Пошто ММФ-а као надзорног органа нема, протагонисти наше економске политике почели су да се понашају попут ђака када им учитељица на тренутак изађе из учионице.
Odavde.
06 July 2007
Zašto samo sedam?
Čitam novi Ekonomist (pdf, pretplatnici dobijaju petkom).... Održana je konferencija Ekonomist magazina, na kojoj su govorili Dinkić, Đelić i Bubalo. Ima svačega, ali je ovo ubedljivo najbolje: "Bubalo, inače, smatra, da je potrebno postići nacionalni koncenzus o tome da rast BDP u narednim godinama bude sedam odsto."
Nije mi jasno zašto bi se dogovorili oko tako male cifre. Bolje je da postignemo konsenzus da rast bude 20%! Ili 50%, još bolje.
Nije mi jasno zašto bi se dogovorili oko tako male cifre. Bolje je da postignemo konsenzus da rast bude 20%! Ili 50%, još bolje.
Domaćin
Zašto se u ekonomskim člancima sve češće pojavljuje termin domaćinski? Domaćinski, koliko ja razumem znači transparentno i pošteno. Možda i pametno. IZIT navodi da je zamrzavanje plata nedomaćinski potez. Kažu može da dovede do destabilizacije. U ovom slučaju mi se jako sviđa prospekt nedomaćinskog poslovanja.
Istina IZIT pominje da ne treba zamrzavati plate ali da ih ne treba ni povećavati populističkom politikom. Ipak, pošto su već povećane, zamrzavanje zvuči kao dobro rešenje. Naravno, pravi domaćin bi smanjio broj zaposlenih u državnim firmama.
Na čijoj strani je IZIT? Da li i oni primaju državne plate?
Istina IZIT pominje da ne treba zamrzavati plate ali da ih ne treba ni povećavati populističkom politikom. Ipak, pošto su već povećane, zamrzavanje zvuči kao dobro rešenje. Naravno, pravi domaćin bi smanjio broj zaposlenih u državnim firmama.
Na čijoj strani je IZIT? Da li i oni primaju državne plate?
Sintetički porez na dohodak
Kategorija:
Porezi
Pre ili kasnije će se i u Srbiji preći na sistem sintetičkog poreza na dohodak. Koliko sam ja shvatio, to se do sada odlagalo jer se smatralo da je Poreska uprava nedovoljno sposobna da sve to kontroliše, a imala je i prečih stvari, poput uvođenja PDV-a. Osnovna razlika u odnosu na sadašnji sistem će biti to što će poreski obveznik (a ne poslodavac, odnosno isplatilac) periodično sam obračunavati i plaćati porez na sve svoje prihode (platu, kamatu, dividende, prihod od zakupa...).
Relevantno pitanje je da li je to nešto što mi treba da podržavamo, ili ne? Sa jedne strane, porez koji će biti uveden će najverovatnije biti progresivan, što je loše. Sa druge strane, poreski obveznici će konačno biti svesni koliko poreza plaćaju, što je dobro. Da li je korist od transparentnosti veća nego šteta od progresivnosti? Ja mislim da jeste, sve dok je progresivnost relativno niska, odnosno sve dok najviša stopa nije nenormalno visoka (recimo, do 20%).
Jako je teško utvrditi progresivnost postojećeg sistema poreza na prihode. Sam porez na prihod jeste progresivan jer se, pored poreza na platu od valjda 12%, plaća i godišnji porez od 10% na godišnji prihod iznad trostruke plate i 20% na prihod iznad šestostruke plate. Takođe, plata do 5.000 dinara mesečno je oslobođena poreza. Medjutim, na prihod iznad petostruke plate se ne plaćaju doprinosi, tako da je situacija prilično komplikovana i nejasna.
Ako novi sistem ne bi povećao sadašnju navodnu progresivnost, a uveo samo transparetnost, mislim da bi to bilo jako dobro. Konačno bi se javio pravi pritisak na političare da smanje poreze. Očekujem da oni na to reaguju smanjenjem poreza na plate i povećanjem PDV-a i akciza na cigarete i gorivo. Sa druge strane, potpisivanje SAA će na srednji rok skoro potpuno ukinuti naplatu carina (koje su sada skoro 10% budžeta), tako da će finansije biti pod pritiskom.
Što je, naravno, dobro.
