Ako se oko ičega slažu domaći političari, to je da u Evropsku uniju treba ići jer će nam odatle stići velike pare kroz pristupne fondove (a kasnije i kroz strukturne fondove), a svima je jasno da nam bez tih para nema razvoja. Koliku važnost ljudi pridaju evropskim parama možda najbolje svedoči to da su neki mislili (one nedelje dok se pisao Ustav) da Srbija treba da bude uređena kao regionalna država samo zbog toga što će to olakšati pristup evropskim parama. Da li Srbija treba ili ne treba da bude regionalna država je odlično pitanje, ali na odgovor na to pitanje svakako ne treba da utiču trenutne procedure Evropske unije za dobijanje para i NUTS klasifikacija.
Na prvi pogled, zaista deluje po malo čudno (u najmanju ruku) reći - "bolje bi bilo da tih para i nema" ali ja ni ne tvrdim baš to. Ja tvrdim da, o kolikim god parama da se radi, odmah treba odbaciti jedno 50-70%. Institute for Market Economics iz Sofije je izdao izveštaj u kojem kaže i zašto.
Njihov zaključak je da je uticaj EU para na Bugarsku bio minoran, a vrlo moguće čak i štetan. Prvo i osnovno, ipak se radi o relativno malim parama, samo oko 5-6% nacionalnog budžeta (u Srbiji je to još uvek daleko manje, ispod 2%). Drugo, efekti evropskih politika su praktično nikakvi. Na primer, osnovni cilj trošenja "strukturnih para" je da se umanje razlike u ekonomskoj razvijenosti evropskih regiona. Bez ulaženja u osnovanost tako postavljenog cilja, činjenica je da je, od 44 regiona koja su bila siromašna 1989. godine, čak 43 i dalje siromašno. Primer sa položajem Roma u Bugarskoj je možda i bolji. Od kako je Bugarska postala demokratska država, više od 70 miliona evra je uloženo u poboljšanje položaja Roma. Rezultata ne samo da nema, već se niko nije čak ni potrudio da pogleda da li su projekti dali neki efekat. Treće - administracija je stravična. Teško je proceniti koliko ljudi, koji bi inače radili nešto smisleno, radi na popunjavanju i kontroli popunjenosti raznoraznih formulara. Četvrto, korupcija, a tu ne mislim na "lokalnu korupciju". Zanimljivo je da Evropska komora revizora već 13 godina nije pozitivno ocenila završni račun budžeta EU.
Najlakše bi bilo reći - "pa moramo da se postaramo da se pare u Srbiji troše efikasnije nego u Bugarskoj", ali veliko je pitanje da li je to uopšte moguće, jer procedure ne definišu Srbija ili Bugarska, već Evropska komisija. Takođe, teško je reći ko tačno definiše prioritete na koje će se pare trošiti. Država svakako ima nekog uticaja, ali koliki je taj uticaj, teško je reći. Svakako nije preterano reći da, dok se cela procedura završi i dok projekat počne da se implementira u Srbiji, za velikom većinom projekata prosto više nema potrebe jer stvari su ili završene, ili nova Vlada ne želi da radi ono što je htela prethodna.
Da rezimiram. Radi se o relativno malim parama, na čije prioritete Srbija ima malo uticaja, koje zahtevaju ogromne administrativne kapaciteta (čitaj - veliki broj dobro, iz domaćeg budžeta, plaćenih ljudi) i koje imaju veoma malog, ako ikakvog, efekta. Srbija treba da uđe u EU, ali pare koje će za to dobiti ne treba da imaju ikakvog efekta na donošenje odluke o dinamici i uslovima ulaska.
11 August 2008
Besplatne akcije, opet
Kategorija:
Privatizacija,
Regulacija
O besplatnim akcijama smo nekoliko puta pisali, recimo ovde. Kao i u tom mom starom postu, Dimitrije Boarov u tekstu za Vreme smatra da je pozitivna stvar cele ove "akcije" to što će birači morati bolje da procenjuju efekte različitih državnih politika, jer će cene akcija javnih preduzeća direktno od toga zavisiti.
Ali, šta to konkretno znači? Sa jedne strane, znači da će poslovanje javnih preduzeća biti pod daleko većim kontrolom javnosti, pa će i zahtevi za transparentnosću poslovanja biti mnogo jači nego do sada. Samim tim i izbor menadžmenta će morati da bude mnogo pažljiviji. Dalje, politika cena će morati da bude liberalnija, jer će postojati politički pritisak za time. Verovatno će postojati i pritisak za smanjenjem troškova (broja zaposlenih). Sve ovo je dobro.
Međutim, sa druge strane se nalazi jedna veoma loša stvar, toliko loša da nisam više siguran da je sve ovo dobra ideja. Naime, neće biti ništa od uvođenja konkurencije, jer bi uvođenje konkurencije, praktično po definiciji, vodilo smanjenju cena akcija koje drže građani Srbije. Kolika je šansa da se uvede konkurencija u proizvodnji struje i fiksne telefonije, ako će to direktno da košta 200 evra svakog građanina Srbije? Ne znam, ali svakako je ta verovatnoća niža nego da je vlasnik EPS-a ili Telekoma neka strana kompanija.
Ali, šta to konkretno znači? Sa jedne strane, znači da će poslovanje javnih preduzeća biti pod daleko većim kontrolom javnosti, pa će i zahtevi za transparentnosću poslovanja biti mnogo jači nego do sada. Samim tim i izbor menadžmenta će morati da bude mnogo pažljiviji. Dalje, politika cena će morati da bude liberalnija, jer će postojati politički pritisak za time. Verovatno će postojati i pritisak za smanjenjem troškova (broja zaposlenih). Sve ovo je dobro.
Međutim, sa druge strane se nalazi jedna veoma loša stvar, toliko loša da nisam više siguran da je sve ovo dobra ideja. Naime, neće biti ništa od uvođenja konkurencije, jer bi uvođenje konkurencije, praktično po definiciji, vodilo smanjenju cena akcija koje drže građani Srbije. Kolika je šansa da se uvede konkurencija u proizvodnji struje i fiksne telefonije, ako će to direktno da košta 200 evra svakog građanina Srbije? Ne znam, ali svakako je ta verovatnoća niža nego da je vlasnik EPS-a ili Telekoma neka strana kompanija.
Subscribe to:
Posts (Atom)