Tadić?

Vrlo lako smo se ovde složili da o liberalnim strankama i posebno, kandidatima u Srbiji teško može biti reči, kako u prvom tako i u drugom krugu izbora. Debata se onda okrenula sledećoj temi - šta bi jedan liberal trebalo u smislu glasanja za manje zlo da uradi u II krugu? Čini se da je većina ovde bila za to da se glasa za Tadića. Ja sam bio protiv od samog početka. No, kada je Koštunica izašao sa ucenom Tadiću da mora prekinuti EU integracije ako oni pošalju misiju na Kosovo ili priznaju nezavisnost, a Tadić to glatko odbio, ja sam to smatrao prvim dobrim znakom. I rekao sam da ako se to pokaže trajnom raselinom između njihovih politika onda bi svakako, kao za manje zlo trebalo glasati za Tadića.

Neki komentatori su i dalje bili rezervisani, i skeptični, kao naš lighthouse. Ispostavilo se da su (je) nažalost imali pravo. Prva sumnjiva stvar bila je Tadićevo odbijanje da detaljnije komentariše razlike između svoje i Koštuničine politike, uz naglašavanje njihove zajedničke herojske borbe za Kosovo, i stalno uveravanje da Vlada neće pasti posle predsedničkih izbora. To mi nije zvučalo logično. Ako se on, Tadić, zalaže za bezuslovni nastavak EU integracija, i odbija bilo kakvo Koštuničino relativizovanje te stvari, a Koštunica nepokolebljivo istrajava na priči da nema ništa od SAA i integracija ako pošalju misiju i priznaju Kosovo (kao što će sigurno i poslati misiju i priznati Kosovo) - kako onda Tadić može biti siguran da će opstati njihova zajednička Vlada? Ili ima pouzdane informacije da će Koštunica posle izbora odustati od svoje pozicije, ili on namerava da odustane od svoje. Trećeg nema. Pitam se - šta vama izgleda verovatnije?

Pošto ja ne verujem da će Koštunica odustati od svog plana, jedina mogućnost je Tadić ZNA da će on odustati od svog. Za sada želi da talambasa o Evropi i boljem životu, čak i pomalo da glumi odlučnost i samostalnost ("neće mene Koštunica ucenjivati") ne bi li na prevaru, kao i prošli put, pridobio glasove manjina i LDP-a, a onda posle izbora nastavio sa bespogovornom podrškom Koštunici i njegovoj politici.

U večerašnjem Poligrafu na B 92 mogli ste da čujete i neke od detalja kako će to izgledati. Srbija će, kaže Tadić, one zemlje koje priznaju nezavisnost Kosova tužiti Međunarodnom sudu pravde u Hagu. A istovremeno će ih moliti za donacije i povlašćen, ubrzan prijem u EU! Dakle, evropska politika koju nam "demokratski" i "proevropski" predsednik nudi jeste perspektiva tuženja SAD, Britanije, Francuske, Nemačke i Italije, za početak, Sudu pravde. Jednostavan problem - zašto bi oni prili u svoje članstvo zemlju koja ih tuži? Ima li šanse da će primiti zemlju koja ih tuži?

Dalji predsednikov biser je bilo otvoreno priznanje da je naftno-gasni aranžman sa Rusijom bio protivusluga za političku podršku Rusije oko Kosova. Kaže Tadić, on je prvi počeo da razgovara sa Putinom još 2004 oko gasnog projekta, i tada je predlagao da vlasništvo bude 50-50 u zajedničkoj kompaniji. No, dodaje on, Rusija tad nije bila ekonomski jaka kao sada, a nije se, pazite sad, ni tako dosledno zalagala za našu stvar u kosovskoj krizi kao sada!!! Pa smo im zato dali 51% u gasnom aranžmanu (Bugari su uspeli da izdejstvuju fifti-fifti, ali oni nemaju Kosovo) i 51% NIS-a za 400 miliona! Jer su sad ekonomski jači, a nadasve, jer su nam pomagali oko Kosova! Da li ćete glasati za predsednika koji otvoreno priznaje da je učestvovao u poklanjanju NIS-a i većinskog paketa gasa Rusima, kao protivuslugu za rusku podršku njegovoj i Koštuničinoj propaloj politici sprečavanja nezavisnosti Kosova? Šta vam to obećava za budućnost?

