Pages

30 November 2006

Viši državni interesi

Ovo je vest sa B92:
Festival autorskog filma nije sinoć zvanično otvoren jednim kineskim filmom jer Srbija ne želi da se sukobljava s Kinom. Razlog je zahtev Ambasade Kine da film ne bude prikazan jer sadrži necenzurisane dokumentarne snimke događaja na Tjenanmenu 1989. To su vlasti Srbije, odnosno Ministarstvo inostranih poslova, prihvatile i film nije prikazan "zbog viših državnih interesa". Uprkos protivljenju vlasti Kine, film je prikazan na festivalu u Kanu i u Sloveniji.

A ovo je novi Ustav Srbije:
Члан 46.

Јемчи се слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештењa и идеје.
Слобода изражавања може се законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије.

Dakle ne može se sloboda ograničiti zbog državnih interesa. Jasno piše kada može, i to samo zakonom.

A evo i s kim se Srbija sprijateljuje po cenu gušenja sloboda i kršenja sopstvenog Ustava. Sa režimom koji je baš juče izvršio smrtnu kaznu nad liderom jedne od malih ne-državnih religija.

Formalno, Ustav i nije prekršen jer film nije zabranjen. Vest kaže ovo:
U saopštenju Ministarstvo inostranih poslova organizatoru Festivala sugeriše da film ne bude prikazan zbog viših državnih interesa.
Dakle reč je o sugestiji i o samocenzuri kao reakciji na sugestiju. Da je prikazivanje pokušano, ne verujem da bi neko poslao policiju da spreči. Ali ne znam da li je to bolje ili gore od proste cenzure.

29 November 2006

Udružena inteligencija

Članovima Mense mora da je neprijatno posle ovoga:
Čovek bi pomislio kako među visokointeligentnim bićima prestaje trivijalno nadmetanje i rangiranje te da blistavi umovi baš o inteligenciji ne divane, kao što se među zdravim ljudima ne zapodeva razgovor ko je najzdraviji, ko je zdravstveno najuticajniji i ko će voditi druge ljude, takođe konjskoga zdravlja i kao od brega odvaljene, ali pametnjakovićima je potrebno da tu svoju sposobnost službeno overe...
Pogledajte ceo tekst Ljube Živkova iz Vremena.

Inače Vremenu ovo nije prvi put da ismeva Mensu i sve to. Načeo ih je Teofil Pančić pre nekoliko meseci.

Liberalna kritika zelenih

Odlična online arhiva klasičnih tekstova koji kritikuju environmentalizam sa liberalnih pozicija.

Protiv šverca se bori slobodnom trgovinom

Snežana Piksi Stojković je uvezla Ferari preko invalida kome je za to platila i tako izbegla carinu. Rupa u zakonu. Kurir je na to stavio naslov Bahato, ali ja se uvek obradujem kada neko nadmudri državu. Nije osam godina cela porodica provela u Japanu da bi ih ovde priučeni ministri reketirali sa 25% ili koliko carine.

A evo šta kaže B92 o nedavno uhapšenim privatnicima i carinicima:
Oni su osumnjičeni da su u dužem vremenskom periodu delovali kao zločinačko udruženje koje je primalo i davalo mito, zloupotrebljavalo službeni položaj i bavilo se krijumčarenjem robe, uglavnom tekstilne i tehničke.

Zločinačko udruženje! Pre bih rekao da su šverceri. Ako su zločinci, ko je žrtva? Žrtve nema, ima samo koristi za kupce te robe koju su zbog viskokih carina morali da švercuju. Oštećen je samo budžet, možda će manje ostati glumcima za nacionalne penzije.

Smanjite carine na nulu. Tako policija neće morati da izvodi spektakularne akcije nego će se skoncentrisati na pravi kriminal. Tako će šverceri svoj nesporni preduzetnički talenat i spremnost na rizik usmeriti prema nekom drugom, možda legalnom poslu. A mi ćemo kupovati jeftiniju robu. Da i ne govorim što se devize neće toliko gomilati u zemlji i podizati dinar na 79 za evro.

28 November 2006

I još Miltona

Mark Skounsen kaže da je poslednji bio sa Friedmanom na ručku i daje nekoliko njegovih citata.

Ko je ubio Litvinenka?

Rutisnki se opet optužuje Putin. Iako mi zvuči naivno, ta se mogućnost ne može isključiti. Ali bih pre rekao da se i u Rusiji dešava ono što se dešava u Srbiji poslednjih godina -- da službe bezbednosti nisu potpuno pod kontrolom. To je čak i verovatnije u Rusiji nego u Srbiji, jer je KGB bio malo veći i ozbiljniji od DB.

Putin optužuje Berezovskog, ali to je sada manje verovato nego u slučaju novinarke Ane Politkovskaje, jer potpuno nedostaje motiv. Berezovski je ustvari sponzirisao Litvinenka u Londonu. Ali motiv jednako nedostaje bilo kome. Ovde i ovde su neke teorije.

Osim ako ne mislite da je motiv bio ovo: Litvinenko optužuje Putina da je ni manje ni više nego pedofil.

27 November 2006

Chavez i korupcija

Hugo Chavez, jedna od ikona antiglobalističkog pokreta i veliki prijatelj Fidela Kastra i "kavijar komića" na Zapadu, svojevremeno je došao na vlast sa obećanjem da će se boriti protiv korupcije i iskoreniti siromaštvo u svojoj zemlji. Evo, kako stoji stvar sa korupcijom u Chavezovoj Venecueli. Mnogo gore nego pre njegovog dolaska na vlast.

Walter Blockov nekrolog Friedmanu

Ne spadam u obožavaoce Miltona Friedmana i ne smatram ga najvećim ni jednim od najvećih liberalnih mislilaca u XX veku. Smatram ga teorijski spornim ali višestruko zaslužnim za obnovu liberalizma poslednjih decenija, prevashodno zbog knjiga koje su najmanje metodološke i tehnički ekonomske, već opšte po tematici (Free to Choose, Capitalism and Freedom, Tyrany of Status Quo itd). Ovde je Blockov nekrolog (Slaviša ga linkovao već) koji mi je bio zanimljiv i koji se uklapa u takvo viđenje čikaškog ekonomiste. Uprkos dalekosežnom teorijskom neslaganju, Block priznaje, ne samo deklarativno i u stilu "o mrtvima sve najbolje", već i sa ličnom notom, Friedmanove kvalitete i zasluge.

EU reket

Švajcarska će od sada uplaćivati u fond za pomoć novim članicama EU. To su juče Švajcarci prihvatili a kako bi nego na referendumu, ali tek pošto su domaći i političari iz EU upozorili na posledice eventualnog neprihvatanja po nastavak slobodne trgovine sa EU.

EU ima Švajcarsku u šaci jer je njen ubedljivo najveći trgovinski partner, pošto je fizički opkoljava. Zato ovako koristi svaku priliku da je ucenjuje.

26 November 2006

CEFTA i naši interesi

Ovde je vest -- ekonomista Milan Kovačević požuruje sa ulaskom u CEFTA. A prva dva komentara (sa sajta B92) na vest su -- nikako u CEFTA, to nije u našem interesu.

To je tipično. Po pravilu isti oni koji se po štampi bore sa privatnim monopolima koji uopšte i nisu monopoli, su i protiv slobodne trgovine da se ne bi ugrozili 'naši' interesi. Protivrečni sami sebi ali dosledni mešanju države u trgovinu.