Relevantno pitanje je da li je to nešto što mi treba da podržavamo, ili ne? Sa jedne strane, porez koji će biti uveden će najverovatnije biti progresivan, što je loše. Sa druge strane, poreski obveznici će konačno biti svesni koliko poreza plaćaju, što je dobro. Da li je korist od transparentnosti veća nego šteta od progresivnosti? Ja mislim da jeste, sve dok je progresivnost relativno niska, odnosno sve dok najviša stopa nije nenormalno visoka (recimo, do 20%).
Jako je teško utvrditi progresivnost postojećeg sistema poreza na prihode. Sam porez na prihod jeste progresivan jer se, pored poreza na platu od valjda 12%, plaća i godišnji porez od 10% na godišnji prihod iznad trostruke plate i 20% na prihod iznad šestostruke plate. Takođe, plata do 5.000 dinara mesečno je oslobođena poreza. Medjutim, na prihod iznad petostruke plate se ne plaćaju doprinosi, tako da je situacija prilično komplikovana i nejasna.
Ako novi sistem ne bi povećao sadašnju navodnu progresivnost, a uveo samo transparetnost, mislim da bi to bilo jako dobro. Konačno bi se javio pravi pritisak na političare da smanje poreze. Očekujem da oni na to reaguju smanjenjem poreza na plate i povećanjem PDV-a i akciza na cigarete i gorivo. Sa druge strane, potpisivanje SAA će na srednji rok skoro potpuno ukinuti naplatu carina (koje su sada skoro 10% budžeta), tako da će finansije biti pod pritiskom.
Što je, naravno, dobro.
Šta će vam novac
Exit festival uvodi sopstvenu valutu. Na festivalu će se piće plaćati isključivo tokenima koje nećete moći da zamenite za novac kasnije. Tim Exit objašnjava da će se time smanjiti gužve na barovima i da će se piće dobijati znatno brže. Tokeni će se kupovati na četrdesetak prodajnih mesta na tvrđavi.
Lično mislim da su dali jako loše objašnjenje za "nekonvertibilnost" tokena. Po njima je zbog naših zakona povraćaj novca jako komplikovan proces. Oni ljudi su u stanju da odrade logistiku za stotine svetskih zvezda i stotine hiljada posetilaca, ali ne mogu da osmisle povraćaj novca. Smešno. Jasno je šta je u pitanju, ali i sa zamenom tokena sigurno je da bi dosta ostalo nepotrošeno što bi takođe bio čist profit egzitovcima. Ponuđeni razlog za uvođenje ove novine takođe ne pije vodu. Možda neće biti gužve na barovima ali će biti gužve na kasama gde se prodaju tokeni. Osim toga ljudi će čekati dva puta umesto jednom. Ko ponese devize tri puta. Predviđam (javlja mi se) dilere tokenima na festivalu.
Izgleda da i dalje veruju da je sramota zarađivati novac, inače se ne bi izvinjavali i davali šuplja obrazloženja kao što to rade u svom soapštenju. Tim Exit vodi privatni festival i ima prava da donese bilo koju odluku vezano za događaj. Kome se ovo ne sviđa ne mora da dođe. Ne verujem da će ovaj potez uticati na broj posetilaca, ali možda hoće na ukupnu ocenu kvaliteta i buduće posete. U svakom slučaju ja bih više voleo da plaćam kešom a ne da racionalizujem koliko ću piva da popijem dva dana unapred.
Lično mislim da su dali jako loše objašnjenje za "nekonvertibilnost" tokena. Po njima je zbog naših zakona povraćaj novca jako komplikovan proces. Oni ljudi su u stanju da odrade logistiku za stotine svetskih zvezda i stotine hiljada posetilaca, ali ne mogu da osmisle povraćaj novca. Smešno. Jasno je šta je u pitanju, ali i sa zamenom tokena sigurno je da bi dosta ostalo nepotrošeno što bi takođe bio čist profit egzitovcima. Ponuđeni razlog za uvođenje ove novine takođe ne pije vodu. Možda neće biti gužve na barovima ali će biti gužve na kasama gde se prodaju tokeni. Osim toga ljudi će čekati dva puta umesto jednom. Ko ponese devize tri puta. Predviđam (javlja mi se) dilere tokenima na festivalu.
Izgleda da i dalje veruju da je sramota zarađivati novac, inače se ne bi izvinjavali i davali šuplja obrazloženja kao što to rade u svom soapštenju. Tim Exit vodi privatni festival i ima prava da donese bilo koju odluku vezano za događaj. Kome se ovo ne sviđa ne mora da dođe. Ne verujem da će ovaj potez uticati na broj posetilaca, ali možda hoće na ukupnu ocenu kvaliteta i buduće posete. U svakom slučaju ja bih više voleo da plaćam kešom a ne da racionalizujem koliko ću piva da popijem dva dana unapred.
