Odličan tekst jedne od vodećih predstavnica "feminizma jednakosti" na NSPM, u prevodu Jovane Papan (za njene tekstove, videti recimo ovde ili ovde).
Mislim da je prisustvo takvih high profile žena u intelektualnom životu, kao što su Kristina Hof Samers ilI Vendi Mekelroj, ili Kamil Palja neprocenjivo. One čuvaju vezu između ideje oslobađanja žena i ideje individualne slobode, u eri pomahnitalog "gender" feminizma koji je postao jedna mračna ideologija mržnje prema civilizaciji.
26 April 2009
Denacionalizacija i nacionalizacija
Kategorija:
Lične slobode
Da li iko osim mene vidi nedoslednost u paralelnom zalaganju Vuka Draškovića za vraćanje imovine koja je oteta "srpskoj građanskoj i preduzetničkoj eliti" nakon Drugog svetskog rata, ali i za oduzimanje imovine današnjim tajkunima "kao Vladimir Putin"?
Koja je tačno razlika između ondašnjih i današnjih tajkuna? To što je onima imovinu uzela komunistička vlast, a ovima bi uzeli "naši"?
Gligorov o industrijskoj politici
Kategorija:
Monetarna politika
Čega se sve neće setiti srpski ekonomisti u očajničkoj potrazi za nekim "kreativnim" rešenjem ekonomske krize ili barem objašnjenjem za nju. Vladimir Gligorov u tom smislu žali što nije bilo industrijske politike u predhodnih 7-8 godina:
"Proizvodi se malo, a i veoma ograničen broj proizvoda. Ovo se stanje nije promenilo u poslednjih desetak godina, tako da se ne bi moglo reći da je privredna politika koja je vođena od 2000. godine naovamo imala, neposredno ili posredno, neki elemenat industrijske politike."
Ako ja ovo dobro razumem, preduslov da se ne proizvodi "malo i ograničen broj proizvoda", nego recimo mnogo i veliki broj proizvoda, je da taj se vodi industrijska politika, (koje ovde nije bilo , pa se zato i proizvodi malo). Ako je tome tako, onda treba preporučiti vladi industrijsku politiku kao rešenje, da bi se to stanje popravilo, zar ne? A ne, kaže Gigorov, naprotiv, "vrlo malo zemalja je imalo uspeha u tome", te to srpska vlada ne treba da radi. Ali, zašto se onda implicira je loše stanje srpske industrije posledica odsustva industrijske politike? Vrag će ga znati...
Gligorov ipak misli da imamo neku zamenu za industrijsku politiku, a to je politika kursa. Iako ovo zvuči loše, može se braniti kao plauzibilno u jednom smislu, naime da je Narodna banka veštački održavala visoku vrednost dinara iz populističkih razloga, što je neopravadano favorizovalo uvoz nauštrb izvoza. Ali, ako to misli, onda treba da smatra devizni kurs dinara "neralnim" tj dinar precenjenim. Ali ne, evo šta on kaže: "Ukoliko se sledećih meseci zabeleži oporavak uvoza, a da nema oporavka izvoza, to će značiti da je reč o povratku na politiku realnog kursa koji je bio u osnovi najvažnijih strukturnih problema srpske privrede. " Ako je stari restriktivni kurs dinara bio realan, kako onda on istovremeno može biti "u osnovi najvažnijih strukturnih problema sprske privrede"? Hm, recimo da je reč o lapsusu, da je hteo da kaže "neralni kurs" umesto "realni". No, jako sumnjam da bi i tada kurs mogao da se opiše kao glavni uzrok strukturnih problema srpske privrede.
"Proizvodi se malo, a i veoma ograničen broj proizvoda. Ovo se stanje nije promenilo u poslednjih desetak godina, tako da se ne bi moglo reći da je privredna politika koja je vođena od 2000. godine naovamo imala, neposredno ili posredno, neki elemenat industrijske politike."
Ako ja ovo dobro razumem, preduslov da se ne proizvodi "malo i ograničen broj proizvoda", nego recimo mnogo i veliki broj proizvoda, je da taj se vodi industrijska politika, (koje ovde nije bilo , pa se zato i proizvodi malo). Ako je tome tako, onda treba preporučiti vladi industrijsku politiku kao rešenje, da bi se to stanje popravilo, zar ne? A ne, kaže Gigorov, naprotiv, "vrlo malo zemalja je imalo uspeha u tome", te to srpska vlada ne treba da radi. Ali, zašto se onda implicira je loše stanje srpske industrije posledica odsustva industrijske politike? Vrag će ga znati...
Gligorov ipak misli da imamo neku zamenu za industrijsku politiku, a to je politika kursa. Iako ovo zvuči loše, može se braniti kao plauzibilno u jednom smislu, naime da je Narodna banka veštački održavala visoku vrednost dinara iz populističkih razloga, što je neopravadano favorizovalo uvoz nauštrb izvoza. Ali, ako to misli, onda treba da smatra devizni kurs dinara "neralnim" tj dinar precenjenim. Ali ne, evo šta on kaže: "Ukoliko se sledećih meseci zabeleži oporavak uvoza, a da nema oporavka izvoza, to će značiti da je reč o povratku na politiku realnog kursa koji je bio u osnovi najvažnijih strukturnih problema srpske privrede. " Ako je stari restriktivni kurs dinara bio realan, kako onda on istovremeno može biti "u osnovi najvažnijih strukturnih problema sprske privrede"? Hm, recimo da je reč o lapsusu, da je hteo da kaže "neralni kurs" umesto "realni". No, jako sumnjam da bi i tada kurs mogao da se opiše kao glavni uzrok strukturnih problema srpske privrede.
Subscribe to:
Posts (Atom)