Iranski Tanjug

Iranska državna novinska agencija objavljuje tekstove na ukupno devet jezika. Jedan od tih devet je srpski. Da li neko ima ideju zašto?

Aktivne mere za zapošljavanje

U 2008. godini u planu je otvaranje 17.000 novih radnih mesta, od kojih 5.000 preko samozapošljavnja, a 12.000 preko subvencija koje koriste poslodavci.

Ovakve ideje ne mogu da polože osnovne testove logike. Jedan je reductio ad absurdum. Ako subvencije za radna mesta zaista doprinose otvaranju novih radnih mesta, bez većih negativnih efekata na ostatak privrede, zašto ih ograničavamo na 17.000 radnih mesta? Zašto lepo ne povećamo subvencije i zaposlimo sve? Smanjimo nezaposlenost na nulu.

Naravno, ako bi se to uradilo, videlo bi se da ovakve politike donose više štete nego koristi. Da bi se neko zaposlio uz pomoć subvencije, potrebno je da neko drugi tu subvenciju plati -- da neko drugi ne uloži, da ne zaposli nekog drugog radnika ili da ne stavi novac u banku odakle bi neko treći uzeo kredit i zaposlio sebe i druge. Svako radno mesto stvoreno subvencijama je jedno ili više radnih mesta oduzetih subvencijama.

Kada bi politika bila sveobuhvatna, da zaposlimo sve uz pomoć subvencija, brzo bi se videlo koliko je apsurdna. Ovako, ove ideje prolaze samo zato što su malog obima. Slično je na primer sa izvoznim subvencijama. Ako su izvozne subvencije toliko dobre, zašto ih ne povećamo? Povećamo ih toliko da naše izvozne cene padnu na nulu. To bi učinilo naš izvoz ubedljivo najkonkurentnijim na svetu. Naravno, to bi bilo glupo. Ali kako to da velike subvencije zvuče apsurdno, a za male mislimo da imaju smisla?

Cenzura i EBRD Transition Report

B92 kaže da je EBRD potvrdila da u Srbiji ima monopola.

Ja napišem komentar na tu vest otprilike sledeće sadržine "Pretpostavljam da su mislili na NIS, EPS i Telekom, a ne na Deltu". Taj komentar nije objavljen, ali je objavljen sledeći "Znaci i Evropska Banka za obnovu i razvoj tvrdi da u Srbiji ima monopola! Jos jedna potvrda da je gospodin Cedomir Jovanovic u pravu! Da li ce i dalje Djelic i Dinkic onako grcevito da brane Deltu, a samim tim i sebe?"

Jasno mi je da B92 cenzuriše polne organe i bludne radnje, ali ovo što sam ja napisao nema veze ni sa jednim ni sa drugim. A nije ni govor mržnje. Pretpostavljam da se radi o tome da cenzor ZNA da Delta ima monopol, pa je svako dovodjenje tog stava u sumnju blasfemija koja se ne sme dozvoliti. Uostalom, procenite sami.

Inače, Transition Report nije besplatan, tako da dok ne dođem do štampane verzije neću znati šta su tačno napisali. Što se ocena tiče, isti smo kao i prethodne godine, s tim što su nam povećali ocenu za "politiku konkurencije" sa 1.67 na 2.

Pogledajte i prezentaciju ovde. Obratite posebnu pažnju na stranu 13. Naime, samo u Albaniji većina ljudi kaže da im je bolje danas nego 1989. godine, što mislim da je apsurdno. Još je zanimljiviji nalaz koji je predstavljen na strani 15 - jedino u Rusiji i Kazahstanu ljudi misle da je planska ekonomija bolja od slobodnog tržišta. U Srbiji je taj odnos 45:20 za tržište (pretpostavljam da su ostali rekli "ne znam"), što mislim da je super.

Razumni prodavac?

