Mala doza egocentričnosti

Dobih povelik prostor u provladinom dnevnom listu, ali crnogorskom. Koga interesuje može da pogleda.

A ko će to da plati?

Pitanje koje novinari UVEK zaboravljaju da postave političarima, poslednji put sinoć Olja Bećković, vezano za najavljeni grejs period u otplati kredita.

Razvojna banka i stručnjaci

Izgleda da će osnivanje "razvojne banke" biti konkretan plod srpskog Davosa. Do sada su i naivni shvatili da će ova banka služiti za udomljavanje partijskih drugova, da će od nje profitirati bogata manjina dobro povezanih, a gubiti ne tako bogata većina poreskih platiša.

Ono što je teže ali važnije shvatiti je da bi razvojna banka, u svakom sistemu, u bilo kojoj zemlji, sa bilo kakvom vladom i bilo kojim stručnjacima na čelu, opet bila loša ideja.

Cilj razvojne banke je da usmerava kredite u projekte koji su poželjni po proceni ne tržišta nego stručnjaka. Problem je u tome što ne postoji i ne može postojati stručnjak za centralnu alokaciju sredstava. Tržište je efikasan sistem alokacije resursa zato što se bori protiv naših individualnih neznanja. Ni privatne banke ne znaju unapred koji su projekti dobri, ali u procesu konkurencije, pokušavajući da izbegnu gubitke, donose odluke koje ukupno gledano popravljaju alokaciju kapitala. To znamo po tome što su banke ostvarile profit i ostale u igri. Struktura kredita i kamatna stopa u zemlji su rezultat tog procesa -- i uzevši u obzir sve postojeće faktore, od biznis projekata koje im se nude, preko rizika inflacije do rešavanja sporova kod naplate kredita, postojeća kreditna struktura i kamatna stopa su najbolja alokacija koja u ovom trenutku može da postoji.

Zato kada javno mnjenje misli da je kamatna stopa previsoka ili da nedovoljno kredita ide u izvoz, uopšte nije jasno na osnovu čega se to tvrdi. Tržišni proces je izrodio jednu vrstu alokacije, političari ili stručnjaci tvrde da je potrebna druga. Nema naznaka zašto oni misle da su njihove ideje bolje od rezultata tržišnog procesa. Ne bi bili u pravu ni da su uradili najkvalitetnije stručne studije o tome kojim sektorima treba dati kredite, mada stvar je mnogo primitivnija jer to se sve tvrdi samo na osnovu par starih mantri -- potrebna je "proizvodnja" i potreban je "izvoz".

Milojko Arsić tvrdi da su u okolnim zemljama razvojne banke "dale dobre rezultate". Ali na osnovu čega se tako nešto uopšte može tvrditi? Uvek se može citirati nekoliko naizgled uspešnih projekata tipa izgrađena brana, ali niti znamo koliki je stvarni oportunitetni trošak subvencionisanih kredita niti koliko stvarno projekat vredi ako se o njemu odlučuje van tržišta.

Ovo je ustvari vraćanje na industrijsku politiku, koncept razvoja koji je u svetu bio popularan 1950-ih i 60-ih, ali se onda shvatilo da šteta od promašenih investicija daleko premašuje korist od par uspešnih projekata. Većina zemalja koja se značajnije pomagala ovakvom centralizovanom alokacijom, poput zemalja Južne Amerike, postala je poznata po promašenim subvencionisabim investicijama. A zemlje koje su uz industrijsku politiku uspele da ostvare ekonomski rast uradile su to uprkos, ne zbog subvencionisane alokacije, jer su i kod njih stvarni oportunitetni troškovi bili veći. Japan, koji se citira kao uspešan slučaj sponzorisanja proizvodnih i izvoznih sektora, ustvari i nije značajnije pomagao sektore po kojima je postao poznat, kao elektronika ili automobili, nego je većinu pomoći usmeravao u promašene sektore poput čelika i hemije. U jednom trenutku birokrate su rekle Hondi da se ne osniva, jer zemlja već ima previše proizvođača motora i automobila. A Japan se još i računa kao redak uspešan primer.

Jednostavno, optimaplna proizvodna i izvozna struktura za par godina unapred su stvari koje živi ljudi ne mogu znati. Stručnjak koji će alocirati sredstva u narodnom interesu bolje nego što to rade desetine banaka zainteresovane za svoj profit, ne postoji. Slobodno tržišno takmičenje je najbolji instrument koji imamo da saznamo koja ulaganja i po kakvoj kamati su optimalna.

Zato je razvojna banka loša ideja. Sada tu dodajte korupciju i prirodnu neodgovornost kada se barata tuđim parama i možete zamisliti kakvi će biti rezultati nove razvojne banke.