To su kategorije koje imaju pravo na povlastice u domaćim vozovima.
Hajde ovo za decu, penzionere i vojna lica još i razumem. Ali, zašto profesori i novinari imaju pravo na 30%, odnosno 50% popusta na kartu, nije mi uopšte jasno.
27 November 2009
Još jedan mit
Kategorija:
EU
Srbija mora da se regionalizuje ako želi u EU.
Ima mnogo ljudi koji veruju u ovu izjavu. Oni koji iole znaju o čemu pričaju se uglavnom pozivaju na odluku Evropskog parlamenta iz 2003. kojom se uvodi zajednička klasifikacija teritorijalnih jedinica. Međutim, ta klasifikacija se sprovodi isključivo za statističke svrhe. O čemu se radi?
Evropska unija vodi veoma intenzivnu politiku ravnomernog regionalnog razvoja (čitaj, uzimaju se pare od bogatih regiona i šalju se siromašnim regionima). Ako se ne označi jasno šta je "region" i koliki najmanje mora da bude, moguće su zloupotrebe sistema.
Suština je u tome da se ekstremi "gube" sa povećanjem nivoa agregacije. Za one kojima nije jasno šta prethodna rečenica znači, evo konkretnog primera. Ako posmatrate, na primer, prosečnu platu u 2008. u Srbiji, moguća su tri nivoa posmatranja. Prvo, 31.985 din u Centralnoj Srbiji prema 31.065 u Vojvodini. Razlika nije velika. Ako gledate razliku u plati na nivou okruga, najniža je u Topličkom okrugu, oko 24.000, a najviša u Beogradu, oko 40.000 dinara. Znači, odnos 1,66:1. Na nivou opštine, međutim, razlika je ogromna - 50.000 din Novi Beograd, a Bela Palanka oko 13.000 din, znači odnos od 4:1.
Dakle, što je niži nivo posmatranja, razlike su, sasvim očigledno i očekivano - veće.
Kakve to ima veze sa regionalnom politikom? Pa ima, jer ako dozvolite da posmatranje bude veoma nisko, onda svaka zemlja u EU može da napravi tako usitnjen sistem u kojem se više ne zna ko je zaista nerazvijen. Zato je EU izašla sa pravilima oko toga šta se može smatrati regionom za potrebe regionalne politike.
Ali, ponavljam, to je samo za te potrebe. Statistički regioni u EU se često poklapaju sa administrativnom podelom zemlje, ali se često i ne poklapaju. A, čak i kada se poklapaju, ni na koji način ne impliciraju nadležnosti koje administrativni regioni moraju da imaju.
Dakle, sasvim je kompatibilno sa EU pravilima da ne postoji nijedan jedini administrativni region u Srbiji. To, naravno, ne znači da Srbija ne treba da ima regione, jedino znači da korišćenje argumentacije "EU to zahteva" nije na mestu. Jednostavno, teritorijalna organizacija države članice je isključivo unutrašnje pitanje.
Moje lično mišljenje, inače, je da je Srbija mala zemlja i da zaista nema potrebe za administrativnim regionima. Po meni, Republika i opštine su dovoljne. Sadašnji okruzi su, na primer, sasvim sigurno višak. Što se Vojvodine tiče moj stav je - ako su spremni sami da plaćaju svoju administraciju, nemam ništa protiv. Međutim, koliko sam do sada video, niko nikada nije pomenuo uvođenje dodatnih poreza Vojvođanjima za izdržavanje pokrajinske administracije i finansiranje vojvođanskih programa.
Ima mnogo ljudi koji veruju u ovu izjavu. Oni koji iole znaju o čemu pričaju se uglavnom pozivaju na odluku Evropskog parlamenta iz 2003. kojom se uvodi zajednička klasifikacija teritorijalnih jedinica. Međutim, ta klasifikacija se sprovodi isključivo za statističke svrhe. O čemu se radi?
Evropska unija vodi veoma intenzivnu politiku ravnomernog regionalnog razvoja (čitaj, uzimaju se pare od bogatih regiona i šalju se siromašnim regionima). Ako se ne označi jasno šta je "region" i koliki najmanje mora da bude, moguće su zloupotrebe sistema.
Suština je u tome da se ekstremi "gube" sa povećanjem nivoa agregacije. Za one kojima nije jasno šta prethodna rečenica znači, evo konkretnog primera. Ako posmatrate, na primer, prosečnu platu u 2008. u Srbiji, moguća su tri nivoa posmatranja. Prvo, 31.985 din u Centralnoj Srbiji prema 31.065 u Vojvodini. Razlika nije velika. Ako gledate razliku u plati na nivou okruga, najniža je u Topličkom okrugu, oko 24.000, a najviša u Beogradu, oko 40.000 dinara. Znači, odnos 1,66:1. Na nivou opštine, međutim, razlika je ogromna - 50.000 din Novi Beograd, a Bela Palanka oko 13.000 din, znači odnos od 4:1.
Dakle, što je niži nivo posmatranja, razlike su, sasvim očigledno i očekivano - veće.
Kakve to ima veze sa regionalnom politikom? Pa ima, jer ako dozvolite da posmatranje bude veoma nisko, onda svaka zemlja u EU može da napravi tako usitnjen sistem u kojem se više ne zna ko je zaista nerazvijen. Zato je EU izašla sa pravilima oko toga šta se može smatrati regionom za potrebe regionalne politike.
Ali, ponavljam, to je samo za te potrebe. Statistički regioni u EU se često poklapaju sa administrativnom podelom zemlje, ali se često i ne poklapaju. A, čak i kada se poklapaju, ni na koji način ne impliciraju nadležnosti koje administrativni regioni moraju da imaju.
Dakle, sasvim je kompatibilno sa EU pravilima da ne postoji nijedan jedini administrativni region u Srbiji. To, naravno, ne znači da Srbija ne treba da ima regione, jedino znači da korišćenje argumentacije "EU to zahteva" nije na mestu. Jednostavno, teritorijalna organizacija države članice je isključivo unutrašnje pitanje.
Moje lično mišljenje, inače, je da je Srbija mala zemlja i da zaista nema potrebe za administrativnim regionima. Po meni, Republika i opštine su dovoljne. Sadašnji okruzi su, na primer, sasvim sigurno višak. Što se Vojvodine tiče moj stav je - ako su spremni sami da plaćaju svoju administraciju, nemam ništa protiv. Međutim, koliko sam do sada video, niko nikada nije pomenuo uvođenje dodatnih poreza Vojvođanjima za izdržavanje pokrajinske administracije i finansiranje vojvođanskih programa.
Subscribe to:
Posts (Atom)