Vladimir Gligorov brani Ameriku na najgori zamislivi način. U tekstu u kome dokazuje da su teze da dolazi do sumraka Amerike "veliko preterivanje", on ne tvrdi da je to netačno jer je Amerika u stanju da odbrani od snažnog talasa kolektivizma ideal slobode koji je od nje stvorio ono što jeste. Naprotiv, Gligorov tvrdi da je glavna prednost Amerike pamet i obrazovanje tj "ljudski kapital":
"Amerika, njena politička javnost ili privredni krugovi, kada nešto ne znaju ili ne razumeju reaguju emotivno kao i svi drugi. Razlika je u tome što je količina znanja koja je u toj zemlji skoncentrisana ogromna, tako da se racionalno delanje na kraju pokaže nadmoćnim."
Ovo već opasno miriše na tezu da Amerika ima mnogo kvalifikovanih, obrazovanih i kompetentnih državnih planera, stratega i birokrata koji će već pronaći neki izlaz iz bilo koje krize. "Racionalno delanje će se na kraju pokazati nadmoćnim", što će reći, kompetentni ljudi će shvatiti šta treba da se uradi, za razliku od recimo Rusije i Kine gde je kvalitet stratega i planera društvenog razvoja mnogo niži, pa se sa krizama teže izlazi una kraj. Nasuprot uobičajenom skepticizmu klasičnih liberala prema ideji "naučnog" uređenja društva, Gligorov visok naučni kvalitet američih elita vidi upravo kao preduslov i kao garant njenog svekolikog uspeha. Oni koji nemaju tako sjajno obrazovane elite će možda nadrljati, ali ne i Amerika.
Ovo je samo malo zakukuljenija, učenija verzija grubo-priproste "teorije" Milana Nikolića o "futirizmu" i "izviđanju u budućnost" intelektualaca koje država treba da finansira što više. Suština je ista. Samo je Gligorov malo manji pesimista. On, naime, veruje da su američki "futuristi", "izviđači u budućnost" i ostali planeri, šefovi i stratezi sasvim dobri i kvalifikovani. I zahvaljujući njima, američka supremacija će se nastaviti...
