18 October 2006
Članak o NIP-u
Objavili smo članak u online magazinu Globalist: "A Step Back for the Serbian Economy."
Siromaštvo i statistika
Kategorija:
Socijalna politika
Po najnovijim statistikama, zvaničnim jakako , siromašnih ljudi je u Srbiji oko 10%, dočim ih je u Nemačkoj 8%. Ko bi rekao da su Nemci baš toliko nisko pali da se ekonomski ravnaju s nama!
Naravoučenije - dobro razmislite kad sledeći put pogledate bilo koju statistiku siromaštva u bilo kojoj zemlji da li ćete verovati tim ciframa, ili bolje rečeno, da li ćete te cifre smatrati relevantnim za donošenje bilo kakvih zaključaka o realnom siromaštvu u dotičnoj državi.
Kao i u ranije razmatranom slučaju Amerike, statistička merenja siromaštva u razvijenim zemljama često su malo više od implicitnog opradavanja socijalne države i njenih programa. Kad bi bilo manje siromašnih (u statistici) neko bi pomislio da tolike socijalne funkcije vlade i nisu neophodne. Zato standardi siromaštva stalno moraju da se podižu, inače bi ono davno bilo "iskorenjeno" i humanisti ne bi imali čime da se bave. Statistika je skoro kao izmišljanje posla za birokrate.
Otuda taj paradoks da što je realnog siromaštva manje, to ga je u statistici sve više. Današnji američki "siromašni" je bogatiji od prosečnog građanina pre 30 godina, ali je važno da statistike kažu da je siromaštvo "poraslo" poslednjih godina, i "liberali" će nastaviti da se na to pozivaju kao na "argument" za dalji vladin aktivizam u njegovom "smanjenju".
Naravoučenije - dobro razmislite kad sledeći put pogledate bilo koju statistiku siromaštva u bilo kojoj zemlji da li ćete verovati tim ciframa, ili bolje rečeno, da li ćete te cifre smatrati relevantnim za donošenje bilo kakvih zaključaka o realnom siromaštvu u dotičnoj državi.
Kao i u ranije razmatranom slučaju Amerike, statistička merenja siromaštva u razvijenim zemljama često su malo više od implicitnog opradavanja socijalne države i njenih programa. Kad bi bilo manje siromašnih (u statistici) neko bi pomislio da tolike socijalne funkcije vlade i nisu neophodne. Zato standardi siromaštva stalno moraju da se podižu, inače bi ono davno bilo "iskorenjeno" i humanisti ne bi imali čime da se bave. Statistika je skoro kao izmišljanje posla za birokrate.
Otuda taj paradoks da što je realnog siromaštva manje, to ga je u statistici sve više. Današnji američki "siromašni" je bogatiji od prosečnog građanina pre 30 godina, ali je važno da statistike kažu da je siromaštvo "poraslo" poslednjih godina, i "liberali" će nastaviti da se na to pozivaju kao na "argument" za dalji vladin aktivizam u njegovom "smanjenju".
UN-ova implicitna pedagogija
Kategorija:
Socijalna politika
Nakon Dana hrane, došlo je, logično, sledeće UN-ovo "crveno slovo" - 17. oktobar, Dan borbe protiv siromaštva (International Day for the Eradication of Poverty). Baš kao što sam rekla pre nekoliko nedelja u postu UN-ova eksplicitna andragogija, važan deo ceremonije bila je akcija "Ustanimo protiv siromaštva". To je čin fizičkog&simboličkog ustajanja&ustajanja protiv siromaštva. Oboren je Ginisov rekord. Cifra: 23, 542, 614 ljudi ustalo je 15-16. oktobra. Pravi trijumf kolektivne uzavrelosti....
Možda će zaista ovakve konceptualno-performativne akcije smanjiti-a-d0-2015-iskoreniti-siromaštvo? Uostalom, konačan efekat nije presudan, pošto socijalni inženjering ne funkcioniše kao tehnički (inženjering). U socijalnom, mnogo toga može da funkcioniše i kada ne radi (da li je ona šklopocija Strana pomoć zaista otišla u staro gvožđe?).
Nešto drugo mi je zanimljivo. Ima nešto zajedničko svim fotkama sa ove manifestacije, iz Beograda, Hararea, Londona...Deca! Mnogo dece! Na sajtu Milenijumskih ciljeva opet deca: Youth Action Guide, Kids Have a Voice Against Poverty, crtani filmovi, stripovi, gadgeti...Čovek bi rekao da neka Dečja Svetska Vlada tamani siromaštvo ko keks. Hm, da probamo metodički. I to bukvalno.