Zamislite situaciju u kojoj prodavac automobila traži pet hiljada evra za auto, a kupac ga pita - "a jel može da ti platim dve hiljade evra, a da se obavežem da ću, pošto kupim auto, da u njega uložim još tri hiljade evra?" Svaki razumni prodavac bi rekao - "daj ti meni pare, a šta ćeš da radiš pošto ga kupiš i koliko ćeš u njega da uložiš me uopšte ne interesuje".

Zašto se država ne ponaša kao razumni prodavac, već koristi investicioni program kao jedan od parametara pri izboru kupca, meni stvarno nije jasno.

Drago mi je da su izgleda shvatili besmislenost toga, pa je kod prodaje RTB Bor-a cena isključivi parametar.

Lekovi su kao bombonjera

Puno vremena provodim u kolima, a pošto nemam živaca da slušam vesti a i sva četiri CD-a sa mp3 muzikom su mi dosadila, počeo sam da skidam podcastove sa Econtalka i da slušam razne goste. Jutros sam slušao Robina Hansona kako govori o zdravstvu.

Njegova teza je da je zdravstvo vrlo specifična oblast. Osnovni dokaz za ovu tvrdnju je studija koju je krajem 70-ih godina uradila RAND korporacija i koja je pokazala da ljudi koji su imali besplatne zdravstvene tretmane i koji su trošili 40% više para na medicinu (i dobijali 40% više lekova i medicinskih tretmana) nisu bili ništa zdraviji od onih koji su morali da sami plaćaju lečenje. Hanson postavlja pitanje - ako je tačno da medicina ne utiče dominantno na zdravlje ljudi (već su to bolji sanitarni uslovi, bolja ishrana, čistiji vazdih), zašto pacijenti već stotinama godina veruju u to i troše puno para na medicinu? Zašto su ljudi stotinama godina išli kod vračara, šamana, pijavičara (koji su verovatno više štete nanosili bolesnicima nego što su ih lečili) i zašto se danas troše ogromne pare na medicinu?

Jedno objašnjenje koje Hanson nudi je da je plaćanje lečenja signal (u ekonomskom smislu) kojim mi pokazujemo da nam taj neko, čije račune plaćamo, mnogo znači. Naime, Hanson tvrdi da su postojali dobri evolutivni razlozi da ljudi nauče da signaliziraju svoju lojalnost drugim osobama, a posebno je lojalnost u trenutku kada je druga osoba ranjiva, dobar i uverljiv "signal". U tom smislu, nama uopšte nije ni bitno da li je neki medicinski tretman delotvoran, već samo da li je skup, jer plaćanjem za lečenje, a ne samim izlečenjem, signaliziramo svoju lojalnost. Plaćanjem najskuplje cene, u slučaju da se desi najgore, kupujemo i svoj duševni mir jer smo "uradili sve što smo mogli".

Dobra analogija je sa kupovinom bombonjere. Kada kupujete bombonjeru, ako želite da ostavite dobar utisak kupićete onu koja je skupa, a ne onu koja se vama lično sviđa, čak ne ni onu za koju mislite da će se svideti osobi kojoj kupujete. Jer, poenta i nije da se njoj svidi, već da vidi da ste vi bili spremni da za nju platite puno novca.

Ovakvo objašnjenje medicine, ako je ispravno, može da ima duboke implikacije po način na koji se medicina finansira i pruža. Ono što mene posebno plaši je to što sam potpuno ubeđen da niko u našem Ministarstvu zdravlja nije ni čuo za studiju RAND korporacije i njene nalaze.

Great Faces, Great Places

Vašington DC ima najgore uslove za razvoj malog preduzetništva u Americi, prema novom istraživanju. SBE meri nivo poreza, regulacija i transportne infrastrukture i najbolji uslovi su u Južnoj Dakoti. Slede Nevada i Vajoming dok su Njujork i Kalifornija pri dnu liste.

U prvih 25 najbolje rankiranih država je brzina otvaranja novih radnih mesta 70% veća nego u poslednjih 26. Ja ipak ne bih menjao Njujork za Južnu Dakotu.