Dopuna
Ali evo sada i jednog sjajnog, alanfordovskog komentara iz Hrvatske. Ne bih mogao bolje da izrazim:
Što je to sa vama u Srbiji, spremni ste žrtvovati sporazum koji bi koristio cjelokupnom gospodarstvu zbog profita nekoliko multinacionalnih kompanija. Trebali bi se zamisliti, gadno manipuliraju sa vama.

Montenegro u Forbsu

Ovde. Stranci kupuju nekretnine u Crnoj Gori i očekuju da će cene rasti.

25 November 2006

Bagzi

Najviše me čude dve stvari iz onoga što govori i što se od ranije zna o Zemunskom klanu:

1- Da su šefovi klana sami učestvovali u akcijama. Mile Luković Kum, drugi čovek klana je pod oružjem učestvovao u oba pokušaja atentata, a i u ranijim ubistvima. A i svi ostali, jer stalno cirkuliše najviše desetak imena. Kako to da su ljudi koji su obrtali desetine miliona sami bili i izvršioci? To je jedino moguće ako cifra nije bila ni blizu tako velika, mada je Miloš Vasić ranije govorio i o stotinama miliona evra. Ili ako je Šiptar zadržavao za sebe 90%.

2- Da su napravili tako katastrofalnu političku procenu i da im nije bilo ni na kraj pameti da će biti uhapšeni. Šta su mislili? Ali to je možda baš zato što su isti ljudi vodili biznis, pucali i pravili političke procene. Nisu imali konsiljerea. Ništa bez podele rada.

24 November 2006

Pravićete vi njega od blata

Srbija vraća kredit MMF-u prevremeno. Sada kada se MMF povlači vidi se koliko je on Srbiji pomogao. Ne kreditima nego uticajem na ekonomsku politiku koji je vršio uz pomoć uslova i pritisaka u vezi sa otpisom duga prema Pariskom klubu.

MMF je istorijski u drugim zemljama često bezobzirno rasipao novac, korišćen je u političke svrhe, kreditirao diktatorske režime ili prosto davao pogrešne savete (npr. ovde). Ali u skorije vreme bliže prati šta vlade sa kojima sarađuje rade i strogo uslovljava kredite koje daje. Ranije je samo brinuo o stabilizaciji, a sada aktivno podstiče privatizaciju i liberalizaciju (što mu nije u opisu posla, ali dobro je da to radi).

U Srbiji je samo u poslednjih par godina direktno uticao na smanjenje državne potrošnje putem dve revizije budžeta, smanjenje inflacije i početak privatizacije NIS-a. Čim je aranžman istekao i MMF više nema čime da uslovljava Vladu Srbije, državna potrošnja raste, usvaja se Nacionalni investicioni plan, ponovo se menja guverner, itd.

U demokratiji ljudi na kraju krajeva dobiju šta su tražili. Baš zato je dobro da nam jedan deo politike bude nametnut. Bolje je da nam fiskalnu i monetarnu politiku vodi MMF nego bilo ko koga bi mi na izborima mogli izabrati.

23 November 2006

Poverljivo

Neimenovani izvor Tržišnog rešenja, blizak Vladi Srbije, DSS-u, Novoj Srbiji, Palmi i Mosadu tvrdi:
Koštunica se odlučio za narodnjačku koaliciju da bi se primakao radikalima i otvorio mogućnost da posle izbora sa njima sastavi vladu. To će opravdati patriotskim interesima u ovom istorijskom trenutku za Kosovo. On je i ranije bio sklon vladama "nacionalnog jedinstva" (npr. 13. mart 2003). Radikali su već odavno u opoziciji i spremni su na velike ustupke da bi konačno ušli u neku vladu. Osim vlasti to bi im dalo legitimitet i postali bi jedna od sistemskih stranaka. Zato su spremni da Koštunici ustupe mesto premijera iako će na izborima biti prvoplasirani. Alternativno, DSS u koaliciji sa DS-om ne bi mogao da dobije ni blizu onoga što dobija sa radikalima.

Blogeri

Članak o ekonomistima blogerima. Prva zvezda je kao i obično Tyler Cowen, prati ga Greg Mankiw.

22 November 2006

Inflacija manja od projektovane!

Mlađan Dinkić u Danasu:
"Inflacija će sigurno biti niža za nekoliko procenata od projektovane
."

Dragi stručnjače-pre-politike, to nije dobra vest. Inflacija treba da bude tačno onolika koliko je projektovana. Zbog izvesnosti u ekonomiji. Veći problem od inflacije je neizvesnost oko inflacije.

21 November 2006

Ima se, može se

Telekom Srbije je apsolutni favorit u tenderu za kupovinu Telekoma Republike Srpske. Telekom Srbije će dati ponudu koja se ne može odbiti. Zato što Telekom Srbije nema problema sa plaćanjem. On je državno preduzeće. On nema budžetsko ograničenje. Ima, ali je veoma meko. Jer ako ga prekrši, zna da će država pomoći. Neće valjda pustiti da Telekom Srbije bankrotira zbog par pogrešnih poslovnih poteza.

Menadžment Telekoma Srbije ne snosi odgovornost za svoje odluke. On se postavlja i smenjuje po političkoj liniji. Zašto bi se onda mučili preračunavanjem svakog poteza? Čak i kada bi na vrhu Telekoma bili pamteni i dobronamerni ljudi, oni nisu motivisani na isti način kao menadžeri privatnih firmi. Niti upravljaju svojim vlasništvom, niti im preti otkaz vlasnika ako loše rade. Njih na tu poziciju nije ni dovelo iskustvo ili rezultati, nego koalicioni sporazum.

Zato će Telekom Srbije platiti koliko treba da kupi Telekom Srpske. Dobro je za Republiku Srpsku što će se otarasiti još jednog državnog preduzeća ma ko ga kupio, ali loše je za Srbiju što ne samo da nikako ne prodaje svoja državna preduzeća, nego sada nagomilava i tuđa.

20 November 2006

Guverner zauzdava bankarsku aždahu

Sa bloga Dušana Stojanovića, bivšeg viceguvernera:

Izgleda da će se visokim čelnicima Evropske unije koji su najavili demonstracije ispred zgrade srpskog parlamenta u slučaju da se ovaj drzne da smeni guvernera NBS, pridružiti i široke narodne mase koje u guverneru s pravom vide neumornog borca za prava običnih gradjana i zaštitnika od pomahnitalih banaka...

Zar se i to može?

Kalifornijski grad Belmont zabranio je pušenje svuda. I napolju. Svuda.

Ne znam šta će dalje biti, ali imam osećaj da će sudovi reagovati. Nadam se.

Još o Friedmanu

Ima ih mnogo ovih dana, ali opet samo dva najbolja:

Michael Strong o Friedmanovoj borbi sa neprijateljskim javnim mnjenjem:
When I entered Harvard in 1979, it was commonplace in most circles to refer to Friedman as evil without debate, reflection, or justification.

Gary Becker i Richard Posner na svom blogu. Obojica su sa Chicaga, a Friedman je bio Beckerov mentor.

Po neoliberalima

Iz kolumne o neoliberalizmu u Politici:

"Гровер Норквист, један од хероја неолиберализма, сматра да државу треба тако смањити да она може стати у каду – а потом је ту и удавити."

Ovo premašuje moju inteligenciju. Uopšte ne znam šta je hteo da kaže. Šta to znači smanjiti državu tako da ona može stati u kadu?

Možda je metafora samo sa ciljem da se nadoveže na ovo davljenje, ali opet neoliberali ne misle da ukidaju državu, ti ljudi se zovu anarhisti...

