Rušenje je Svjetskoga trgovačkog centra na simboličkoj ravni izazvalo rascjep metafizike kao onto-teologije, kao dvostruko-jedinstvenog učenja o bivstvovanju (i volji za bivstvovanjem) i učenja o najvišem i izvornom Bivstvujućem (i žrtvovanju pod njegovim okriljem). Taj je rascjep u metafizici prisutan već od njenog početka, ali je bio prikriven. Sada je postao očigledan, tako da se unutrašnji rascjep razjapio i prema spolja i metafiziku ugrozio raspadom. Pokazalo se, naime, da ontološka volja za bivstvovanjem, koju je Nietzsche identificirao kao volju za moć, nije samo u suprotnosti, nego i u nepremostivom proturječju s teološkom težnjom za samožrtvovanjem, za žrtvovanjem ili darovanjem vlastitog bivstvovanja pod plaštem najvišeg Bivstvujućeg. To je proturječje na spekulativnoj ravni već više prije pola vijeka artikulirao Emmanuel Lévinas, a 11. septembra se potvrdilo i empirijski.
Pošto odricanje od vlastitog bivstvovanja znači najveću žrtvu i ontološki uopće nije opravdano, metafizika ga kao onto-teologija opravdava nečim s onu stranu bivstvovanja, opravdava ga Bogom koji kao Uzrok bivstvovanja prethodi bivstvovanju, koji bivstvovanje kao takvo prekoračuje kako po svojoj moći tako i po svojoj uzvišenosti. Ukratko, platonski rečeno: Dobro prethodi bivstvovanju. Biti je manje od dobro biti, a kamoli od biti-za-Dobro.
Siguran sam da je Mohamed Ata upravo ovo hteo da postigne (da izazove freeking "rascep u metafizici tu-bivstvovanja" i empirijski potvrdi "proturečje zapadne metafizike u spekulativnoj ravni"). I štaviše, siguran sam da je događaj upravo tako danas shvaćen i u Americi i u islamskom svetu.
Naravno filozof ne bi bio filozof kad ne bi onako diskretno, mufljuski, opravdao 11 septembar:
Dok sasvim ne ukine smrtnu kaznu i duhovno nasilje, zapadnjačka civilizacija nema prava zgražati se nad barbarstvom drugih. Još smo daleko od toga da bismo bili zadovoljni sa sobom i da bismo bez rđave savjesti mogli biti uvjereni da je evanđelje kojeg širimo zaista veselo otkrivenje, otkrivenje dobrih vijesti, da je zaista blagovijest.
Jasno ko dan, ne? Koje pravo Amerika ima da se žali na ovo što su ti metafizički inspirisani momci uradili 11 septembra, kad je njen sopstveni predsednik potpisao toliko smrtnih kazni kao guverner Teksasa? A "duhovno nasilje" bi moglo da bude bilo šta. Dakle, filozof se mudro zaštitio od kobne mogućnosti da bi bilo koji akt plemenitog divljaka protiv civilizacije ikad mogao da se smatra neopravdanim; kako god da se promeni Amerika, šta god da uradi, on uvek ima tu odstupnicu, taj svoj mali pacovski kanal, koja mu omogućava da šmugne, tj da brani stvari poput 11 septembrra - "duhovno nasilje" Amerike koje znači ono što on danas kaže da znači.
