Inače, od Kotora do Bijelog Polja sam video najmanje 12 patrola, u proseku otprilike jedna na 20 km. Pošto nisam nigde žurio, vozio sam natenane, preslušavajući propuštene epizode Econtalka i slušajući neke CD-ove za koje sam odavno mislio da sam ih izgubio. Elem, vozim 65 km/h, negde između Podgorice i Mojkovca (ili beše Kolašina?) zaustavlja me pandur. Kaže - jel znaš kolko si išao, kažem - "Znam, oko 65 km/h, baš sam pogledao kada sam video da ste uperili u mene radar". Kaže on "A ne, Marko, vozio si 84, evo pogledaj radar, on ne laže. Nego, jel znaš koliko je ovde ograničenje?" Kažem, "nisam siguran, valjda 60" (iskreno, nemam pojma, ali je bio pravac sa isprekidanom linijom, koliko može da bude ograničenje kada je dozvoljeno preticanje?). Kaže "Ne paziš Marko, mnogo si se opuštio, ograničenje je 40. Sada moraš u Podgoricu, kod sudije za prekršaje, mi ti privremeno oduzimamo dozvolu, ti čim platiš, dođi da ti vratimo. Nećemo da ti pišemo da si vozio 84 tamo gde je dozvoljeno 40, za to je velika kazna, nego ćemo da ti napišemo minimalnu, vidim da si dobar momak."
I, šta čovek da radi? Prosto te tera da mu daš mito, da ne gubiš 2 sata u putu i ko zna koliko još kod sudije za prekršaje kog nema teorijske šanse da nađem u nedelju popodne, čak i da poznajem Podgoricu. I još me zeza "Pa šta se čudiš, tako je sad i kod vas." Pomislih - "Pa jeste, kad su iste takve barabe pisale zakon."
Elem, posle još par minuta ubeđivanja (iz kojeg mu je valjda postalo jasno da neću da mu ponudim mito) i mog insistiranja da "neću da se raspravljam, možda radar kaže da sam vozio 84, ali sam ja svojim očima video 65" pita me on "Jeli, jel poznaješ onog Adamovića iz Požarevca, što ima benzinsku pumpu?" Razmišljam - znam samo za jednu privatnu benzinsku pumpu u samom Požarevcu, "Mirko Lazić Petrol", znači sigurno nije vlasnik neki Adamović i kažem "Jel Nenad beše?" A on mi na to kaže "Da - Neša. On i ja smo mnogo dobri". Kažem "Pozdraviću ga kad ga vidim", a on reče "Marko, evo ti dokumenta i budi malo pažljiviji ubuduće".
Da li stvarno postoji neki Adamović i da li sam ja lupivši pogodio ime nije ni toliko bitno. Suština je da si u takvoj situaciji potpuno nemoćan. Koliko sam ja stvarno išao uopšte nije bitno, bitno je šta on kaže. Njegova reč je istina, on mi oduzme dokumenta, a ja mogu da se objašnjavam sa sudijom za prekršaje do prekosutra. Koliko je ograničenje bilo, stvarno ne znam. S jedne strane, ne mogu da poverujem da je ograničenje na pravcu uz dozvoljeno preticanje zaista 40 km/h, jer koja je onda svrha isprekidane linije, koga da obiđeš sa manje od 40, ali, sa druge strane, to u stvari savršeno ima smisla, iz njihove perspektive. Taman izađeš iz 10 km krivina, imaš šansu da obiđeš kamion iza koga se vučeš sve vreme, a on te lepo sačeka. Kada ti objasni da moraš da se vratiš 30 km kroz te krivine, nađeš sudiju za prekršaje u nedelju popodne u sred Crne Gore (a u svim stereotipima ipak ima makar malo istine), platiš kaznu, a onda voziš ponovo istih 30 km, pa i najpošteniji čovek bi rekao "A jel možemo nekako da se dogovorimo, stvarno žurim?"
Ili da probaš da lažeš da poznaješ nekog Nešu Adamovića, ali to ne može uvek da upali.
Inače, sa našim policajcima nisam imao nikakvih problema već nekoliko godina, još ih je Jočić u dobroj meri doveo u red. Ako ništa drugo, makar ti persiraju. Sa crnogorskim policajcima imam problem svake godine. Prošle godine su mi pisali kaznu u Podgorici za nepropisno prestrojavanje. Rekao mi je "Snimila te kamera da si se kasno prestrojio za skretanje u desno." Naravno, pošto sam imao malo dete u kolima, izašao mi je u susret i uzeo keš na licu mesta, da me ne maltretira da idem kod sudije za prekršaje.