Nedavno sam UN-MDG-ovštinu cinično objasnila kroz metaforu eksplicitne andragogije. Hajde sada da primenimo naučni aparat. Podučavanje deteta može se odvijati kao eksplicitna pedagogija (namera onoga ko podučava sasvim vidljiva). Tako ovo Ginisovo Ustajanje treba da nauči decu da budu humani, solidarni,...Ok, ali postoji i implicitna pedagogija, koja podrazumeva da proces podučavanja teče "podzemno", netransparentno za onoga ko uči, a odnosi se na prenošenje nekih vrednosti (najčešće) kojih čak ni "učitelj" ne mora biti svestan. Ako se zanemari dilema da li neko iz UN-a svesno ili nesvesno prenosi određene vrednosti, jasno je da obrazovna dodata vrednost ove i ostalih UN-ovih akcija sadrži još nešto osim podučavanja humanosti.
Kako funkcioniše ta implicitna pedagogija? Deca će naučiti da je država šalter kome se PRVO obraćaš za sve što te muči ili misliš da druge muči (Milenijumska deklaracija ne može biti jasnija u tome!). Deca će naučiti da država treba/može direktno da deluje na sve, od prirodnih katastrofa do sprečavanja da se neko zarazi polnim bolestima. Deca će naučiti da je sve političko i da lično mora da se tiče svih ljudi. Deca će naučiti da je politika važnija od ekonomije. Deca će naučiti kako se upotrebljava stvarčica koja se zove socijalni problem (kasnije će naučiti i da ih prave, eksploatišu i da lepo žive od iskorenjivanja istih). Deca će naučiti da su apstrakcije kao što su siromaštvo, osnaživanje i razvoj, važnije nego pravi ljudi sa kojima žive. Deca će naučiti da je kolektivno moćnije nego individualno.
A onda će početi da se osećaju dobro kada daju novac za gladnu decu Afrike. Status implicitne pedagoške aktivnosti: Mission Accomplished.
Možda će zaista ovakve konceptualno-performativne akcije smanjiti-a-d0-2015-iskoreniti-siromaštvo? Uostalom, konačan efekat nije presudan, pošto socijalni inženjering ne funkcioniše kao tehnički (inženjering). U socijalnom, mnogo toga može da funkcioniše i kada ne radi (da li je ona šklopocija Strana pomoć zaista otišla u staro gvožđe?).
Nešto drugo mi je zanimljivo. Ima nešto zajedničko svim fotkama sa ove manifestacije, iz Beograda, Hararea, Londona...Deca! Mnogo dece! Na sajtu Milenijumskih ciljeva opet deca: Youth Action Guide, Kids Have a Voice Against Poverty, crtani filmovi, stripovi, gadgeti...Čovek bi rekao da neka Dečja Svetska Vlada tamani siromaštvo ko keks. Hm, da probamo metodički. I to bukvalno.
Nedavno sam UN-MDG-ovštinu cinično objasnila kroz metaforu eksplicitne andragogije. Hajde sada da primenimo naučni aparat. Podučavanje deteta može se odvijati kao eksplicitna pedagogija (namera onoga ko podučava sasvim vidljiva). Tako ovo Ginisovo Ustajanje treba da nauči decu da budu humani, solidarni,...Ok, ali postoji i implicitna pedagogija, koja podrazumeva da proces podučavanja teče "podzemno", netransparentno za onoga ko uči, a odnosi se na prenošenje nekih vrednosti (najčešće) kojih čak ni "učitelj" ne mora biti svestan. Ako se zanemari dilema da li neko iz UN-a svesno ili nesvesno prenosi određene vrednosti, jasno je da obrazovna dodata vrednost ove i ostalih UN-ovih akcija sadrži još nešto osim podučavanja humanosti.
Kako funkcioniše ta implicitna pedagogija? Deca će naučiti da je država šalter kome se PRVO obraćaš za sve što te muči ili misliš da druge muči (Milenijumska deklaracija ne može biti jasnija u tome!). Deca će naučiti da država treba/može direktno da deluje na sve, od prirodnih katastrofa do sprečavanja da se neko zarazi polnim bolestima. Deca će naučiti da je sve političko i da lično mora da se tiče svih ljudi. Deca će naučiti da je politika važnija od ekonomije. Deca će naučiti kako se upotrebljava stvarčica koja se zove socijalni problem (kasnije će naučiti i da ih prave, eksploatišu i da lepo žive od iskorenjivanja istih). Deca će naučiti da su apstrakcije kao što su siromaštvo, osnaživanje i razvoj, važnije nego pravi ljudi sa kojima žive. Deca će naučiti da je kolektivno moćnije nego individualno.
A onda će početi da se osećaju dobro kada daju novac za gladnu decu Afrike. Status implicitne pedagoške aktivnosti: Mission Accomplished.
Subscribe to:
Posts (Atom)