Kakav paradoks

Koliko ja vidim, Velja Ilić je najobrazovaniji od svih predsedničkih kandidata!

Ja tebi čestitku, ti meni NIS

Pre nekoliko dana smo imali prilike da slušamo javna čitanja ljubavnog pisma Vladimira Putina Borisu Tadiću, u kome mu čestita rođendan, sa najboljim željama za pobedu na izborima itd (poslednji put je do stranih državnika Staljin čestitao Titu rođendan 1948). Trka i otimanje koga Putin više voli na srpskoj političkoj sceni su time dobili na dodatnom zamahu.

Naravno, pošto Vladimir Putin svakako nije platonski zaljubljen u Borisa Tadića (kao što mu ni ostanak "Kosmeta" u Srbiji nije baš prva stvar na listi prioriteta) logično je zapitati se - šta Valođa očekuje zauzvrat od Borisa Tadića za svoju podršku u najosetljivijem trenutku, pred izborni okršaj sa Tomom Nikolićem koji je zbog te podrške verovatno u predinfarktnom stanju, ili barem u epizodi histerične ljubomore (a koji, da podsetimo, žali što Srbija nije ruska gubernija, u čijem se propagandnom materijalu za izbore afirmativno citira parola "Bog na nebu, Rusija na Zemlji")?

Naravno, nismo dugo čekali da saznamo. Ministri iz DSS i NS su naime već legli na rudu oko NIS-a i gasovoda (što će reći prihvatili uzmi-ili-ostavi ponudu ruske strane), i čeka se samo da ministri iz DS legnu, što će se, kao po običaju, tokom ovog ili narednog dana vrlo verovatno desiti. Dakle, matematički precizna kalkulacija - ja tebi ljubavno pisamce pet dana pred izbore, ti meni NIS mimo tendera i uz moje maglovito obećanje izgradnje gasovoda u budućnosti (barem po onome što do sada znamo). Dobar posao za Valođu, nema sumnje.

Boris? Mislite (i) o tome ako kojom nesrećom izlazite 20 januara ili 3 februara igde van kuće, bazena ili kafenisanja s prijateljima.

Obećana zemlja

Tekst u Blicu o efektima privatizacije fudbalskih klubova u Rumuniji.

Ja naravno ne znam ništa o rumunskom fudbalu, ali mi analiza deluje logično. Svako rešenje je bolje od ovoga koje mi imamo, u kojem se ni ne zna ko je vlasnik fudbalskog kluba.

Izbori, bezakonje i EU

Najpre je Republička izborna komisija odbila da akredituje američku i britansku ambasadu kao posmatrače izbora (glasovima programske koalicije DSS, SRS i SPS). Onda je Vrhovni sud poništio tu odluku kao protivzakonitu . A onda je RIK juče doneo novu odluku, kojom je potvrdio da Amerikanci i Englezi neće majci posmatrati srpske izbore. A Vrhovni sud neka šeta.

Druga vest je da Holanđani po svoj prilici neće dozvoliti potpisivanje sporazuma o asocijacijaciji i stabilizaciji 28. januara, jer traže da se prethodno uhapsi Mladić.

Da li vi vidite neku logičku vezu između ove dve vesti? Ja vidim. Da sam recimo ja na mestu Holanđana ili bilo koga drugog iz Evrope, ja svakako ne bih primio u svoje društvo zemlju u kojoj vlada toliko bezakonje da jedno obično administrativno telo može svojevoljno da poništava odluke Vrhovnog suda i Vlade (ne zaboravimo da je Vlada svojom prethodnom odlukom takođe naložila da se dozvoli pomenutim ambasadama da posmatraju izbore). Nije potrebna uopšte priča o Mladiću i Hagu da biste diskreditovali Srbiju kao elementarno uređenu zemlju sa pravnim sistemom. Dovljno je što imate RIK koji je moćniji od Vrhovnog suda.

Primer Irske i zaključci

Dani Rodrik, najbolji loš ekonomista, ili jedini intervencionistički ekonomista kojeg liberali iz nekog razloga trpe (za razliku od recimo Joea Stiglitza i Paula Krugmana), zna zašto je Irska uspešna -- zbog industrijske politike koju državna agencija sprovodi. Mlađan Dinkić je prošle godine imao sličnu ideju o Irskoj, a sociolog Milan Nikolić je pisao da je Irska uspešna zato što je ulagala u obrazovanje i generalno izbegla neoliberalni model.

Mi liberali takođe znamo zašto je Irska uspešna -- zato što je prihvatila (neo)liberalni model. Ako mene pitate, činjenice su na našoj strani -- ovde je moj stari post, a ovde Ivanov tekst o tome. Na rejtingu ekonomskih sloboda u svetu koji smo linkovali pre par dana, Irska je treća.

Ono što je zanimljivo je kako oba kampa stalno uzimaju iste primere da dokažu potpuno suprotne tvrdnje. I oba su u pravu, jer zaista je nemoguće dokazati da Irska nije uspešna upravo zbog tog državnog mešanja. Kod nas je posebno popularan primer Slovenije -- eto, Slovenci nisu prodavali firme, ne daju strane investicije, država se meša, a dobro im ide. Ali pitajte slovenačke liberale i reći će vam da je to skandalozno i da nije bilo takvog mešanja Slovenija bi danas stajala duplo bolje. Da je postigla to što je postigla uprkos državnom mešanju.

Zato ne verujem mnogo u primere. Više verujem u zdrav razum i logičko zaključivanje. To je i suština austrijske škole ekonomije -- shvatiti šta je čovek, šta hoće, šta je političar, šta hoće, a onda koliko političar čak iako je dobronameran ume da uradi to što hoće. Ali ne zamišljajte idealnog političara, nego pogledjte realnost oko sebe. I zaključak je lak.

Ideološki profil

Jeste izborna tišina, ali se to valjda na nas ne odnosi, tako da ću je ignorisati.

CESID je pre nekoliko dana izašao sa vrlo zanimljivim istraživanjem (doc file, oko 1MB). Izveštaj ima tridesetak strana, a meni je lično najzanimljivija ova tabela, u kojoj rezimiraju nalaze.


U ovoj tabeli su navedena ona pitanja u kojima postoji najviše neslaganja između Tadićevih i Nikolićevih birača. Ima tu zanimljivih stvari, ali je meni najzanimljivija ta da je Slobodan Milošević i dalje tu. I ko su tih 5% Tadićevih birača koji podržavaju politiku Slobodana Miloševića?

Dosledno

Međunarodni tender za privatizaciju "Jat ervejza" biće ubrzo raspisan i sa tog tendera ne možemo isključitu ruski "Aeroflot", bez obzira na preporuke EU... Njima se ne sviđa što bi kupovinom "Jata" Rusija ušla u evropski sistem aviosaobraćaja, jer je Srbija potpisala ugovor o slobodnom nebu nad Evropom. Kaže ministar Ilić. Sa druge strane mu ne smeta da na preporuku Rusije uopšte ne organizuje tender za NIS. Eh, ti viši interesi.