Struktura uvoza

Goran Nikolić iz Privredne komore Srbije u Danasu kaže da uvoz Srbiji nije problem, i u pravu je. Ali u ostatku teksta piše o tome da je struktura uvoza nepovoljna.

"Nepovoljna struktura domaćeg uvoza vidi se ako ga razvrstamo na tri kategorije: primarne proizvode, radno-intezivne industrijske proizvode i industrijske proizvode kod kojih dominira kvalifikovani rad.
... snažan porast udela proizvoda široke potrošnje u ukupnom uvozu Srbije, što svakako nije povoljno kretanje. ... Dakle, ključ nije u smanjivanju uvoza već u njegovom kvalitativnom unapređenju" (Danas, Biznis dodatak)

Pošto razvijene zemlje uglavnom uvoze sirovine a izvoze gotove proizvode pogrešno se zaključuje da je to i razlog njihovog visokog standarda. Uzmite ekstremni primer: Da li bi Saudijskoj Arabiji bilo bolje kada bi razvijala sopstvenu proizvodnju i podsticala izvoz kompjutera, ili je bolje da se koncentriše na što efikasnije bušenje nafte a da zauzvrat uvozi sve ostalo što joj treba? Ili još ekstremniji - treba li Srbija da proizvodi automobile? Šta bolje radi, Zastava ili Sartid?

Komparativne prednosti jednako vrede, u bilo čemu da su. Ne postoje bolje i gore. Ako zemlja ima resurse treba da izvozi resurse dok god se to isplati.

17 November 2006

G. Mikro i g. Makro





Ovo je čuvena slika Miltona Friedmana i Georga Stiglera. Ono što je Friedman bio u makro, to je Stigler bio u mikroekonomiji. U Chicagu su ih zvali Mr. Macro i Mr. Micro. Ali u fizičkom izgledu je bilo obratno, Friedman je ovaj levo, sa 160 cm.

Milton Friedman (1912 - 2006)

Umro je verovatno najveći ekonomista 20-og veka. Jedino se Keynes sa njim mogao meriti po akademskom uticaju, ali su se na kraju Keyenesove teorije ispostavile pogrešnim. Današnji kejnzijanci su bliži Friedmanu nego Keynesu. John K. Galbraight se mogao porediti po popularnošću, ali Galbraight je, iako sjajan pisac, bio beznačajan kao akademski ekonomista. I na kraju, Hayek i Mises su cenjeniji od Friedmana među libertarijancima, ali nikad nisu otišli daleko izvan tih krugova. Hayek donekle jeste, ali je danas poznatiji po svojoj političkoj i pravnoj filozofiji nego po ekonomiji.

Sećanja i biografije su od sinoć svuda po internetu, ali evo nekoliko najboljih linkova:

Pomen Federalnih rezervi i Bena Bernankea.

Stih na blogu Davida Friedmana, Miltonovog sina, ali i doktora fizike, profesora prava i ekonomije, i velikog anarhiste.
Milton Friedman hor. Link je već bio na ovom blogu, ali ko nije video neka ne propusti, jer ovo najbolje govori o Friedmanovom uticaju. Hor kritikuje Friedmanov članak
"The Social Responsibility of Business is to Increase its Profits" koji je tada zgrozio levičarsko javno mnjenje.
Walter Block iz ličnog ugla, sa lepim anegdotama.
Samual Britain iz Financial Timesa ima potpuniji prikaz sa dosta biografije.

Milton Friedman je poseban zato što je bio veliki i kao monetrani ekonomista i kao libertarijanac i popularizator liberalnih ideja.
Kao ekonomista -- dobio je dve najveće nagrade, John Bates Clark za najboljeg američkog ekonomistu ispod 40 godina i Nobelovu. Početkom 1950-ih je sam krenuo u borbu sa vladajućim kejnzijanskim teorijama i u narednih 20-ak godina posle mnoštva akademskih radova i obimne studije Monetarna istorija SAD preokrenuo struju u svoju korist. Najvažnije, taj akademski rad nije bio u kuli od slonovače nego je imao direktnog uticaja na monetarnu politiku i zaustavljanje inflacije u SAD i širom sveta.
Kao popularizator tržišnog liberalizma -- imao je redovnu kolumnu u Newsweeku i gostovao u TV emisijama da bi objašnjavao principe slobodnog tržišta. Snimio je čuvenu TV seriju Sloboda izbora iz koje je nastala i knjiga. Dve njegove popularne knjige Kapitalizam i sloboda i Sloboda izbora prodate su u milionskim tiražima.

Kod nas su prevedene tri Friedmanove knjige. Dve pomenute popularne objavio je Global Book 1990-ih. Treća, što je manje poznato je Teorija novca i monetarna politika koju je objavio Rad 1973. ili negde u to vreme. Može se još naći u bibliotekama Ekonomskog fakulteta ili NBS.

Iz Melburna - realno

Pogledajte ovo pismo čitaoca iz Vremena. Čovek objašnjava kako komunizam na Kubi sjajno radi. A on za svaki slučaj živi u Melburnu.

In memory of Milton Friedman

Tužna vest. Milton Friedman je umro. Slava mu...Ovo su napisali ljudi iz nemačkog liberalnog think tanka Institut für Unternehmerische Freiheit (Institute for Free Enterprise):

Milton Friedman, the grand gentleman of libertarianism, passed away a short while ago. Dr. Friedman was born July 31, 1912 and was 94 years of age. Dr. Friedman was the recipient of the Nobel Prize in economic sciences in 1976. But he was most widely known as a great popularizer of classical liberal ideas through his television series and book Free to Choose, which he co-authored with wife Rose, who survives him.
Dr. Friedman was the son of Jewish immigrants from what is today the Ukraine. He was educated at Rutgers University and the University of Chicago, an institution that practically became synonymous with his name because of his 30 year teaching career there. He earned his Ph.D. in 1946 from Columbia University.
Friedman, with Dr. Anna Schwartz, authored A Monetary History of the United States which argued that the Great Depression was the result of bungled policies by the American Federal Reserve Board. On the occasion of his 90th birthday then Fed official, now Fed Chairman, Ben Bernanke quipped to Friedman: "Regarding the Great Depression. You're right, we did it. We're very sorry."
Dr. Friedman was not just an advocate of economic freedom. He was an advocate of freedom across the board. He was a vocal advocate of the legalization of drugs arguing that the regulations only made the harm greater and did little to protect people. As an adviser to Richard Nixon, he was a major proponent of abolishing military conscription in the United States.
He also advocated school vouchers, an idea he put forward in his book Capitalism and Freedom in 1962. To further promote the idea of competition in the field of education, he established the Milton and Rose Friedman Foundation. He was a president of the American Economic Association and a founding member and president of the Mont Pelerin Society, an international organization of free market academics.
In 1988 he was awarded the Presidential Medal of Freedom. He also described his political views as libertarian. He said: "I think the term classical liberal is also equally applicable. I don't really care very much what I'm called. I'm much more interested in having people thinking about the ideas, rather than the person."
Dr. Friedman is survived by his wife of 68 years, Rose, his daughter Janet, his son David, grandchildren and great-grandchildren. He is also survived by the many people who came to love and admire him for his great advocacy of individual freedom. He was one of the greatest lights of liberty to ever shine in the world. And he will be sadly missed.

16 November 2006

Bravo za Bubala

Dinkić je obećao pare Zastavi za proizvodnju novog modela, ali sada posle izlaska G17 iz vlade Predrag Bubalo kaže da od toga nema ništa. Toliko o učinku G17 eksperata. Svih ovih godina se u raznim vladama svodio na traženje više, a ne manje državne intervencije kao što bi se od ekonomista trebalo očekivati. Ne mogu da se setim nekog njihovog protržišnog poteza a da ih na to nije primorao MMF.

