Članice ruskog benda Pussy Riot su u pritvoru jer su u moskovskoj crkvi izvele performans u kojem su isprozivale Putina. Pritvor im je pre neki dan, kao ozbiljnim kriminalcima, produžen za još pola godine a povodom optužbe za huliganstvo mogu da dobiju celih sedam godina zatvora.
Ono što je ovde od značaja nije ponašanje ruske države, jer se od nje ovakve stvari i očekuju, nego ruske pravoslavne crkve. Neko bi pomislio da je praštanje hrišćanski čin i da će se crkva zauzeti za pomilovanje članica benda ili u najmanju ruku praviti nemušta. Ali ne, patrijarh Kiril i ruska pravoslavna crkva su aktivno podržale ovaj postupak države i zauzeli stav da se huligani imaju najstrože kazniti.
Što je prilog materijalu o odnosu religije i ekonomije i društvenog uređenja u različitim religijama. Po meni to, uprošćeno, izgleda ovako.
Katolička crkva nije doktrinarno naklonjena tržištu ili liberalizmu. Svaka čast italijanskim i španskim sholasticima, koji su bili prvi pravi moderni ekonomisti, ali oni su davni izuzetak. Ako se pogledaju iole novije enciklike, katolička crkva je formalno podržavala razne forme mekog socijalizma najmanje od kraja 19. veka.
Međutim, nezavisno od doktrinarnih pitanja, katolička crkva je na jedan drugačiji, posredan način, možda i presudno doprinela rastu liberalizma i tržišne ekonomije. Ona je skoro uvek, još od svojih početaka, bila u borbi protiv nekakvih država. Najpre protiv Rimskog carstva, a kasnije u srednjem veku, bila je rivalski centar moći svim drugim zapadnoevropskim državama, državicama i carstvima. Ta stalna borba autoriteta između države i crkve, državne sudske vlasti i crkvene sudske vlasti, bila je jedan od glavnih uzroka nastanka vladavine prava i ograničene vlade širom Evrope. Naročito posle 12. veka, postojanje makar i simboličnog vrhovnog papskog autoriteta, značilo je da vladari nisu bogovi na zemlji, već obični ljudi i sami ograničeni nekim još većim autoritetom. A kad su vladari jednom postali nečim ograničeni, kasnije je bilo pitanje formalnosti da li će to ograničenje doći od boga, ustava ili volje naroda.
Protestanizam to nije imao, već je naprotiv, bio državno sponzorisana religija. U reformacionim borbama, rastuće apsolutističke države postale su najbolji saveznik protestantskih crkvi protiv katoličke. Tako je protestantska crkva institucionalno u sprezi sa državom, samo što to u Evropi, kada su ograničena vlada i prirodno pravo jednom već bili otkriveni, nije igralo naročito štetnu ulogu. Ali se i danas dobro vidi u tragovima -- kao što su postojanje državne religije u Norveškoj ili državno prikupljanje crkvenog poreza u Nemačkoj.
Sa druge strane, protestanizam je doktrinarno naklonjen tržišnoj ekonomiji. Ovo je poznata hipoteza Maxa Webera, koja je u međuvremenu tu i tamo empirijski napadana, ali nešto mi se čini da nije bez osnova. Jednostavno, protestanizam vidi žrtvu, štedljivost i rad kao put u spasenje i to mora ima nekog efekta na formiranje vrednosti, navika i neformalnih institucija ljudi na određenim teritorijama, makar oni uopšte i ne bili vernici.
I konačno, tu je pravoslavlje, koje nažalost nema nijedan od dva aspekta, ni institucionalni ni doktrinarni, koji bi ga približili liberalizmu i tržištnoj ekonomiji. Dokrinarno, pravoslavlje nije oduševljeno zemaljskim vrednostima, radom i sticanjem -- pre će kamila kroz iglene uši nego bogataš u raj. Na tom planu nije ni blizu protestanizmu, a verovatno ni islamu ni katoličanstvu. Institucionalno stvari stoje još gore, jer pravoslavne crkve su uvek bile u sprezi sa državom. Crkva je od države dobijala monopol, a država od crkve legitimaciju. Srbija ima kratku istoriju nezavisnosti, ali u Rusiji je pravoslavna crkva tokom srednjeg veka bila ozbiljno ugrožavana rastom popularnosti nekih drugih konkurentskih učenja. Da bi se obračunala sa njima prihvatala je pomoć države, a zauzvrat pristala da legitimiše apsolutnu moć države.
Ne verujem da pravoslavnoj crkvi država danas u toj meri treba, ali ovaj instinkt je nažalost ostao ugrađen u instituciju. Otuda savezništvo Kirila i Putina u borbi protiv opasnih dvadesetogodišnjakinja.
