Pucanj u Evropu

Prvo, priznajem, nisam čitao komentare našeg sveta na vest o pucanju na Evropu u srcu Evrope. Ne treba mi da se i zbog toga osećam jadno, a znam da bi bilo previše onih koji nakon jednog neiskrenog pasusa dodaju "ali" i priznaju da satisfakciju za svoje živote koji nisu onakvi kakvi bi trebali biti nalaze u tuđem pucanju na nevine ljude.

Pucanj u srcu jedne od tri najveće evropske prestonice je pucanj u svakog normalnog Evropljanina. I svakog normalnog Srbina. To je pucanj u slobodu govora, temeljnu vrednost koja nam pored slobodnog tržišta, vladavine prava i institucija pruža priliku da budemo gospodari svojih života i da tragamo za srećom. Čak i u Srbiji, gde se iste gaze, ali gde niko ne želi da ih satre do kraja. Valjda.

Ne postoji opravdanje za ubijanje ljudi koji se bave satirom. Ni razložno objašnjenje. Pokušaj da neko ubije vrednosti Republike je pokušaj da se ubije sam temelj onoga što je stvorilo Evropu i evropski identitet, što je ono što jesmo i što živimo, sa čime se vrlo često ne slažemo oko detalja, što želimo učiniti lepšim, boljim i svim Evropljanima na ponos. I oko toga ne sme biti kompromisa. To je suština.

U evropskom koordinatnom sistemu, ko ne voli neki časopis, taj ga ne kupuje. Može da piše loše o njemu, može i mirno da protestvuje, može da pokrene svoj časopis. Ko ne može da prihvati taj princip može da ne posećuje Evropu ili barem Francusku u ovom slučaju, nipošto ne treba da naseljava u njoj, a ako misli da je sekularizam koji toleriše blasfemiju toliko loša stvar, može i da osnuje svoje politički pokret i proba da dođe na vlast, za početak u Francuskoj koja je demokratska država po svim merilima.

Princip uvrede jednostavno ne pije vodu. Ako se danas pokrene autocenzura, sutra ćemo imati verske fanatike svih provenijencija kao mejnstrim. Umesto veća građana i veća regiona, sedeće nam verska veća u svetovno-verskim vlastima. Ko veruje, iskreno veruje, takve stvari mu/joj ne mogu uništiti veru, mogu je samo ojačati. Mogu nadahnuti da se vera ispoveda tako da preobrati one koji ne veruju,  da privoli one koji se preispituju. Oni koji su to krenuli da rade oružjem na kanalu St. Martin ne poznaju ni Boga ni ljubav. Kao i oni koji to podržavaju, ne mogu reći iz sveg srca, jer isto nemaju.

Debata o Telekomu: dva problema

Politički problem:
Voleo bih da vidim spisak domaćih konsultanata Telekoma u poslednjih nekoliko godina. U finansijskom novinarstvu praksa je da ako imate direktnog interesa u firmi, red je da to otkrijete kada o njoj pišete. Ne znam ko sve ima interesa u Telekomu i siguran sam da najveći broj ljudi sasvim iskreno misli da ga ne treba prodavati -- ali pošteno bi bilo videti ko među glasnogovornicima koji su protiv prodaje ima interesa u državnom Telekomu.  Apelujem na novinare ili dobrovoljce da se potrude oko toga; možda je to slučaj za Poverenika za informacije od javnog značaja.

Ekonomski problem:
Najpopularniji argument protiv prodaje Telekoma je "zašto prodavati firmu koja dobro radi". Najgore je što ovo najčešće kažu ekonomisti. Kod odluke o prodaji je savršeno irelevantno da li firma dobro ili loše radi, jer su rad firme i njen potencijal uključeni u tržišnu cenu. Cena je odraz budućih profita koje novi vlasnik očekuje od te firme.

Čisto cenovno ja mislim da je prodaja dobra odluka ne zato što Telekom loše radi već zato što su privatni vlasnici u proseku efikasniji od države; što znači da je cena koju država može dobiti od nekog od njih veća od očekivanih budućih profita firme ako ona ostane u državnoj svojini. Ključna za odluku o prodaji je procena ove razlike između budućih profita sa državnom svojinom i ponuđene cene kao odraza budućih privatnih profita. Ako mislite da će privatni profiti biti veći jer je privatnik efikasniji, onda mislite i da će cena koju ćete dobiti bolja od onoga što ćete u budućnosti imati bez prodaje.

Ako neko misli da će državni profiti biti veći od budućih privatnih koji se ogledaju u ponuđenoj ceni, to je u redu. Ali to nema veza sa sudom o tome kakva je Telekom firma. Legitiman argument protiv prodaje u tom slučaju bi bio ne da je Telekom dobar, nego da je Telekom bolji nego što tržište misli.