Удри непријатеља тамо где га боли!
Грађани Србије,
Државе које су признале независност „Косова“ планирају да одрже три донаторске конференције за „Владу Косова“ у наредној години. Сваки динар који Срби оставе у компанијама тих држава може постати динар дат Тачију и осталим убицама српске деце. Бојкотујмо предузећа држава које признају независно „Косово“, не дозволимо да нашим новцем праве другу шиптарску државу на нашој земљи.
Не остављајте текуће рачуне и не вршите трансакције преко банака које долазе из држава које су већ признале или које најављују признање „независног Косова“.
Те банке су: Banka Intesa (Италија), Erste bank (Аустрија), Findomestic банка (Италија), Hypo Alpe Adria банка (Аустрија), Meridijan банка (Француска), NLB банка (Словенија), OTP банка (Мађарска) Procredit (Немачка), Raifaisen (Аустрија), Societe general (Француска), Unicredit (Аустрија), Volksbank (Немачка).
У Србији ради још 21 банка у које се могу пребацити текући рачуни и преко њих вршити трансакције под истим условима. Бојкотујмо и аустријски OMV, словеначки Petrol, мађарски Mol. Бојкотујмо норвешки Telenor и аустријски VIP.
Они могу силити Србију, али Србија не мора да финансира убице своје деце тако што ће оставити свој новац непријатељима“.
Patriotska organizacija Sabor Srpske Dveri u svom saopštenju objavljenom na jednom takođe patriotskom sajtu citira ovaj letak i moli guvernera NBS da pomogne svojim tumačenjem kako bi se tehnički najbolje moglo izvesti da doakamo stranim banakama u Srbiji.
Prvo čega se setim kad pročitam ovaj letak jeste stari dobri Benžamen Konstan, koji je verovao da su ratovi anahronizam jer niko normalan neće da uništava sopstvene ekonomske interese i gubi potrošače, samo zato da bi isterivao nekakve geopolitičke nacionalne "ciljeve". Svet je u XIX veku bio u naletu ekonomske globalizacije i integracije i činilo se da nikome nije u interesu da to kvari: kako kaže Konstan, svaki poginuli ruski vojnik u ratu sa Engleskom, jednako jedan potrošač manje za engleske kompanije.
A onda se setim još nečeg: na starogrčkom jeziku glagol "Katalattein", znači trgovati razmenjivati proizvode, ali istovremeno i "sprijateljiti se, tj "nekog ko je bio neprijatelj pretvoriti u prijatelja". I da starogrčki izraz "ksenos" ne znači, kako mi danas verujemo "stranac", nego "posrednik u trgovini", onaj, dakle, ko povezuje strance i pretvara ih u trgovinske partnere. I da, shodno tome, "ksenofobija" nije prevashodno mržnja prema strancima, nego mržnja prema slobodnoj trgovini, tj. miroljubivoj saradnji sa strancima. I da je slobodno tržište ne samo instrument uvećanja bogatstva, već ništa manje i širenja prijateljstva i mira.
Ovo nas vraća na naše "patriote". Tužne su razmere njihovog neznanja, ne samo njihove zatucanosti. Oni pokazuju belodano da su nacionalisti zapravo najveći neprijatelji sopstvenog naroda. Ko će imati najviše štete od bojkota stranih banaka? U tim bankama rade ljudi koji žive u Srbiji, koji imaju nekakve porodice, koji zarađuju nekakav dohodak, koji dobrim delom troše taj dohodak, kupuući proizvode opet od nekih drugih ljudi, naših Srba i drugih stanovnika Srbije, koji opet time nešto zarađuju, pa troše, ili štede opet u tim bankama... Dalje, u tim bankama štede Srbi, a ne Francuzi i Italijani. Takođe, nisu Nemci uzeli hiljade stambenih i potrošačkih kredita u tim bankama prethodnih godina nego Srbi. I ne daju te srpske filijale stranih banaka poslovne kredite firmama koje rade u Americi i zapošljavaju njihove radnike, i hrane njihove ljude, nego onima koje rade u Srbiji i zapošljavaju Srbe. Ako odbijamo da štedimo u tim bankama, hiljade naših ljudi koji su uzeli recimo stambene kredite na 10 ili 20 godina će plaćati veće kamatne stope, jer će banka biti u lošijoj finansijskoj situaciji. Hm, ne izgleda baš kao patriotski potez.
Hoće li možda ovaj bojkot obuhvatiti i kupovinu u stranim radnjama, ili kupovinu stranih proizvoda? Ja recimo kupujem skoro svaki dan u hipermarketu Idea, koji je u većinskom vlasništvu hrvatskog lanca "Konzum". Ali, kasirke koje tamo rade, i magacioneri, i devojčice koje (verovatno part-time, za džeparac) promovišu razne delikatese presrećući kupce i šarmirajući ih, svi oni govore opasno slično beogradskom govoru; ne odaju utisak da su dovedeni iz Sesvetskog Kraljevca ili Trogira da bi tu radili. Na pločicama koje nose kasirke obično piše Petrović, Jovanović i slično, a ne Vrdoljak, Dvornik ili Fancišković. Isto tako u njihovim hrvatskim policama ima čak i više Jaffe i Soko Štarka nego Kraša, svakako mnogo više Carnexa nego Gavrilovića, i svakako ne dominiraju lički nego zlatiborski i sjenički sirevi. Da ne govorim uopšte o srpskom siromašnom potrošaču koji verovatno više voli da kupi bilo šta (domaće ili strano) jeftinije u Idei, nego skuplje u radnji na ćošku. Pretpostavljam, stoga, da srpski seljak sa Zlatibora i srpska radnica iz Soko Štarka, kao i kasirka i magacioner iz Idee, ne bi imali baš mnogo razumevanja za moje obrazloženje da ja branim srpstvo i Kosovo, tako što odbijam da kupujem srpske proizvode od srpskih prodavaca u ustaškoj prodavnici na srpskoj zemlji.
Poruka - budimo optimisti. Srpski, kao i svi drugi, nacionalisti su suviše glupi da bi razumeli kako funkcioniše civilizovani svet. Oni nemaju šta da ponude običnom čoveku, osim odricanja i bede, i loše zamaskiranog državnog socijalizma. Njihova histerična ksenofobija, u izvornom grčkom smislu, je nemoćna da pobedi jer je protivna ljudskoj prirodi i zdravom razumu. Ljudi nigde u svetu ne žele bedu i samozatvaranje već bogatstvo i svet sa više mogućnosti za sebe. Hana Arent je jednom napisala: "u sistemu u kome svi lažu, onaj ko govori istinu dela politički čak i ako to ne želi". U ovom sistemu u kome skoro svi političari lažu o ključnom pitanju mesta Srbije u svetu, svi mi, običan narod, koji kupujemo u Idei, štedimo u stranim bankama, jedemo (ja ne, ali znam da mnogi vole) u Mc Donaldsu, čitamo strane knjige itd, time delujemo politički, iako nam to možda nije eksplicitna namera. Mi podrivamo fiktivni svet naših nacionalista, odnosno učvršćujemo svet međuzavisnosti, "Katallaxie", koji je njihova najveća noćna mora.
Dakle, naš kontra-proglas bi mogao da glasi: kupujte i štedite šta god hoćete i gde god hoćete, i sarađujte s kim god hoćete, s ove ili one strane bilo koje granice, samo ako smatrate da je to u vašem ličnom interesu, i da će vam najbolje pomoći da ostvarite svoje individulane ciljeve bilo koje vrste, ako njima ne ugrožavate druge. Tako ćete biti i najbolji srpski patriota.
