Još jedan odličan domaći blog

Radi se o blogu Rastko, autor je pravnik. Kao primer pogledajte sledeće postove:

1. Zašto je ublažavanje krivičnih sankcija neustavno
2. Kapitalizam sa ljudskim likom
3. Bebe su za slobodne marže
4. Zašto prostitutke ne primaju Visu

Fond za zaštitu investitora

Zakon o tržištu kapitala, koji je usvojen pre jedno godinu dana predviđa osnivanje Fonda za zaštitu investitora.

Koliko ja kapiram odredbe zakona i Pravilnik o Fondu za zaštitu investitora (koji stupa na snagu ovih dana), ideja je da se oformi nešto što veoma liči na Agenciju za osiguranje depozita. Dakle, kao što Agencija (na papiru) garantuje za vaš depozit u banci do 50.000 EUR, ovaj Fond garantuje za vaš ulog u investicionom fondu i sličnoj instituciji do 20.000 EUR, ukoliko ta institucija ode u stečaj. Fond će se finansirati iz obaveznog doprinosa, a organizovaće ga upravo Agencija za osiguranje depozita. (Zakon i Pravilnik su pisani u najboljem srpsko-birokratskom maniru, a ni sama terminologija mi nije previše poznata, tako da ako nešto nisam dobro shvatio, molim čitaoce da me isprave.)

Ako je to tako, evo nekoliko problema:

1. Koliko ja vidim, nigde ne piše eksplicitno šta se dešava ako ni sam Fond nema dovoljno para. Ali, budući da piše da Fond nema status pravnog lica, ovo može da znači da obaveze u stvari snosi "organizator", odnosno Agencija za osiguranje depozita. Budući da iza Agencije sasvim jasno stoji država (u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita), to znači da sada država, svojim budžetom, "stoji" iza igranja na berzi.

2. Naravno, potencijalne državne obaveze po ovom osnovu su za sada znatno manje od potencijalnih obaveza po osnovu osiguranja depozita (em je garantovani iznos niži, em je daleko manji broj "osiguranika"), ali je i rizik mnogo veći. Pošto je stanje u javnim finansijama već loše, ovako nešto nam svakako nije trebalo.

3. Ideja je, svakako, da se "podstakne" tržište kapitala i neki finansijski instrumenti. Ali, teško da će ovo da ga podstakne. Cela poenta rizičnijih instrumenata je da budu rizičniji. Ko želi sigurnost, može da štedi u banci, a ovako se naše tržište kapitala samo dodatno "unifikuje".

4. Glavni problem sa savremenim bankama je upravo to što su depoziti osigurani. Pisali smo na blogu dosta o tome, ne bih da se ponavljam, ali suština je u tome da kada država garantuje depozite, štediše prestaju da vode računa o sigurnosti svojih depozita i počinju da vode računa samo o visini kamatne stope. Time se ceo sistem "gura" ka rizičnijim plasmanima, pa je onda nužno da centralna banka strogo kontroliše bilanse poslovnih banaka. Ovo sa fondom mi zato liči na uvod u strogu regulaciju i kontrolu rada investicionih fondova sa aspekta rizika. Time se ubija konkurentska prednost investicionih fondova - da ulažu u potencijalno veoma profitabilne, ali i veoma rizične stvari.


Sve u svemu, još jedna stvar koja je u Srbiji prošla bez ozbiljne javne rasprave.

Resursi i cene

U postu odmah ispod Ivan citira podatke o nafti i drugim iscrpljivim resursima. Suprotno katastrofičnim prognozama, stalno se ispostavlja da nekih kritičnih resursa poput nafte ustvari ima sve više i više. Sa napretkom tehnologije nalazi se i više resursa ili poznate rezerve postaju dostupnije uz nove metode eskploatacije. 

To čak i nije glavni argument protiv iscrpljicosti resursa, jer u fizičkom smislu resursi jesu iscrpljivi. Iako sada neke od njih i dalje nalazimo, njihova količina na kraju krajeva jeste ograničena. Ne može biti beskonačne količine nafte na svetu.

Međutim, to što je količina nafte ograničena ne znači da nafte mora nestati. Naprotiv, sa sigurnošću tvrdim da svet bukvalno nikada neće ostati bez nafte. Nikada neće doći dan kada saudijski kralj ili ruski predsednik objavi da je i poslednja kap nafte sa Zemlje iscrpljena.

Ovaj paradoks između ograničenosti resursa sa jedne strane i njihove praktične neiscrpljivosti sa druge starne, rešava se mehanizmom cena. Uzmimo naftu. Što ima manje nafte, biće sve skuplja. To je osnovna tržišna zakonitost. To se za sada još ne događa, nema dugoročnog trenda rasta cene nafte već samo oscilacija. Ali kada jednom stvatno bude manje nafte ona će sve više poskupljivati i zbog toga će alternative postajati sve privlačnije. (Električni automobili već postoje, ali samo zbog državnih subvencija -- pored ovako jeftine nafte oni se ne isplate.) U jednom trenutku cena nafte će biti tolika da će alternative postati ravnopravne, a onda, kada privatni sektor postane stvarno, na tržišnom a ne subvencijskom osnovu zainteresovan za alternative, i bolje. 

Kada se to dogodi, ostatak nafte će ležati neiskorišćen ili će nalaziti neke druge sporedne upotrebe.  Svet nikada neće ostati bez nafte. Jedini mogući scenario je da nafta postane relativno nevažan resurs. 

Iscrpljivanje

Odličan esej Roberta Bradleya o "iscrpljivim resursima". Izgleda da i nisu baš tako iscrpljeni. Evo zgodnog citata:

Petroleum…is an example of an expanding “depletable” resource. The first estimate of proved crude oil reserves worldwide, made in 1944, was 51 billion barrels. Today, that number is 1.4 trillion barrels, and cumulative production in the last 66 years has been twenty times the original estimate. Natural gas and coal proved reserves have also increased several-fold despite decades of production. Reserves of tin, copper, iron ore, lead, and zinc were also higher in 2000 than in 1950, despite the fact that production in the half century in between substantially exceeded reserves in 1950. The story would be similar for other minerals, from bauxite to uranium.