Definitivno, to je zanimljiv trend - poslednjih desetak dana glavna mantra DSS, RTS, NSPM mašinerije više nije "gaženje međunarodnog prava" i "otimanje 15 posto teritorije suverenoj zemlji", već "formiranje NATO države na Kosovu". Više i ne brojim, ali mislim da je bar 4-5 visokih zvaničnika DSS, uključujući portparola Vlade, iznelo ovakvu ocenu, skoro istim redom reči u rečenici. Izgleda mi to kao neka organizovana kampanja. Recimo, stručnjak za liberalno-demokratske studije Slobodan Samardžić, pa Dragan Jočić (preskočiću komentar) , a sad vidimo i njihov kolega Aleksandar Popović.
Skoro kao epidemija! Ono što je u celoj stvari čudno to je toliko njihovo insistiranje na NATO državi (a ne recimo "šiptarskoj" ili "komadanju srpske" itd). Skoro da se stekne utisak da je mnogo veći problem što će ta država da bude "natovska" nego što NEĆE da bude srpska. Kao da bi bilo bolje da je albanska ili bilo čija, samo ne ovih zlikovaca...Interesantno je zapaziti ovu promenu retorike koja više ne stavlja u centar nacionalnu nezavisnost, nego strah od geopolitičke dominacije NATO-a na Balkanu. Srpska Vlada kao da više brine geopolitičke brige Rusije (uživeli se ljudi u novkomponovanu rusofiliju), nego svoje nacionalne brige. Ne da li će Kosovo biti deo Srbije ili ne, već da li će se prokleti NATO zauvek instalirati na Balkanu ili neće.
Još zanimljivije od ovog lupetanja DSS-ovskih gen-sekova o NATO državi su mi rekacije DS. Šef njihove poslaničke grupe, Nada Kolundžija kaže da je to loše, da šteti imidžu zemlje, i da nas vraća u Miloševićeva vremena, sada kada nam je podrška Zapada potrebna u "borbi za Kosovo". To zvuči bar razumno. Ali šta će DS preduzeti da obuzda svoje rusofilske koalicione partnere? Da neće možda da zapreti izlaskom iz Vlade, posebno ukoliko dođe do veće eskalacije i recimo značajnijeg pogoršanja odnosa sa Zapadom (uopste ne sumnjam da su Koštunica i mislioci oko njega na to jako spremni)?
Ja sam vrlo skeptičan, pošto su upravni odbori, javna preduzeća, fondovi i agencije već podeljeni. Iz onog što smo videli poslednjih meseci postalo je kristalno jasno da je JEDINI motiv DS za ulazak u vlast upravo deo kolača materijalnih pogodnosti vlasti, a ne nikakvi ideološki razlozi. Kratko rečeno, korupcija, legalna i ilegalna, u nereformisanom javnom sektoru i raznim fondovima i agencijama. Zato su bili spremni da otrpe neviđena poniženja od DSS poput velike blamaže sa jednokratnim korišćenjem Bože Đelića koji je bez mnogo muke pušten niz vodu (sto je njihovim pristalicama izgledalo krajnje čudno, pa je traženo objašnjenje u "mekom" Tadićevom ličnom karakteru), jer im ništa, pa ni šanse na sledećim izborima nije važnije do toga da upravljaju NIS-om, Komercijalnom Bankom i raznim fondovima, kao i da nakrcaju upravne odbore svojim kadrovima, u međuvremenu stasalim za bogaćenje u javnoj službi. Dok još mogu, ovih godinu-dve, kada će možda zaista morati da se to reformiše i privatizuje. Zato mene ne čudi ni njihovo solidarisanje s gazda Veljinim kriminalim radnjama sa koncesionim ugovorom. Zar ne bi ispali stvarno političke "face" da zaprete izlaskom iz Vlade zbog tog "tajnog" ugovora, makar kao sredstvom pritiska da se on odmah objavi? Ma, ne, to ne dolazi u obzir. Profit od učešća u masnom kolaču vlasti je izgleda toliko veliki, da je politička korist stranke nevažna. To je jako, jako zabrinajvajući indikator prirode ovog sistema. Izgleda da u tom sistemu može toliko da se nekažnjeno krade da ti je svejedno šta će biti na sledećim izborima.
Stoga, nema bojazni, može da bude s Kosovom šta god kome volja, mogu Koštuničini ljudi i da objave i rat NATO-u, pošto im je njihov šef već objavio poziv na novi Kosovski boj, DS će da bude kooperativan. Jer je na velika vrata pripušten na kazan, i ne namerava odatle da se skloni, ni sata pre nego što bude morao.
Buchanan & Tullock, eksperiment in vivo.
