Orvel u NBS

Neznanje je istina, rat je mir, pad je oscilacija. NBS nastavlja da spinuje:

Da bi sprečila preveliku oscilaciju kursa dinara, NBS je na međubankarskom tržištu prodala 40 miliona evra.

Ne sprečava oscilaciju, nego pad. Oscilacija podrazumeva kretanje oko neke veličine, a pad je jednosmeran. Ne znam zašto NBS ima potrebu da nas laže, ako hoće da brani kurs neka brani, to nije ni zabranjeno niti posebno skandalozno.

Nije skandalozno, legitimna je politika, ali nije ni najbolje što NBS može da uradi. Postoje dve vrste tržišnog kursa, jedna je potpuno slobodno fluktuirajući kurs, drugi je potpuno fiksni kurs. Obe su tržišne, jer kad je kurs fluktuirajući njegova cena se određuje na tržištu, a kad je fiksni onda je vezan za neku drugu valutu, evro ili dolar, čija se cena opet utvrđuje na tržištu. Oba režima su bolja od sadašnjeg režima proizvoljne intervencije. U njima centralna banka nema potrebu da "brani" kurs, on je u oba slučaja prepušten automatskim mehanizmima.

I pored višegodišnjih deklaracija da se kurs dinara formira na tržištu, država očigledno to nije mislila ozbiljno, jer čim je došlo do većih pomeranja ona interveniše. Fleksibilni kurs ima svojih negativnih strana, kao što su upravo te oscijacije i direktna zavisnost od tokova kapitala, i ako se u njega ne veruje onda treba razmisliti o prelasku na fiksni režim, vezivanje za evro. Ono što sigurno ne treba raditi je pretvarati se da je kurs fleksibilan, a ustari ostavljati guverneru da potpuno arbitrarno interveniše. Guverner ne zna kolika treba da bude cena dinara. Niko ne zna kolika treba da bude cena dinara. Zato ili pustite da tržište odluči kolika će biti cena, ili definišite cenu kao fiksnu frakciju cene evra.

Luboš

Bivši profesor fizike na Harvardu Luboš Motl (Čeh iz Plzenja) piše jedan od meni najdražih blogova uopšte Reference Frame. Objavio je moj članak o Hockey Sticku ranije. :)

Uglavnom se bavi teorijom struna i drugim pitanjima teorijske fizike, ali dosta piše i o politici i klimatskim promenama. Poznat je kao klimatski "skeptik", konzervativac blizak Vaclavu Klausu, i sličan njemu po tome što nema mnogo dlake na jeziku, niti samocenzure. Napustio je Harvard 2006 zbog onog što opisuje kao vladavinu levičarske političke korektnosti i "naci-faminizma" na tom Univerzitetu i vratio se u Češku. Inače, osudio je kao i Klaus, priznanje nezavisnosti Kosova. :)

Ovde je Luboševa analiza Obamine energetske politike (da ne bude zabune, GW Busha on naziva "umerenim alarmistom").

Titovim stazama

Već je poznato da je Obama jedan od najvećih predsednika svih vremena -- Time magazin ga je na naslovnoj strani preobukao u Roosevelta, a Newsweek u Lincolna. Ali poslednja vest je korak napred. Pre nego što je i postao predsednik, jedna osnovna škola u New Yorku je promenila ime u -- Osnovna škola "Barack Obama"!

Pa dobro drugovi, hoće li neko u jednom trenutku reći dobro, ovo sada je previše? Ili će se ovako nastaviti? Chicago će se na inicijativu građana preimenovati u Obamagrad?