Ovo je iz Glasa:
"Mi ne tražimo pare od države, nego da vlada stane iza projekta "punto" i da da garancije da bi fabrika mogla da konkuriše za kredite pod povoljnim uslovima" kaže Zoran Mihajlović, predsednik sindikata "Zastava automobila".

Što volim ove fraze. Niko ovde neće pare, ali bi svi da država stane iza njh.

15 November 2006

Michael Moore akcionar Haliburtona!

Peter Schweizer, autor knjige "Do as I say (not as I do)" o hipokriziji američkih levičara koji pretenduju na "moralnu" superiornost, a u stvari praktikuju najcrnju moguću hipokriziju.

Retko, ako uopšte, u mainstream medijima ćete recimo naići na podatak da je Michael Moore akcionar Haliburtona i još sijaset kompanija iako propagira na sva zvona da su berza i tržište kapitala zlo, i da ne treba kupovati akcije jer se time pomaže "eksploatacija siromašnih u trećem svetu". Ovde ćete naći tu priču, kao i priču o još pet-šest istaknutih liberala (Al Franken, Barbara Streisend, Noam Chomsky itd) i njihovoj intelektualnoj hipokriziji između komunističkih i socijalističkih propovedi i najogoljenijeg kapitalističkog zarađivanja i profitiranja. Interesantno je da je među njih Schweizer s pravom uvrstio i Nensi Pelosi, sadašnjeg šefa demokratske većine u Kongresu. Ona spada među te američke levičarske bogataše (caviar commies, kako ih zovu) koji propagairaju socijalizam a praktikuju najčistiji kapitalizam. Kad štrajkuju drugi, onda podržava sindikate. U svojoj firmi zapošljava iskuljučivo ne-sindikalne radnike. Pogledajte štivo, isplati se!

14 November 2006

Koliko ste bogati?

U svetskim razmerama.

Proverite ovde - bolje ćete se osećati.

EPS kupuje Politiku?

Upravni odbor Elektroprivrede Srbije doneo je potrebne odluke o kupovini akcija novinske kuće „Politika“, potvrđeno je „Blicu“ u EPS-u.

Zašto EPS kupuje medije? Zašto država kupuje medije? Zašto se NUNS ne usprotivi? Ili se državno vlasništvo nad medijima smatra doprinosom slobodi štampe?

Glas Amerike je vlasništvo Vlade SAD i može se čuti ili videti skoro svuda na svetu osim na teritoriji SAD. Zašto? Zato što je tamo zabranjen. Da se država ne bi mešala u informisanje i tako narušila medijske slobode garantovane prvim članom Ustava.

Nama objašnjavaju da je RTS neophodan, a sad će država da štampa i novine. Još samo da Nemanju Đorđevića postave za urednika.

13 November 2006

Zašto je DynCorp odustao od posla sa srpskom vladom?



Ovo je kretanje akcija DynCorpa od maja ove godine. Nema nikakvog kraha.

Za ovaj posao nije bilo tendera nego je sklopljen direktnim pregovaranjem sa vladom, ugovor je potpisan, a onda je DynCorp naprasno odustao. A onda je neko novinarima rekao da je to zbog kraha na berzi, ali kraha na berzi nema.

Ovo kaže Milan R. Kovačević u Danasu:
"Umesto što se najavljuju tužbe protiv američkog Dajnkorpa trebalo bi tužiti one koji su omogućili da dođe do nepovoljnog raspleta događaja, odnosno one koji su vodili ceo postupak. ... On ističe da je problem sa srpskom vladom u tome što se teško može razumeti šta i kako radi. Očito je reč o komercijalnom projektu, a teško je razumeti zbog čega se država tu meša sa svojim investicijama", ističe Kovačević.

Prosvetari i država - nevolje u raju

Ministar prosvete i sporta Vuksanović može da bude ponosan što je postigao (uz malu pomoć prijatelja koji drži državnu kesu) san svakog ministra prosvete: savršeni socijalni dijalog koji se polako pretvara u još savršeniju formu - socijalni monolog. To izgleda ovako: ono što prosvetni sindikati pomisle - pomisli i ministar, ono što prosvetni sindikati požele - poželi i ministar.

Sindikat predškolske delatnosti nedavno je zahtevao da se finansiranje plata za predškolsko vrati u okrilje Majke Države Centralne (MDC), pošto je okrutno da se ova usluga finansira na lokalnom nivou. Zamislite socijalno nepravednu razliku u platama vaspitačice iz Lazarevca i vaspitačice iz Svrljiga! Neodrživo, neprihvatljivo, nesocijalistički! No tu je ministar prosvet(ara) da kaže: mi podržavamo da plate za predškolsko idu iz MDC, nema veze što to ne spada u obavezno školovanje (pripremni program za polazak u školu već sada finansira MDC, što je valjda ok, u pitanju je OBAVEZNI program).

Tako socijalno-monološki dani teku...Ministar Prosvetnih Sindikata i Ministar Finansiranja Prosvetnih Sindikata složno grade svoju obrazovnu politiku: sindikati su prioritet reforme, sindikalne želje su zapovest, sindikalni zahtevi su sveti zahtevi. Ko pita One Koji Zaista Finansiraju ove lepe želje! Šta oni dobijaju za nastavnikovih 400-tinak evra plate? Pošto se ova igra tako igra, sindikati se sada ni time ne zadovoljavaju, već kažu da će povećanje u stvari iznositi od 3 do 11 odsto na godišnjem nivou (zašto i za šta 11 posto??? šta će korelirati sa tzv. Povećanjem Ulaganja U Obrazovanje?). Onda kažu da nije dovoljno da plata nastavnika bude 50% veća od republičkog proseka, treba svi faktori obrazovne politike da dobiju povećanje (poznati faktor Tetkica&Domar). Dragi solidarni, mudri sindikati...

12 November 2006

Kineski milijarderi

Na Forbesovoj listi 400 najbogatijih Kineza prvi ima 37 godina, ali relativno malo bogatstva -- $2.3 milijarde. Hodorkovski je kao najbogatiji Rus pre par godina imao oko $20 mlrd., a sada Roman Abramovič ima samo malo manje. A kineska ekonomija je veća od ruske. Najbogatiji Srbin, ne računajći Ceptera koji je bogatstvo stekao u inostranstvu, ima oko 1mlrd., što je proporcionalno ekonomiji opet mnogo više od najbogatijeg Kineza. U Hrvatskoj, Ukrajini, itd. je slično.

Ne verujem da jednakost pod komunizmom može biti objašnenje za ovo, jer preduzetnički deo kineske ekonomije odavno nije u komunizmu. Možda je objašnjenje da u Kini nema mnogo velike korupcije. Ima male korupcije na svakom koraku, ali centralizovana korupcija u vrhu nije velika, možda zato što je kazna za to često smrtna. A i na listi se vidi da se vlasnici najvećih firmi ne bave prirodnim resursima kao u Rusiji ili imaju nekakve državno garantovane monopole kao što je uglavnom slučaj kod istočnoevropskih tajkuna, nego su uglavnom u klasičnoj proizvodnji ili građevinarstvu.

10 November 2006

Francuska železnica

U Francuskoj opet štrajk železničara. Ništa strašno, ništa novo...Malo su linije skraćene, proređene, promenjene...Razlozi za štrajk uobičajeni. Ipak, sindikati su nezadovoljni odzivom „baze“ (samo trećina radnika u štrajku).

