Zdravstveni porez

John McCain je javno izjavio da se protivi uvođenju obaveznog zdravstvenog osiguranja. Michael Cannon iz Cato instituta ga je uključio u Klub protivnika univerzalnog osiguranja. Klub se zasniva na četiri principa:

• Zdravstvena politika bi trebalo da se fokusira na razvijanje kvaliteta zdravstvenih usluga dostupnih rastućem broju ljudi.
• "Univerzalna pokrivenost" bi se moglo postići samo prinuđivanjem građana da kupe osiguranje ili odlukom države da plati osiguranje svima, što nisu poželjne opcije
• U slobodnom društvu ljudi moraju da imaju pravo da odbiju zdravstveno osiguranje
• Ako vlade moraju da subvencionišu one koji ne mogu da priušte zdravstvenu zaštitu trebalo bi da imaju slobodu da eksperimentišu sa različitim vrstama subvencija (keš, vaučeri, javne klinike i bolnice, i sl.) i poreskih olakšica umesto što bi politikom "univerzalne pokrivenosti" bili u obavezi da subvencionišu građane putem "osiguranja."

Ja odlično razumem moralne razloge zbog kojih je univerzalno osiguranje loše. To je najbolje opisano u trećem principu, odnosno nije u redu prisiljavati ljude da se osiguraju ako ne žele. Nisam siguran da razumem ekonomske razloge. Koliko je meni poznato osiguranje je jeftinije što je veći broj osiguranika, tako da bi sa aspekta korisnosti možda univerzalno osiguranje i bilo poželjno. Nisam siguran da su američki programi Medicare i Medicaid jeftiniji od obaveznog osiguranja. Siguran sam da Amerika na ove programe troši više novca po glavi stanovnika od bilo koje druge države koje imaju iskljčivo državno osiguranje, uključujući i Francusku. (Ne mogu sada da nađem link ali mislim da je u pitanju članak iz Economista od pre par nedelja). Ukoliko bi univerzalno osiguranje bilo jeftinije od Medicare i Medicaida onda možda ne bi bilo loše razmotriti to kao opciju. Naravno, vrlo je verovatno da to nije slučaj, ako neko ima cifre zamolio bih ga da ostavi link u komentarima.

Drugo, pitanje je šta bi kod nas bilo jeftinije? Da li je jeftinije platiti osnovno osiguranje ljudima koji ne mogu da ga priušte ili nastaviti rad sa isključivo državnim bolnicama? Kod nas bi obavezno osiguranje verovatno predstavljalo napredak, jer bi se privatizovale zdravstvene ustanove i verovatno postale efikasnije. Mislim da Singapur ima interesantno rešenje, kod njih je osiguranje privatno ali država plaća najkomplikovanije (najskuplje) intervencije, i time snižava cenu osiguranja.

U svakom sluačaju mislim da je i kod nas krajnje vreme da se bar povede neka rasprava na ovu temu. Postoje toliko alternativa a meni se čini da se mi držimo najgoreg sistema. Mi ustvari i nemamo zdravstveno osiguranje. Osiguranje se plaća u odnosu na rizik a mi ga plaćamo u odnosu na visinu primanja. Zdravstveni porez je preciznija definicija.

Baždarenje

Maja Gojković kaže u Politici da je bila suviše liberalna za radikale:

Kako kaže, zastupaće politiku centra, koji je, po njenim rečima, potpuno prazan na političkoj sceni Srbije: „svi su ekstremno levo ili ekstremno desno” A onda na drugom mestu Politika pita: Da li je taj Vaš liberalizam bio prisutan i ranije, kada ste bili aktivni u rukovođenju strankom i kada ste bili na državnim funkcijama, ili ste Vi evoluirali, a stranka je ostala na istom? A M.Gojković odgovara: Pa eto neka javnost kaže kakvo je bilo moje ponašanje u političkom životu Srbije kada sam bila aktivni član SRS-a i spremna sam da razgovaramo o svemu, o svakoj mojoj političkoj izjavi i političkom potezu onda i sada. Ali, definitivno su se mnoge stvari desile još u izbornoj kampanji 2004. godine kada sam iskreno obećala i odlučila da ću biti gradonačelnik svima jednako, a ne samo jednoj političkoj stranci...

Kad god vidim ovakvu otresitu raspravu osetim se kao nesrećnik kome dadoše binarni sat pa ne zna što s njime...Vidim da je novinarki jasno, vidim da je Maji jasno a meni su te njihove nule i jedinice i dalje skroz ezoterične...

Kakvu skalu Maja koristi i kako je ona izbaždarena? Ako je to intervalna skala, ko je ekstremno levo a ko desno? Čega to centar ima manje od leve strane skale i čega manje od desne strane? Zašto Maja misli da postoje samo ekstremna levica i desnica i kako je to tako precizno izmerila? Kako je moguće ontološki razumeti centar - kao mesto spajanja materije i antimaterije ili nekako drugačije? Zašto je centar=liberalizam?

I dalje to ne razumem. Zato uvek kada politikolozi i Maje samouvereno pričaju o CENTRU ja zlobno kažem ono što je jedan novinar rekao za Gidensov/Blerov Treći put:

One observer described it as the Loch Ness Monster of British politics - everyone's heard of it , there are occasional sightings but no-one is sure the beast really exists.

