I dok se svetski politički jet set sprema na najveću sahranu posle Čerčilove, Nelsonu Mandeli, bivšem saradniku KGB, članu CK južnoafričke komunističke partije i vođi i osnivaču njenog terorističkog krila, demonstranti u Kijevu imaju drugačije ideje glede komunizma i komunista. Posle jučerašnjih anti-vladinih protesta gde se okupilo oko 500 000 ljudi, jedna grupa demonstranata je srušila spomenik Lenjinu u centru Kijeva koji je onda bio razlupan čekićima a delovi razneseni kao suveniri, na isti simboličan način kako su Berlinci 1989 nosili delove Berlinskog zida kući (vidi sliku dole).
Iako mi je jasno da su vlast i opozicija slični u Ukrajini, i da protestovanje izazvano odlaganjem nekog sporazuma sa EU načelno ne obećava mnogo, ipak, ovo je značajan datum. Simbolički, srušiti Lenjinov spomenik znači poruku Putinu i njegovoj ambiciji restaturacije neke vrste plišanog Sovjetskog Saveza. Da se razumemo, šta god bio povod i trenutni konkretni predmet spora u Ukrajini, glavna bitka koja se tamo vodi je da li će Ukrajina biti ruski satelit kome Putin određuje s kim sme a s kim ne sme da sarađuje, ili nezavisna zemlja. Nije uopšte toliko važan taj smešni i besmisleni sporazum sa EU koji je Janukovič stopirao, nego što je to urađeno po naredbi iz Kremlja, čime je demonstrirano bolno i belodano da je prava vlada Ukrajine u Moskvi a ne u Kijevu. I to je ono protiv čega se demonstrira u Kijevu. Ne treba imati sad neke iluzije da je libertarijanska revolucija iza ćoška i da je Vitalij Kličko, kako čujemo, izgledni predsednički kandidat, neki novi Mart Lar (mada bi mogao da bude, mnogo pre nego svi ti intelektualci, jer kao bokser verovatno nije zaražen humanizmom i sentimentalnošću).
No, mimo svega toga, samo videti ogroman Lenjinov spomenik razlupan čekićima je katarzička scena. Verujem da se bivši komunista Baroso, zajedno s Putinom i ostalim crvenim bojarima iz Kremlja, zgražava nad ovim fašističkim divljaštvom snaga haosa i bezumlja u Kijevu.
Iako mi je jasno da su vlast i opozicija slični u Ukrajini, i da protestovanje izazvano odlaganjem nekog sporazuma sa EU načelno ne obećava mnogo, ipak, ovo je značajan datum. Simbolički, srušiti Lenjinov spomenik znači poruku Putinu i njegovoj ambiciji restaturacije neke vrste plišanog Sovjetskog Saveza. Da se razumemo, šta god bio povod i trenutni konkretni predmet spora u Ukrajini, glavna bitka koja se tamo vodi je da li će Ukrajina biti ruski satelit kome Putin određuje s kim sme a s kim ne sme da sarađuje, ili nezavisna zemlja. Nije uopšte toliko važan taj smešni i besmisleni sporazum sa EU koji je Janukovič stopirao, nego što je to urađeno po naredbi iz Kremlja, čime je demonstrirano bolno i belodano da je prava vlada Ukrajine u Moskvi a ne u Kijevu. I to je ono protiv čega se demonstrira u Kijevu. Ne treba imati sad neke iluzije da je libertarijanska revolucija iza ćoška i da je Vitalij Kličko, kako čujemo, izgledni predsednički kandidat, neki novi Mart Lar (mada bi mogao da bude, mnogo pre nego svi ti intelektualci, jer kao bokser verovatno nije zaražen humanizmom i sentimentalnošću).
No, mimo svega toga, samo videti ogroman Lenjinov spomenik razlupan čekićima je katarzička scena. Verujem da se bivši komunista Baroso, zajedno s Putinom i ostalim crvenim bojarima iz Kremlja, zgražava nad ovim fašističkim divljaštvom snaga haosa i bezumlja u Kijevu.
