Privatizacija državnog zemljišta

Centar za liberalno-demokratske studije je nedavno objavio novu studiju i predlog zakona na ovu temu. Ko god se ikada bavio našim sistemom upravljanja zemljištem, zna da tu vlada potpuni haos, kao posledica državnog vlasništva nad zemljištem.

Studija nudi nekoliko modela privatizacije zemljišta, kako gradskog, tako i poljoprivrednog. Kod poljoprivrednog zemljišta se predlaže jednostavan model prodaje, uz eventualno davanje mogućnosti odloženog plaćanja fizičkim licima (kao što postoji kod privatizacije firmi).

Što se građevinskog zemljišta tiče, situacija je mnogo komplikovanija, jer je zemljište nacionalizovano po nekoliko različitih osnova, a i autori smatraju da treba izbeći situaciju u kojoj je jedna osoba vlasnik zemljišta, a druga vlasnik nekretnine, jer to može samo dodatno da zakomplikuje sadašnji haos.

Toplo preporučujem svakome koga ova tema zanima da pogleda studiju, naročito imajući u vidu da je rađena za potrebe Ministarstva privrede, što znači da će neke preporuke verovatno biti primenjene.

Naše i njihovo

Jedan od najmoćnijih argumenata koja se poteže u formulisanju državnih politika je pozivanje na "naše". Recimo, treba da štitimo naše automobile, našu kiselu vodu, privrednici treba da ulažu u našu privredu, našim poljoprivrednicima treba pomoći, a i ne treba da dozvoljavamo da Rumuni rade u Srbiji kada ima toliko naših nezaposlenih. Nikada mi nije bilo sasvim jasno ko su ti "naši"...

Po čemu je Delta "naša", a ne "njegova", a po čemu je Bor "naš" a ne "njihov". Da li je, recimo, Sartid i dalje "naš"? A Telekom Srpske, sada pošto ga je kupio "naš" Telekom? Šta je tu uopšte bitno? Odakle su vlasnici ili odakle su radnici? Ili oba? I, kako su to "naši", a nijednom me nisu pozvali na skupštinu akcionara? Dividende da ne pominjem...

Kako povećati korupciju u policiji?

Vratio sam se iz Crne Gore sa receptom za povećanje korupcije u policiji.

Prvo uvedeš neki potpuno besmislen propis za koji (čak) i policajci znaju da nema nikakve veze sa bezbednošću saobraćaja, a koji možeš pravdati "evropskim standardima", poput obavezno upaljenih svetala tokom dana. Onda uvedeš visoku, ali ne i previsoku kaznu za to (u CG - 30 evra), a na granični prelaz ne staviš nikakvo obaveštenje. A sledeći korak je prosto genijalan - uvedeš zabranu policajcima da uzimaju novac, nego moraš da odeš do banke da platiš kaznu. Za to vreme ti policija uzme dozvolu i vrati ti je tek kada doneseš dokaz da si platio. Tako nateraju i najpoštenije turiste, koji obično negde žure i nemaju pojma gde je najbliža banka, da ponude mito.

U praksi, to izgleda ovako: "Gospodine, niste upalili svetla, kazna je 30 evra. Morate da odete u banku da platite, pa kada uplatite da se ovde vratite po dozvolu". "Ali stvarno nisam znao, a nemam predstavu gde je najbliža banka... A i žurim... Jel mogu ja to nekako drugačije da regulišem?" "Ne znam, to kod nas nije uobičajeno a i komandir mi je tu." "Nemam sitne evre, evo 1000 dinara da kad dođete u Srbiju popijete piće..." "Dobro, može, vidim ti si dobar momak."

Sličan recept se može primeniti i u ostalim oblastima. Treba samo malo biti kreativan i ugledati se na braću Crnogorce.