Realno

Da li je realno da ulje košta 145 dinara? Šta uopšte znači realna cena? Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište ima objašnjenje:

... Realna [je] ona cena koju vi možete da postignete na tržištu u datim uslovima. Ako vi imate situaciju da možete da podižete cene... onda je i cena od 200 dinara realna. Kako stvari stoje, realno je da ćemo mi ponovo platiti, kao potrošači, više nego što bismo morali da imamo malo više tržišta, a malo manje politike u našim životima.

Tri principa za formiranje nove vlade

Zanimljivo je videti kakve probleme ima jedna razvijena zemlja, poput Belgije, da formira vladu. Evo jednog kratkog teksta o novoj vladi. Citat (moj prevod):

"Ne postoje nikakvi detalji o budžetu, ali postoji dogovor da se smanje porezi (zahtev liberala), da se povećaju socijalna davanja (zahtev socijaldemokrata) i da se budžet ne dovede u deficit. Možda veruju da će sa neba da pada mana."

"A ti Paradinoviću, ti još imaš najmanje prava da se tvoj glasić čuje i tvoj jezičak izađe."

U Francuskoj je nedavno završen sudski spor oko sajta na kome su srednjoškolci ocenjivali profesore. Sajt je radio nepuna tri meseca. Ako nastave ovu nezvaničnu evaluaciju, vlasnici sajta će plaćati kaznu 1000 evra dnevno. Slična stvar je bila na tapetu u Nemačkoj i tamo je odlučeno da princip slobode govora dozvoljava učenicima da mogu javno ocenjivati nastavnike.

U Srbiji ovih problema još nema. Možda zato što nastavnici uglavnom ne mare za internet, sindikalci imaju preča posla...Koliko vidim, ima divnih evaluacija i recenzija nastavnika iz srpskih gimnazija: ovde, ovde, ovde. Naravno, ima tu pubertetskog trućanja, ali moram priznati da je vrlo korisno i tačno. Za jednu recenziju mogu 'ladno da stavim svoj revizorski pečat da je dobra i rekla bih da je više od koincidencije to što jednu profesorku dve udaljene generacije vide isto. Ima evaluacija i na tercijarnom nivou. Studenti su malo manje kvalitativno orijentisani od gimnazijalaca, ocene su jasne i brojčane, profesori imenovani, sve selektovano po fakultetima (u ovom slučaju studije prava).

Zanimljivo je takođe videti Boettkea ili Caplana iz ugla GMU studenata (koliko vidim, Caplan šiba Beottkea koji na osnovu studentskih trač-ocena "kasni na čas", "pravi se pametan" i "nije mnogo zainteresovan").

Nije ovo ništa specijalno, oduvek su postojale nezvanične šoder-liste nastavnika u školama/fakultetima. Sada je stvar samo tehnički jednostavnija i aber se lakše i dalje širi. Ostalo je isto. Šta je novo? Presuda kojom su Francuzi odredili ovu "aktivnost" kao nedozvoljenu jer samo "državni organi imaju pravo da ocenjuju nastavnike i sajt nanosi štetu nastavnicima".

Za obaranje ove teze ne mora se posezati za odbranom principa slobode govora, dovoljna je logika.

Prvo, u Francuskoj toliko malo toga zavisi od učenika i roditelja u gimnazijama da je licemerno govoriti o "štetnom uticaju". Da ne pominjem to što bi bilo logično da oni koji plaćaju porez imaju pristup nekoj informaciji osim zvanične državne procene.

Drugo, obrazovanje generalno se razlikuje od drugih vrsta usluga, ali ne po tome što "nije roba" već zato što je "drugačija roba" od npr. Munchmellow-a. Kada neko pusti vest da keksu nešto fali (beše nedavno) relativno brzo možete da utvrdite šta se desilo. U obrazovanju nije moguće imati jasnu predstavu o kvalitetu usluge tako što uzmete uzorak. Proces je dug i kompleksan, nije svodiv na formulu čokolada+šlag. Tu je i uticaj samostalnog učenja i sposobnosti i okolnosti i nastavnikovog rada (i to opet usitnjeno u hiljadu ajtema)... Imati/razmeniti/preneti informaciju (kakvu god) o kvalitetu nastavnika nije razbibriga za veliki odmor nego sastavni deo obrazovanja. Protiviti se ovome utoliko je licemernije ako se zna da su glavne mantre evrobirokratije u obrazovanju upravo EVALUACIJA i (studentska/učenička) PARTICIPACIJA.

Konačno, ovo što su francuski prosvetni sindikalci u uradili mnogo je glupo. Oni misle da će sprečiti cirkulaciju informacija o nastavnicima? Malo teže. Ko će da proverava sve forume? Pa, samo srpski đaci to rade na gomili raznih sajtova osim onih zvaničnih. Kako ne vide da treba izvući najbolje iz ovoga? Uostalom, ako žele da uzvrate, profesori mogu to da učine na mnogo elegantniji način kojim dokazuju da imaju petlju (npr. ovako kao američki profesori). Da francuski Prosvetni Jazavac nije otišao pravo u sud već uradio nešto tako, možda francusko školstvo ne bi još izgledalo kao u doba Ž.Ferija? Možda bi troškovi školovanja rasli proporcionalno uspehu učenika? Francuska je u proseku ili ispod proseka na onom testiranju PISA (gde smo mi otprilike koje mesto ispod) a troškovi po učeniku gimnazije porasli su u proseku za 1000 evra u prethodnih 10 godina...

Pouka je očigledna, evo jedne dobre formulacije sa liste bisera iz gimnazije: Danilo je naučio, a nije učio, a vi ste učili, a niste naučili.