Na sajtu koji se zove Conscience politique, naći ćete sjajnu komparaciju statusa penzionera iz različitih sektora u Francuskoj. Ovo je skraćeni prikaz najzanimljivijih indikatora za dve grupe penzionera. Kome je bolje? Ako ne možete da odlučite, da pomenem kolika je prosečna penzija: za prve 1 465 evra a za druge 1 534 . Nije ni čudo što postoji jedna konstanta u istraživanjima javnog mnjenja u Francuskoj, od Tokvila do danas: najveći san svakog Francuza je da radi za državu.

Zaposleni u privatnom sektoru

Zaposleni u Francuskoj železnici (SNCF)

Koliko godina se uplaćuje penziono osiguranje

40 godina do 2008. a posle 42 godine

37 i po godina

Stopa doprinosa

10,35 % na ukupan prihod

7,85 % osnovne zarade (nije promenjena poslednjih 15 godina)

Prosečna starost prilikom odlaska u penziju

61 godina i 9 meseci

50 godina i 2 meseca za mašinovođe; 55 godina i jedan mesec za ostale

Usklađivanje penzija

Prema rastu cena(od 1993)

Prema rastu plata (20 % više od nivoa inflacije za period od 1990 do 2004)

Očekivano trajanje života nakon penzionisanja

22 godine i 6 meseci

28 godina

Mirko Đorđević, Nikolaj i komunisti

U jutrošnjem "Peščaniku" radija B 92, sociolog Mirko Đorđević, koga sam ranije uvažavao, "proslavio" se izjavom na kojoj bi mu i Ljubiša Rajić i Svetlana Slapšak pozavideli. Kaže Mr Đorđević, kritikujući kolaboraciju Ljotića, Nedića, Nikolaja Velimirovića i drugih sa Nemcima, i zabašurivanje toga od strane naše "nacionalne inteligencije" da je "svaki pravi Srbin, pravoslavac i patriota, uključujući i sveštenike bio jula 1941 uz komuniste".

Uh, Boga mu. Valjda su i one hiljade Srba, pravoslavaca, a nadasve sveštenika koji su završili po komunističkim jamama i javnim stratištima bili ili trebali da budu uz komuniste? Ne znam šta časni Đorđević misli o onima iz "pasjih grobalja u Crnoj Gori" ili Kočevskog roga u Sloveniji - da li njihovi potomci treba da budu zahvalni komunistima što su ih pobili, ili ti (pobijeni) možda nisu ni bili pravi "Srbi, patriote i pravoslavci". Recimo Draža Mihailović i Slobodan Jovanović nisu dobri Srbi i pravoslavci, jer oni ne da nisu bili uz komuniste 1941 nego nikad, a onaj prvi je posle montiranog procesa 1946 streljan, a da i danas ne znamo gde je pokopan.

U svakakve stranputice vodi ideologija antifašizma pokazao je Đorđević ovim besramnim opravdavanjem komunističkih zločina i difamiranjem svih srpskih rodoljuba i antifašista koji su istovremeno bili i antikomunisti. Zašto se čudimo gospodo što liberalizam ne stoji baš dobro u Srbiji? Pa ovde je komunizam još "progresivna" ideologija, a njegove žrtve i protivnici još prećutani ili satanizovani.

Američki izbori u drugom svetlu

Nadam se da se Steve Pejovich neće ljutiti što prenosim delove privatnog mejla koji mi je poslao. Reč je o izjavi republikanskog senatora Toma Coburna, datoj povodom upravo završenih kongresnih izbora u Americi. Ovakvu analizu teško da ćete naći u mejnstrim medijima, ovde ili čak i na Zapadu.

Izvinjavam se i čitaocima zbog dužine priloga, ali mislim da će oprostiti kad pročitaju. Dakle:

(WASHINGTON, D.C.) - U.S. Senator Tom Coburn, M.D. (R-OK) released the following statement tonight regarding the outcome of the mid-term elections:

"Although this election represents a short-term setback for Republicans, it could be an important turning point for the Republican Party and, more importantly, the country. Every incumbent was reminded that the American people, not party establishments, hold the reins of government. Throughout our history, when the American people rise up and force change our country benefits. In our system, the wisdom of many individual voters still outweighs the wisdom of a few," Dr. Coburn said.

"Many factors contributed to these election results. The American people obviously are concerned about the conduct of the war in Iraq. The overriding theme of this election, however, is that voters are more interested in changing the culture in Washington than changing course in Washington, D.C. This election was not a rejection of conservative principles per se, but a rejection of corrupt, complacent and incompetent government.

"A recent CNN poll found that 54 percent of Americans believe government is doing too much while only 37 percent want government to do more. The results of this election reflect that attitude. Among the Republicans who lost their re-election bids a surprising number were political moderates who advocated a more activist government. Several Republican members of the appropriations committees, which have been on a spending binge, also were not re-elected. On the other hand, the two Republican senators who pulled off the most impressive victories were unapologetic conservatives, Jon Kyl (R-AZ) and John Ensign (R-NV). It is also notable that the Democrats who won or who ran competitive races sounded more like Ronald Reagan than Lyndon Johnson.

"This election does not show that voters have abandoned their belief in limited government; it shows that the Republican Party has abandoned them. In fact, these results represent the total failure of big government Republicanism.

"The Republican Party now has an opportunity to rediscover its identity as a party for limited government, free enterprise and individual responsibility. Most Americans still believe in these ideals, which reflect not merely the spirit of 1994 or the Reagan Revolution, but the vision of our founders. If Republicans present real ideas and solutions based on these principles we will do well in the future.

"Our short-term, politically-expedient, bread and circus governing philosophy has failed. Iraq is an important issue in the minds of voters but it is not the only issue. Our majority was severely weakened by a long series of decisions that pre-date the public's current concern about Iraq.

"Republicans oversaw a seven-fold increase in pork [american expression for rent seeking projects] projects since 1998. Republicans increased domestic spending by nearly 50 percent since 2001, increased the national debt to $9 trillion, passed a reckless Medicare expansion bill and neglected our oversight responsibilities. While some of these decisions may have helped secure specific seats in the short-term the totality of our excess did not secure our majority, but destroy it.

"Some have said that Republicans and Democrats now need to govern from the middle. I disagree. We do not need to govern from the center as much as we need to govern from conscience. When politicians have the courage to argue their convictions and lose their political lives in an honest battle of ideas the best policies will prevail.

"Voters are bored and tired of partisan role playing in Washington. The answers to securing Iraq, winning the War on Terror, and preventing the impending bankruptcies of Medicare and Social Security will not be discovered by portraying the other party as the focus of evil and corruption. If we don't debate these issues with honor and agree on solutions we will be the first generation of leaders that left the next generation worse off, and we will see our relative power in the world diminish.

"One of the great paradoxes in politics is that governing to maintain power is the surest way to lose it. Republicans have the ideas to solve our greatest challenges. If we focus on ideas, our majority status will take care of itself," Dr. Coburn said.

Zašto evro pada a cene rastu

Ovo je isečak iz mog članka u današnjem Danasu:

Postoji jedan način da se izbegne plaćanje ovog inflatornog poreza EU (ili SAD). To je vraćanje dobijene valute nazad u EU, odnosno trošenje na uvoz robe iz EU ili neke druge zemlje. Srbija ima veliki devizni priliv i zato je ovo značajno. Da bi izbegla plaćanje ovog implicitnog poreza u što većoj meri, treba da dozvoli slobodan izlaz deviza iz zemlje i što više da uvozi.
Ako pak postoje ograničenja izlaska kapitala iz zemlje, kao i ograničenja uvoza kao što su prosečna carinska stopa od 9 odsto ili praktična zabrana uvoza malo starijih automobila, onda je to pritisak da se devizni priliv troši u Srbiji. Ovo ne samo da primorava građane Srbije da plaćaju implicitni porez Evropskoj uniji, nego istovremeno povećava domaću tražnju, što se onda odražava na rast cena i vrši pritisak na kurs dinara zbog velike ponude deviza. Tako se događa da cene rastu, a dinar jača.


