačni nosilac rizika" ulaganja privatnih firmi! Kao da je poreski obveznik ulagao loše, i kao da je on, a ne centralna banka vodio politiku jeftinog novca, koja je po samom Gligorovu omogućila nastanak krize (što ne bi bilo koja bankrotirana firma u Americi ili drugde potegla isti ovaj argument). No, ni tu nije kraj! Gligorov se žali da nije dovoljno ovo parcijalno pelješenje poreskih obveznika od strane nacionalnih vlada da bi se spasile nacionalne banke. Svetu, po našem autoru, nedostaje "globalni poreski obveznik" kao dopuna globalnom tržištu. Treba nam, drugim rečima, svetska vlada koja bi napravila globalni bailout, umesto ovih parcijalnih napora nacionalnih vlada.

Trgovinski bilansi na sve strane

Već smo ranije pisali o besmislenosti koncepta trgovinskog bilansa sa nekom određenom zemljom.

Ali, šta tek reći o smislenosti trgovinskog bilansa dela jedne države sa nekom drugom državom. Upravo o tome izveštava pokrajinski Sekretarijat za privredu, koji kaže da je Vojvodina sa Slovenijom ostvarila suficit od 18 miliona dolara ove godine.

Zašto je uopšte bitno da li je šećer iz šećerane u Senti izvezen u Sloveniju, ili je prodat nekom beogradskom trgovcu, koji ga je dalje izvezao u Sloveniju? A da ne govorim o tome što sam sasvim siguran da pokrajinski Sekretarijat za privredu uopšte nije uzeo u obzir Fruktalove sokove koji se prodaju u Maxijevim prodavnicama u Subotici, na primer, zato što je njih iz Sloveniju uvezla beogradska firma.

Znači, podatak koji nema apsolutno nikakvog smisla i koji se sasvim sigurno netačan. Zašto ga onda objavljuju?