Sjajan citat

Crawford u postu vezano za Kubu linkuje na citat Ayn Rand:

Možeš da izbegavaš realnost, ali ne možeš da izbegneš posledice izbegavanja realnosti.

Ovo me je podsetilo na situaciju od pre 11 godina, kada se moj drug raspravljao sa svojim dedom oko bombardovanja. Kaže on dedi "Gledaj deda realno, radi se o 17 najbogatijih zemalja na svetu." Ili, "Deda, budi realan, nemamo šanse da ih pobedimo." Na to mu deda kaže "Šta se bre ti stalno hvataš za tu realnost?"

Državno finansiranje nauke

Posledica.

Lepa ali...

Jelena Krstović PR Delte: - Tržište u Srbiji je premalo da bi moglo imati probleme sa kartelima. Što je tržište manje, odnosno što je manje konkurenata, lakše je organizovati kartel.

Moj RSS feed

Pre jedno šest meseci sam počeo da koristim Google Reader kao svoj "agregator". Pomislih da još ima ljudi koji još uvek ne koriste slične servise i da bi bilo dobro da ukažem na korisnost. Dakle, ako pratite više blogova i/ili sajtova, pređite na Reader odmah! Sve je mnogo jednostavnije i brže od otvaranja stranica u browseru.

Pored toga, možda bi nekoga zanimalo šta ja pratim na Readeru.

Prvo, pratim tri bloga koji su pri časopisu American Interest. Jedan je blog Waltera Russela Meada (Via Meadia), koji se dominantno bavi američkom spoljnom politikom i komentarisanjem dešavanja u svetu. Drugi je blog Petera Bergera (Religion and Other Curiosities), koji je sociolog religije, ali na blogu komentariše i pitanja koja nisu usko vezana za religiju. Treći je "opšti" blog American Interesta (AI Cont'd) koji pretežno pokriva pitanja spoljne politike, ali se ponekada bavi i američkom unutrašnjom politikom.

U drugom "bloku" su blogovi londonskog Economista. Ima ih jedno 18, ali sam se ja "pretplatio" na sedam. Free Exchange i Schumpeter's Notebook su najopštiji. Free Exchange se uglavnom bavi ekonomskim pitanjima, kako ekonmskom teorijom, tako i ekonomskom politikom, dok je Schumpeter's Notebook više orijentisan na biznis. Bagehot's Notebook se bavi britanskom politikom, Charlemagne's Notebook briselskom politikom, Eastern Approaches istočnoevropskom, a Democracy in America Američkom politikom. Babbage se bavi tehnologijom.

Sledi gomila (15-ak) ekonomskih blogova. Pored blogova na koje ovde često linkujemo (Marginal Revolution, Cafe Hayek, Econlog, Freakonomics, Greg Mankiw), hteo bih da skrenem pažnju na još nekoliko na koje ređe linkujemo. The Big Questions je blog Stevena Landsburga, profesora iz Rochestera, koji je pokrenuo sa idejom promovisanja istoimene knjige. Sledeći je Charter Cities Blog za koji često piše Paul Romer, a koji služi da promoviše Romerovu ideju slobodnih gradova, o kojoj je Slaviša pisao još odavno. Tu su i The Money Illusion Scotta Sumnera, čoveka koji je opsednut monetarnom politikom, ali je odličan bloger, The Rational Optimist Matta Ridleya (koji je posvećen promovisanju ideja iz istoimene knjige), Ideas Davida Friedmana, blog Johna Stossela, zatim VoxEU, sajt posvećen popularizaciji nekih nalaza ekonomske nauke, kao i Aid Watch, blog Williama Easterlyja. Od nedavno čitam i Market Urbanism.

Tu su i još dva - Agro gerila, sjajan domaći blog, kao i Blogoir, blog bivšeg britanskog ambasadora u Srbiji, Charlesa Crawforda, svrstan među 30 najboljih britanskih libertarijanskih blogova.

Za kraj, trebaju mi preporuke za dve teme. Prva je sport - da li postoji neki dobar domaći blog koji pokriva utakmice reprezentacija (u svim sportovima), Ligu šampiona, svetska i evropska prvenstva? Mislim, nekako su mi novinski izveštaji suviše "sterilni" i/ili pristrasni. Drugo, da li znate za neki dobar strani blog koji se bavi popularnom naukom? Dakle, nešto kao prevod naučnih saznanja iz biologije, hemije, fizike, astronomije, geologije, psihologije na jezik nas laika. Recimo, nešto kao VoxEu, ali za druge nauke.

Balon obrazovanja

Kad Željka neće da linkuje moram ja:

Nikad u istoriji civilizacije nije bilo lakše steći znanje izvan tradicionalnih akademskih institucija. ... A ono što je već sasvim bizarno je kada se u državi u kojoj su prosečne plate nekoliko stotina dolara, od zajedničkog novca finansira nečije studiranje po elitnim univerzitetima u inostranstvu. To ne samo da se radi, i to ne samo za osnovne, već i magistarske i doktorske studije, nego kada proces dodele stipendija (inače proces u kojem učestvuju brojne birokrate koje takođe finansiraju prosečni građani) iz nekog razloga zakaže, po novinama se objavljuju srceparajuće priče o navodnim talentima kojima, eto, fali samo još malo novca za ostatak školarine, smeštaj ili avionsku kartu, pa da mogu da pomognu Srbiji tako što će svoj talenat razviti do kraja.

Talenat kojem je potrebna pomoć srpskih poreskih obveznika da bi ga kao takvog prepoznali u inostranstvu jednostavno i nije neki talenat. A očekivanje od ipak relativno siromašne Srbije da mu uprkos tome finansira školovanje u inostranstvu govori ne samo o manjku talenta nego i ozbiljnoj dozi beskrupuloznosti.