Ceo članak je dostupan u internet izdanju, rubrika Dijalog.

09 November 2006

Bivši SSSR

Borat zabranjen u Rusiji.

Kirgistan je dobio Magna Cartu. Ustvari menja ustav, ali zanimljivo je kako teče borba između parlamenta i predsednika, kao u Engleskoj u srednjem veku. Posle demonstracija i manjih nemira parlament je sada dobio veća ovlašćenja, predsednik je morao da odstupi.

Blogovi

Svakog dana se pokrene 100,000 novih blogova i izađe 1.3 miliona postova.

Ovde je lista posećenosti ekonomskih blogova. Ubedljivo vodi Marginal Revolution Tylera Cowena sa neverovatnih 16,000 poseta dnevno.

Ukinite državne monopole

U Hrvatskoj:
Dolaskom trećeg operatora u mobilnoj telefoniji došao, kao i dva ambicioznija nova Telekoma u fiksnoj telefoniji i "raznoraznih" Wimax operatora - cene u mobilnoj telefoniji su u proseku pale za više od tri puta, u fiksnoj za četiri puta, a i internet je sve jeftiniji, iako se na tom polju tek očekuju rezultati.

Srbiji je trebalo malo više vremena da dozvoli konkurenciju u mobilnoj telefoniji. Fiksna i internet su još uvek državni monopol.

Ukinite državne monopole jer je to dobra socijalna politika. Tako cene padaju.

08 November 2006

SAD referendumi

Ovde je dobar prikaz za šta se sve juče u pojedinim američkim državama glasalo i šta je od toga gde prošlo: minimalna plata, gej brakovi, legalizacija marihuane, itd. Spisak nije potpun. Ovde je manje atraktivna ali potpuna lista rezultata ovih glasanja.

O miru na Bliskom istoku a i inače

Evo šta kažu iz vladajuće palestinske partije (vojnog krila doduše, ali političari se nisu distancirali):

"America is offering political, financial and logistic cover for the Zionist occupation crimes, and it is responsible for the Beit Hanoun massacre. Therefore, the people and the nation all over the globe are required to teach the American enemy tough lessons," Hamas said in a statement sent to The Associated Press."

Sapienti sat! Ko baci neku bombicu na Menhetn ili Denver, taj se bori za pravednu stvar, i daje lekciju neprijatelju šta ga čeka ako nastavi s podrškom cionistima.

EPS i vetrenjače

Istinita priča, čuo jutros na radiju b 92:

Čovek u okolini Beograda napravio vetrenječu, sa namerom da proizvodi struju. Posle nekog vremena dođu ljudi iz EPS-a i kažu: "dečko, da li ti znaš da mi u ovoj zemlji imamo monopol na proizvodnju struje? Bilo bi lepo, ako ne želiš da pozovemo policiju, da odmah ukloniš to svoje čudo".

Antimonopolska komisija? Juri bankare koji podižu kamate i trgovce koji imaju "nerealno visoke marže"...

Ostalo i feredže

Evo šta ja mislim o pokrivanju muslimanskih žena.

Pitanje "Treba li slobodne zemlje da zabranjuju nošenje vela" zvuči prilično zastrašujuće. Libertarijanac ne pita zašto neko nosi veo, živi u kontejneru, gaji decu samohrano, uči dete da je Zemlja ravna ploča. To pita konzervativac (ili djuijevac, ali iz različitih razloga). Šta se to mene tiče? Prava pitanja ipak postoje. Ona glase ovako:

1. Da li neko sme da nosi veo u državnoj školi? NE. Ovu javnu ustanovu finansiraju i oni koji ne podnose nošenje vela, svejedno iz kojih razloga. Moralna alergija na velove nije ništa važnija od medicinske alergije. Zašto bi alergični svih vrsta finansirali velove? Traženje odgovora u multikulturalizmu (svako ima pravo na sve u javnim ustavnovama) nije ništa drugo nego kulminacija najbizarnijeg rent-seekinga: država mora da mi finansira modne zahteve! Možda se multi-kulti socijalnim inženjerima ne svidja negativna sloboda, ali ona apsolutno najefikasnije štiti sistem da se ne raspadne. To je traženje najmanjeg zajedničkog sadržaoca, makar uvodjenjem uniformi u škole. Do trenutka kada budu privatizovane, naravno. Onda više nije relevantno.

2. Da li neko sme da nameće roditeljima način vaspitanja dece, pa i nošenje vela? NE. Da li će neko kada odraste biti svestan drugih mogućnosti ili će živeti u mraku - šta se to mene tiče? Da li će ona odlučiti da živi svoj muslimanski život utabano do kraja veka ili će preuzeti rizik da iskoči iz njega uz visoke troškove svih vrsta - šta se to mene, kao libertarijanke, tiče? Znam da zvuči okrutno, ali spontani poredak podrazumeva i to da forme socijabilnosti, norme, vrednosti itd. mogu biti ružne i glupe. Ali vremenom će ljudi učiti, sećate se Hajeka, pokušaji&pogreške. Svako nasilno prevaspitavanje, prečicama i zabranama, običan je socijalni inženjering. Stalni pokušaji da se ispravljaju "krive Drine" u vaspitanju, da se kompenzuju loši efekti niskog obrazovnog nivoa roditelja, da se edukuju roditelji i docira na sve moguće načine - najobičnije je trećeputaštvo. Plus što ne radi! Vidi britanske tinejdžere koji su u totalnom haosu uprkos vladinom programu Sure Start, formiranju National Family and Parenting Institute i gomili drugih progresistički obojenih zahvata.

3. Da li neko sme da ukine izbor u vezi sa (ne)nošenjem vela? NE. Tako republitarijanci ponekad zaborave zašto trpe republikance. Treba insistirati na borbi protiv totalizujućih segmenata Islama, a ne na borbi protiv Islama zato što je nehuman prema ženama (btw, tako su se feministkinje zapetljale, ne znajući kako da pomire multikulti-zam sa pravima žena!). Onda nije ni čudo što nas optužuju za islamofobiju. Znam da je teško odvojiti ove elemente, ali zaista: šta se mene tiče što neko nosi veo i promoviše njegovo nošenje svojim parama; jedino što ne dopuštam jeste ukidanje prava da se izabere nešto drugo. Nametanje islama kao jedinog svetonazora jeste granica moje libertarijanske trpeljivosti.

Istinoljubivost New York Timesa

Postalo je obavezujuća politički korektna mantra da Irak nije predstavljao pretnju po američku bezbednost, i da nije razvijao oružje za masovno uništenje. Jedna od novina koja je najviše radila na propagiranju te slike jeste New York Times.

Međutim, pazite sad obrt! Pre nekoliko dana NYT optužuje Bušovu vladu da je dozvolila da procure vesti o tome da je Sadam planirao 2002 da napravi atomsku bombu, i da je to "curenje" informacija moglo da ugrozi nacionalnu bezbednost. NYT koji je objavljivao poverljive obaveštajne informacije o teroristima, objavljivao javno poverljive podatke o prisluškivanju terorista, objavio tajni program Vlade da prati kretanje njihovog novca, itd, sad tvrdi da je Buš ugrozio nacionalnu bezbednost javnim objavljivanjem informacije da Sadam želi da pravi bombu (koje inače nije bilo, jer Sadam nije predstavljao pretnju)!