Pošto mleko?
Kris Edvards je objavio odličan tekst na Kejtovom sajtu. Bavi se cenama mlečnih proizvoda u Americi. Federalna vlada postavlja minimum cene mlečnih proizvoda zbog čega su ovi proizvodi daleko skuplji nego što bi bili na tržištu. Niko ne može da prodaje ispod određene cene. Time se stvara kartel (dogovoreno formiranje cena) što bi bio razlog za kažnjavanje privatnih preduzeća.
Pošto to nije dovoljno, vlada garantuje otkupnu cenu svih proizvedenih mlečnih proizvoda. Ovaj potez dovodi do veće proizvodnje, što spušta cenu. Upravo suprotno efektu koji pokušavaju da imaju održavanjem minimalne cene. Razliku naravno plaćaju poreski obveznici. Šlag na torti je ograničavanje uvoza mlečnih proizvoda na 5 procenata ukupne potrošnje.
OECD je izračunao da na ovaj način vlada uvodi porez od 26% na mlečne proizvode. To je ustvari iznos koji prosečni građani (po njemu siromašniji piju više mleka) plaćaju proizvođačima. Proizvođači koji spuste cene ispod propisanih rizikuju da budu zatvoreni.
Predložene premije na žito će kod nas imati slične posledice, sa razlikom da kod nas ipak tržište određuje cene, ili je možda i to pod znakom pitanja.
Pošto to nije dovoljno, vlada garantuje otkupnu cenu svih proizvedenih mlečnih proizvoda. Ovaj potez dovodi do veće proizvodnje, što spušta cenu. Upravo suprotno efektu koji pokušavaju da imaju održavanjem minimalne cene. Razliku naravno plaćaju poreski obveznici. Šlag na torti je ograničavanje uvoza mlečnih proizvoda na 5 procenata ukupne potrošnje.
OECD je izračunao da na ovaj način vlada uvodi porez od 26% na mlečne proizvode. To je ustvari iznos koji prosečni građani (po njemu siromašniji piju više mleka) plaćaju proizvođačima. Proizvođači koji spuste cene ispod propisanih rizikuju da budu zatvoreni.
Predložene premije na žito će kod nas imati slične posledice, sa razlikom da kod nas ipak tržište određuje cene, ili je možda i to pod znakom pitanja.
Pas koji laje...
Sindikalci prete da izvedu stotine hiljada radnike na ulice, i to na nekoliko dana. Jedan od zahteva je i da se radnička odmarališta izuzmu iz privatizacije preduzeća. Nisu predložili, ali pitam se ko po njima, treba da upravlja ovim odmaralištima? Sindikati?
Mislim da sindikati u Srbiji ne mogu da ispune svoje pretnje jer im većina zaposlenih u Srbiji ne veruje zbog dokazane neefikasnosti, iako plaćaju njihove usluge (ne znam da li je to još uvek obavezno).
Teorijska podrška sindikatima se zasniva na tri pogrešne pretpostavke:
Mislim da sindikati u Srbiji ne mogu da ispune svoje pretnje jer im većina zaposlenih u Srbiji ne veruje zbog dokazane neefikasnosti, iako plaćaju njihove usluge (ne znam da li je to još uvek obavezno).
Teorijska podrška sindikatima se zasniva na tri pogrešne pretpostavke:
- pojedinac nema izbora kada pregovara sa poslodavcem - netačno jer na slobodnom tržištu pojedinci mogu da biraju poslodavca
- sindikati omogućavaju zaposlenima da komuniciraju sa poslodavcem na jednakoj osnovi - i ovaj argument je netačan jer samo sindikalne vođe u ovom slučaju dobijaju tu privilegiju. Tako da pojedinac umesto da direktno komunicira sa menadžmentom prvo mora da izlobira vođe sindikata ili sve sindikalce. Često, dosta teže nego pregovarati direktno.
- pravo na slobodu udruživanja - sve slobode su ograničene slobodama drugih. Ova sloboda je ograničena narušavanjem sloboda poslodavca.
Sve u svemu, sindikati u Srbiji će se uskoro naći na spisku ugroženih vrsta.
Subscribe to:
Posts (Atom)