Što je mnogo važnije, po čemu se on razlikuje od Tome Nikolića? Da li Toma ima nešto protiv obrazloženja da smo dali NIS i gas Rusima zbog Kosova? Ili protiv toga da ćemo tužiti Ameriku i 90% Evrope Haškom sudu kad priznaju Kosovo?

Situacija je jasna. Stvar ide ka referendumskoj polarizaciji, ali ne ovoj lažnoj, fiktivnoj o kojoj govori Tadić, da bi dobio glasove liberalnijih birača, a onda nastavio po starom da služi Koštunici, već ona u kojoj će se postaviti opozicija između onih koji žele da nastave ka EU bez obzira na Kosovo, i onih koji žele da odustanu od EU. Tadić može da bude ili ikebana na jasno iskristalisanoj politici Nikolić-Koštunica, ili deo fronta gde su G 17, LDP i manjine koji će da kažu - nek Kosovo lepo ide do đavola, mi imamo pametnija posla. Nema trećeg, nema srednjeg puta. Za Tadića vredi glasati samo ako vas je uverio da će jasno i nedvosmisleno izabrati ovo drugo. Mene nije uverio. Naprotiv. Smatram da je bolje da Tadić izgubi i da onda dođe do velikih lomova i prestrojavanja u strankama, gde će LDP i G 17 da ojačaju, DS da smeni Tadića ili da ga prisili da se prikloni LDP-u, i već na sledećim referendumskim izborima za Parlmenat da "evropska" koalicija pobedi, nego da pobedi Tadić, i onda, da bi opstao na vlasti pristane na Nikolićeve i Koštuničine ideje kako da se reaguje na nezavisnost Kosova, i onda imamo iste posledice kao da je Nikolić pobedio, samo sa Tadićem na mestu predsednika, i sa radikalsko-dss vladom na sledećim izborima, a možda i pre njih.

Deco, idite u pesnike

Jer će vam država dati 50.000 dinara mesečno plus redovnu penziju do kraja života. Treba samo da ubedite Komisiju da vredite, a izgleda da dobiti penziju uopšte nije ni teško.

Evo ja predlažem autora ove pesme za penziju.

Ponuda koja se ne odbija?

Prema tekstu iz Blica, čini mi se da su činjenice ovakve:

Grad Kragujevac ulaže lokaciju koja vredi 5 miliona evra.
Đokovići ulažu 15 miliona evra.
Sa tim ulaganjima formiraju zajedničku firmu, u kojoj grad dobija udeo u vlasništvu od 5%.

Da li je neko ovde zavrnut za pare? Ja kao prvo ne znam zašto se grad bavi ulaganjem u tenis. Mislio sam da je to titoistička prošlost. Ali ako već ulaže, kako objasniti ovaj račun?

Propast zapada

Gotovo je. Katić kaže da se kapitalizam urušava. Najveseliji njegov članak da sada. Ali su još gori komentatori koji mu posle svakog članka pišu "odlična analiza", "koherentno", i ovog puta "briljantno".

Voleo bih da sada mogu nešto da demantujem, ali to je jako teško kada ste suočeni sa besmislicama kao što su ove. Besmislice su stepen dalje od pogrešnih tvrdnji. Fizičar Wolfgang Pauli, kad je pogledao nebulozan rad nekog nazovi fizičara, reagovao je ovako: "Ne, ovo nije tačno. Štaviše, ovo nije čak ni pogrešno".

Tako je u nauci ostao termin not even wrong, za nešto što je još gore od pogrešnog, za nešto što uopšte nema smisla. To ne možete kritikovati, prosto ne znate odakle da počnete, morali biste poći od samih osnova i napisati čitav tom. Zato bolje da ne počinjemo sa Katićem, samo pogledajte da vas razveseli.