O tempora o mores! (O izbori...)

Američki izbori

Demokrate osvojile Kongres, u Senatu još neizvesno, Virdžinija i Montana još broje glasove, jer je jako tesno. Republikancima dovoljan jedan mandat od ta dva da zadrže Senat.

Dosta depresivan dan, zar ne?

Niskanen i podeljena vlada

Danas ćemo znati rezultate izbora u SAD, a međuvremenu u ovom članku Bill Niskanen sa Cato instituta pokazuje zašto je kohabitacija bolja od dominacije iste stranke u Beloj kući i u Kongresu. To mi je jedan od omiljenih kratkih članaka ikada - kratak i jasan, a sa poentom verovatno važnijom nego u gomili brojeva nekog od vodećih akademskih žurnala zajedno.

Niskanen je neko vreme bio Reganov glavni ekonomski savetnik a njegov teorijski model birokratije je došao i do udžbenika J. Bajeca, I. Vujačića i Lj. Joksimović iz Savremenih privrednih sistema na beogradskom Ekonomskom fakultetu.

Feredže i ostalo

Ovde je članak o velovima koje nose muslimanske žene, sa slikama različitih vrsta velova. Britanski ministar Jack Straw je insistirao da žene sa kojima je imao sastanak prikažu lice.

Treba li slobodne zemlje da zabranjuju velove? S jedne strane nošenje vela je u krajnjoj liniji lični izbor tih žena, jer iako ih nose zbog pritiska porodice i sredine, na kraju je njihov izbor da li će ostati u toj sredini ili izaći. Verovatno bi to bio libertarijanski princip. Sa druge, one su porodično i religiozno odgajane u tom duhu da na kraju često i same pomisle da to tako treba. A i ako shvate, porodične sankcije mogu biti veoma stroge i nisu spremne da preuzmu rizik. Zato bih za svaki slučaj glasao za zabranu velova koji prekrivaju lice.

06 November 2006

Sankcije

Toma Nikolić je u pravu. Ako u kosovskom pitanju zastupate poziciju Vlade Srbije, jedini logičan odgovor Crnoj Gori na državničku posetu Agima Čekua su sankcije i prekid svih diplomatskih odnosa.

Ja mislim da je Milo Đukanović primanjem Agima Čekua otvorio oči Srbiji i pomogao srpskim političarima da vide ono što ceo svet zna: da je Kosovo već sada suverena država; i još važnije, da će Srbiji biti bolje bez Kosova. Treba se jedino koncentrisati na zaštitu preostalog nealbanskog stanovništva, a nevladine organizacije neka brinu o kulturnoj baštini. Kosovo ne treba Srbiji.

Ali ako već zvanično vodite politiku očuvanja Kosova unutar Srbije, jedini konzistentan odgovor na ovaj potez Vlade Crne Gore su ozbiljne sankcije. Ne radi kazne, nego radi kredibiliteta politike koju vodite.

05 November 2006

Libertarijanci i američki izbori

Za koga će glasati libertarijanaski glasači na američkim midterm izborima za neki dan?

Zvuči kao neko kuroizitetno pitanje, ali nije. Po sondažama javnog mnenja libertarijanski glasači čine najmanje 13% američkog elektorata. U poslednje vreme oni labave alijansu sa republikancima zato što ovi nisu ostvarili obećanja o smanjenju državnog intervencionizma i potrošnje, a i doveli su u pitanje neke građanske slobode.

Ipak, velika bi greška bila da glasaju za demokrate. Oni čak i ne kriju da im je prevashodni cilj da povećaju poreze i državnu potrošnju. A što se tiče vojnog intervencionizma, oni su uvek radije pokretali ratove od republikanaca. To što sad kritikuju rat u Iraku samo govori da im je zgodno da lešinarski opale po tome u predizbornoj kampanji.

Koliko god čak i ovde bili ambivalentni, mislim da libertarijanci nemaju drugi izbor nego da nastave alijansu sa republikancima, i nadaju se da će tamo prevladati Regan-konzervativci, a oslabiti ovi učenici Bila Kristola koji je ismevao starinske konzervativce zbog njihove opreznosti i zazora prema državi, a čiji sledbenici sad koriste tu igračku (državu) vrlo rado kako vidimo. No, još strašnija iluzija bi bilo očekivanje da će Hilari Klinton biti bolji saveznik. Republikanci nemaju razumnu političku alternativu u Americi, čak ni ovakvi kakvi su danas.

Smrt vešanjem

Zasluženo. Evropljani se bune, ali u Iraku postoji smrtna kazna i ako je neko zaslužuje onda je to Sadam Husein. Dobili su je i šefovi njegovih bezbednosnih službi danas. Ovo je inače bilo samo za jedan incident, a u toku je suđenje i za drugi. Iračani su za razliku od Karle del Ponte pronašli dva jaka konkretna slučaja i gurali optužnicu samo za njih, što je bilo više nego dovoljno.

Sećate se Ramseya Clarka, bivšeg američkog ministra pravde koji je branio Miloševića? Taj je branio i Sadama, a suđenje je danas počelo njegovim izbacivanjem iz sudnice zbog uvrede suda. I to uz požurivanje:

"Out! Out!" Judge Abdel-Rahman yelled in English when the exit seemed too slow. (WP)

Ovde je nekolio dijaloga Sadama sa sudijom.

Šta posle ovoga? Ja mislim da će jedan deo pobunjenika da se umiri. Deo koji čine Suniti, naročito plemena bliska Sadamovom, se dugo nadao nekakvom povratku na vlast. Ovo će im pomoći da shvate realnost i možda pronađu drugi posao. Ali to je samo mali deo pobunjenika.

Slučaj Kelo - ne u mom dvorištu

U utorak se na američkim izborima u 11 država glasa za još jednu stvar, koja dobija malo medijske pažnje ali je po mnogo čemu važnija od samih izbora za Kongres. Tih 11 država će imati referendum o ustavnim amandmanima za naknadnu zaštitu privatno g vlasništva.

Prošle godine je Vrhovni sud, tumač američkog ustava i dugoročno najvažnija institucija u SAD, doneo dosta osporavanu odluku u slučaju Kelo v. New London. U američkom ustavu piše da država ima pravo na eksproprijaciju privatne svojine uz nadoknadu, ako je to u javnom interesu. New London je grad koji je od g-đe Susan Kelo pokušao da otkupi posed da bi tu privatna firma gradila razvojni projekat sa novim naseljem, tržnim centrom itd. Ali Susan Kelo uopšte nije htela da prodaje svoj posed sa kućom u kojoj je živela. New London je tužio i na kraju je stvar otišla skroz do Vrhovnog suda koji je tesno, sa 5:4 odlučio u korist New London. Kelo je bila primorana da proda kuću. Obrazloženje Vrhovnog suda je bilo da je razvojni projekat zbog kojeg se svojina oduzima ekonomski dobar za ceo region. Prigovor manjine da privatna svojina ne može biti oduzeta zbog radova drugog privatnog investitora, bez obzira kakvi su ekonomski efekti svega toga.

Pošto su u običajnom pravu presedani veoma važni, to je značilo da sada privatne firme imaju otvorena vrata da preko lokalnih vlasti primoravaju druge građane da im prodaju imovinu, uz nadoknadu koju odredi sud.

