Pages

24 June 2008

Tadić confidential

Provereni izvori javljaju da predsednik Tadić uzima radni odmor sledeće nedelje da prisustvuje samitu Afričke unije u Sharm El Sheiku. Valjda da ubedi zle jezike da Srbija nije odustala od saradnje sa zemljama u razvoju a možda i da se okupa. Želim mu prijatan provod, a ne bi bilo loše da nam pre brčkanja kaže ko će da bude premijer. Ne mora, ali bilo bi lepo.

Tijanićeva humanost

Iako je pretplata obavezna izgleda da RTS za sada nije podnosio krivične prijave protiv ljudi koji je nisu plaćali. Ako je verovati Aleksandru Vasiću iz radiodifuzne agencije onda zasluge za to ima isključivo Aleksandar Tijanić. Vasić tvrdi da je Tijanić oštetio RTS za 60 miliona evra. Pravilnije je reći kako je Tijanić uštedeo građanima Srbije isti iznos. Bez želje da analiziram Tijanićeve motive mislim da mu ovom prilikom treba čestitati. Na žalost verovatno pravičnog Vasića dokazao je da u Srbiji postoje pametni i oni manje pametni. Meni se čini da i dalje nije kasno da dokažete u koju grupu spadate. Nijednom direktoru RTS neće biti lako da počne da piše prijave. Svaki ozbiljan direktor će to pitanje gurnuti pod tepih i nadati se da je broj glupih u Srba i dalje na zavidnom nivou. Dokažimo suprotno.

Stari postovi o RTSu i pretplati ovde i ovde.

Zašto Berza nije na prodaju?

Beogradska berza, preduzeće u mešovitom vlasništvu sa večinskim državnim udelom, kaže da nije na prodaju. Razlog je isti koji se kod privatizacije državnih preduzeća često ponavlja: "jer srpska berza ima veliki potencijal koji je potrebno iskoristiti pre nego se proda većinski paket deonica".

Pre nekog vremena Đelić iz istog razloga nije hteo da proda NIS. Treba čekati da se poveća vrednost, pa ćemo onda prodati.

U čemu greše? U tome što su očekivanja uvek već ugrađena u cenu. Ako Berza stvarno ima taj potencijal, odnosno ako je očekivanje da njena vrednost porasti kredibilno, onda je to očekivanje već sada ugrađeno u cenu akcija Berze. Akcije vrede onoliko koliko se od njih očekuje da vrede u budućnosti. Ako se danas, na primer, sa stopostotnom sigurnošću objavi da će neka akcija koja danas vredi 10$ 2015. godine vredeti 10 000$, onda vrednost te akcije neće rasti postepeno nego će u istom trenutku, odmah danas, skočiti na blizu 10.000$ (umanjeno samo za normalnu kamatu na kapital do 2015.). Očekivanja su deo cene i barem bi ljudi sa berze to trebalo da razumeju. Jedini način da očekivanje ne bude ugrađeno u cenu je da ono ustvari ne postoji, odnosno da nije kredibilno, nego je plod nečije imaginacije.

Evo to isto o NIS-u.

Socijalisti u vladi

Ne mogu da kažem da mi "socijalno odgovorna vlada" previše smeta. Neće biti sjajno, ali treba imati na umu da najveći neprijatelj prosperitetne ekonomije nisu troškovi socijalne države koje će socijalisti sigurno podići, nego nerazumne ekonomske politike koje sputavaju tržište: stvari kao što su carine, trgovinska ograničenja, kontrola cena, inflacija, državno vlasništvo nad preduzećima ili subvencije firmama i pojedincima kroz razne programe. Te stvari smo imali i sa dosadašnjim vladama i nije sigurno da će ih socijalisti značajno pogoršati. Mi nemamo ekonomiste ili institute koji bi pokušali da približno izračunaju implicitne troškove nekih od ovih politika, ali nemojte sumnjati da su ogromni. Recimo zabrana uvoza polovnih automobila naizgled ne košta ništa, ali u praksi je za ovih nekoliko godina izbila iz džepova građana i privrede na stotine miliona evra -- što direktnih troškova, što propuštenih prilika. Pogrešne politike kao što je ova koštaju mnogo više od socijalne države, a često ne koriste nikome.

SPS smo, između ostalih stvari koje su uradili, zapamtili kao nosioce izrazito kormupirane vlasti, ali sada nema opasnosti da oni budu ono što su bili. Nisu ni tada bili korumpirani zato što im je to u genetskom kodu, nego zato što su ekonomske institucije to podsticale. Ako uvoz i izvoz regulišete po sistemu ekskluzivnih dozvola, ni Patrijah Pavle na mestu šefa carine neće dugo odoleti da malo pomogne bratiji. Naravno, sam SPS je taj koji je kreirao takav sistem tako da to ne znači da im se bilo šta treba oprostiti, ali jednostavno sada, kada su sistemski podsticaji za korupciju dosta manji, od istih tih ljudi ne preti ista opasnost.

Ne znamo kakve su im namere u drugim oblastima, kao što su ministarstvo policije ili prosvete, mada se tu ni prethodnici nisu nešto pokazali, ali ako se u ekonomskom domenu budu koncentrisali na socijalnu pravdu tj. preraspodelu dohotka i penzionere, biće dobro. Ministarstva koja su u rukama DS-a i G17, kao što su ekonomija, trgovina, poljoprivreda i finansije, mogu inventivnim predlozima naneti mnogo veću štetu nego Krkobabić sa penzijama. Kao što nema mnogo razloga za velika očekivanja od demokratskog dela vlade, nema ni razloga za preveliki strah od socijalista.