Ali sada 11 država glasa za ustavne amandmane koji eksplicitno zabranjuju da se ovako nešto dogodi u njima, bez obzira na Kelo presedan. Očekuje se da ih svi prihvate. Još je lepše što je ova inicijativa u mnogo slučajeva došla od samih građana koji hoće da se zaštite od progresivnih sudova.

04 November 2006

Smrt visokim kamatama!

Posle kraćeg zatišja, domaći ekonomisti su ponovo otkrili jednu od svojih omiljenih tema - visoke kamate. Tako Djordje Djukić tvrdi da su kamatne marže "neralno visoke", i da, pogodite "bankarsko tržište u Srbiji nije profunkcionisalo, nego imamo kartel".

Mislim da su banke "zrele" da ih Komisija za konkurenciju uzme pod svoje, čim završe sa Miškovićem i ostalim trgovačkim zlikovcima.

Inače, btw, pre neki dan sam uočio da je Don cafe snizio svoju cenu 100 grama kafe na ispod 49 dinara, u odgovoru na moju javnu denuncijaciju da su zaverom fiksirali cene sa Grandom. Očigledno da je javni apeli i pretnje zabrinutih građana deluju na monopolsite, te pozivam i vas ostale da se usmerite ovaj put na bankare. Moramo svi da tražimo ne smao niže kamate, već i da krenu sa mikrokreditima siromašnima, ala Junuz iz Bangladeša.

Emocije

U KK Partizanu, nekada Mirko Marjanović i Ivica Dačić, a sada Andreja Mladenović iz DSS-a:
"Prekršio sam svoj princip da se ne uključujem u rad klubova, međutim, nisam mogao da odbijem poziv Saše Danilovića. Iako mi je to samo dodatno opterećenje i uprkos tome što mi je mnogo prijatelja sugerisalo da ne treba to da uradim, emocije su prevladale."

A evo i zašto:
"Moj posao je da olakšavam kontakte s firmama i institucijama u državi koje bi mogle da pomognu, a obavljam i poslove koji su vezani za medijsku podršku klubu. ... Neki drugi klubovi imaju podršku pojedinih javnih preduzeća i na taj način je država stala iza njih. Očekujem da će i Partizan uskoro dobiti neku pomoć, jer u našim uslovima je bez države nemoguće napraviti ozbiljan budžet."
(Kurir)

Zanimljivo je da se kod nas ovakve stvari uopšte ne kriju. Očekuje se da država "stane iza klubova". Čovek otvoreno kaže, postavili su me na funkciju da im isposlujem neke pare iz budžeta ili javnih preduzeća. Ne pada mu na pamet da je tu nešto sporno.

03 November 2006

Patriota

"Zašto Hrvati brinu o svojim ikonama a mi o svojima ne. "

To u Ekonomistu kaže niko drugi nego Eugene Jaffe, Amerikanac ruskog porekla sa boravištem u Londonu, direktor Salforda.

Radi se o u subvencijama za mleko o čijem ukidanju srpska vlada razmišlja, a ikona je Imlek. Salford je vlasnik Imleka.

02 November 2006

17%

Šta!? Guverner Jelašić:
Zbog velikog interesovanja građana, Narodna banka izdaće 6. novembra novu, četvrtu emisiju štednih zapisa, na koje je godišnja kamata 17 odsto.
(Politika, B92)

Pa da li se štedni zapisi izdaju zbog interesovanja građana? Šta je Narodna banka -- privatna firma, pa zadovoljava tražnju? Ako je tako ima nešto za šta bi građani bili još zainteresovaniji -- zapisi sa kamatom od 18%!

Štedni zapisi su sredstvo monetarne politike i ne izdaju se zato što neko hoće da ih kupi, nego da bi se smanjla količina novca u opticaju. Narodna banka je istovremeno smanjila kamatnu stopu i obaveznu rezervu, što znači da se NE ide na povlačenje novca iz opticaja, čak naprotiv. Dakle ovi zapisi se stvarno izdaju samo zato što ih građani traže?

Bojim se da građani koji su tražili i koji će kupiti ove zapise imaju imena i prezimena. Guverner Jelašić je ranije priznao da je jedan od njih. Ali dobro bi bilo videti ceo spisak.

01 November 2006

Vlad-Marks o liberalnim ekstremistima

Na sajtu NSPM, Vladimir Marković, sociolog poznat u kuloarskim krugovima Filozofskog fakulteta pod znakovitim akronimom Vlad Marks, piše o liberalnim ekstremistima u Srbiji. A ti su Otpor, Obraz i Katalaksija. Brine čovek da će liberalni ekstremisti (ovi pomenuti) da upropaste stvar u Srbiji totalno i da je krajnje vreme da se formira neka demokratska alternativa Obrazu, Otporu i Katalaksiji.

Ali, gospodo, što reče Aksentije Topalović, ko na nas krene iz mesta je najebao! Liberalni ekstremizam nema alternativu! Ni NSPM, potpomognut mladim trockistima neće proći! Mi vladamo Srbijom, a Tadić, Koštunica i NSPM samo statiraju.

A šta mi nindže da kažemo?

Otvoreno pismo Zage Golubović Mlađanu Dinkiću. Ne samo da nije dobila džeparac nego je ne zovu ni na žurke:

Vaša izjava da će se uskoro ustanoviti "nacionalna penzija za najzaslužnije umetnike" izazvala me je da Vas ( i Vladu) upitam: zašto su među najzaslužnije građane ubrojani samo umetnici i prema kojem osnovu su marginalizovani ostali građani koji takođe svojim stvaralačkim radom doprinose razvoju našeg društva i podizanju njegovog ugleda? Nije mi jasno zašto vlast stalno izdvaja i ističe samo umetnike, čiji doprinos (ako je u pitanju ozbiljno stvaralaštvo) ni najmanje ne dovodim u pitanje, ali i sportiste koji se stavljaju na pijedestal nacionalnog ponosa, dok se naučni istraživači potpuno marginalizuju: i po učešću u masovnim medijima, i po isticanju njihovog doprinosa unapređenju kvaliteta života, pa čak i u banalnim okupljanjima na raznim svečanostima koje organizuju zvanične institucije.

Ima još, u Danasu.

Lula da Silva ponovo predsednik

Luis Ignasio Lula da Silva ponovo je izabran na mesto predsednika Brazila, u drugom krugu upravo završenih predsedničkih izbora.

Iako je prvi put pobedio sa dosta populističkom platformom koja je neke podsećala i na Čaveza Da Silva se nije mnogo istakao u otporu svetskom imperijalizmu i nepravdi. I pored određenih redistributivnih efekata, velike korupcije i i dalje lošeg sistema, nacionalizacije nije bilo, ni "agrarne reforme" tj otimanja imovine, što je izazvalo nezadovoljstvo dela njegove izborne baze. Sa MMF i WB je radio zajedno na makroekonomskoj stabilizaciji, a strana ulaganja su porasla. Lulina politika se ispostavila kao tipična socijaldemokratska politika evropskog tipa u latinoameričkim uslovima, poput one koju sprovodi Bašele u Čileu. To bi trebalo da ohrabri da će i ubuduće loše političke opcije (poput dvojice manijaka iz Venecuele i Bolivije) sve više biti obrisane iz južnoameričke političke ponude.

Prosledite link
















Ovo je mesečna poseta Tržišnog rešenja. Blog je počeo junu, ali smo se setili merenja posete tek negde u avgustu. Još uvek raste, mada sporije nego u početku. U oktobru 900 poseta, 30-ak dnevno. Više nego Vuksa na izborima za gradonačelnika, ali malo za dobru revoluciju. A ubismo se pišući. Prosledite link...