Nije zbog toga što se uglavnom bavimo srpskom politikom i ekonomijom a oni ništa ne valjaju, nego zato što su svi liberali, uvek i svuda, tako raspoloženi. Iz bar dva razloga:
2) Liberali uzimaju svoju ideologiju individualnih sloboda kao prirodno stanje. Nama teško ulazi u glavu da neko ne prihvata individualizam i slobodu pojedinca kao najvišu vrednost. Uopšte nam nisu jasni nacionalisti ili koncept zemlje «kao celine», niti kako političari smeju da ograničavaju našu slobodu trgovine sa nekim iz inostranstva radi nekakvog kolektivnog interesa (na stranu što to ne doprinosi ni tom kolektivnom interesu), niti kako to da «država» može da ima vlasništvo nad preduzećima i šta to uopšte znači. Naša definicija države je definicija Frederika Bastiata: «država je fikcija pomoću koje svako pokušava da živi na račun nekog drugog.» Ako uopšte može nešto da radi, neka čuva red i mir. Za hleb, mleko, naftu, poljoprivredu, avione, telefone ćemo se pobrinuti sami. Liberali neretko ulaze i u lične svađe baš zbog neshvatanja kako ostali to ne razumeju. Bilo je tolerantnih kao Friedman i Hayek, ali recimo Mises i posebno Rothbard i Ayn Rand su znali da prekinu sve odnose sa neistomišljenicima (očekivano, ovo dvoje poslednjih je bilo i u međusobnoj svađi.) Ali uglavnom, liberalima ama uopšte nije jasno kako to neki ljudi razmišljaju u kolektivnom terminima.
31 comments:
Mislim da liberalima (i to kako kontinentalnim, ELDR, političkim ili kako god ih zvali, tako i libertarijancima) nedostaje ideja i strategije kako da stignu iz današnje tačke A (velike državne intervencije) u neku sutrašnju ili prekosutrašnju tačku B (u kojoj će državna intervencija biti minimalna). Liberali se vrte u krug, sve čekajući da neko drugi, veći (bili to tržišno orijentisani konzervativci ili tržišno orijentisani socijaldemokrati) obavi posao umesto njih. A libertarijanci se dvoume između toga treba li se uopšte baviti politikom ili šta? Stvarati uslove za anarhističku (anarho-kapitalističku) revoluciju, uništenje države kao takve? Ili biti "savest društva", svetionik koji osvetljava zanemarena polja individualne slobode, ali sam ne brodi nikud?
Lično, više volim da razmišljam politički (profesionalna deformacija!) i raduje me kada vidim da neko ima dugoročnu strategiju liberalnih reformi i jasne dugoročne ciljeve, pa u okviru njih planira i svaki pojedinačni potez, uvećavajući slobode i koristeći benefite tih uvećanih sloboda kao kapital za naredne slobodarske poduhvate.
Zato me tako retko bilo šta u politici, bilo čijoj, obraduje ;)
"Nama teško ulazi u glavu da neko ne prihvata individualizam i slobodu pojedinca kao najvišu vrednost. Uopšte nam nisu jasni nacionalisti ili koncept zemlje «kao celine»,
Liberali neretko ulaze i u lične svađe baš zbog neshvatanja kako ostali to ne razumeju.Ali uglavnom, liberalima ama uopšte nije jasno kako to neki ljudi razmišljaju u kolektivnom terminima."
Da, ali bas je nuzan dijalog sa npr. nacionalistima ili socijalistima, da bi izostrio svoje argumente i stvorio nove. Meni je uvek bio zanimljiv razgovor sa njima. Najsmesnije od svega je sto oni koji su medjusobno suprotstavljeni ustvari razmisljaju na isti nacin. Npr. nacionalisti i socijalisti (ili feministi posto je sada to modernije). I jedni i drugi daju odredjenoj grupi vecu vrednost u odnosu na druge, odnosno vise vole svoje. tako nacionalisti kazu da vise vole Srbe od drugih, ali ne iz razloga sto vole vise pojedinaca srpske nacionalnosti, vec onako, kao sto pripadnik nekog plemena vise voli svoje. Isto je sa socijalistima, ono vise vole siromasne nego bogate, feministi vise vole zene nego muskarce itd i niko od njih ne primecuje koliko su slicni u "ljubavi" prema "svojima" i netrpeljivosti prema drugima. U sustini, kada pricaju o ljudima (srbima, radnicima, zenama), oni ne misle na ljude i ne polaze od pojedinaca. Suvise malo vole konkretne druge ljude, umesto toga vole neke imaginarne celine, ili bar vise vole ovo drugo. Mislim pricao sam sa covekom koji ima jedan neverovatno arogantan, cak prezriv, stav prema svojim rodjacima, porodici, prijateljima ali kaze da voli srbe, iako su svi oni gorepomenuti koje ne voli Srbi. Slicno je i sa ostalima, socijalistima, feministima itd, mada ima i konkretnih nekih razlika.
Zasto neko razmislja u kolektivnim terminima jos nisam potpuno dokucio, mada nisam ni razmisljao nesto posebno o tome... ako dodjem do nekog zakljucka napisacu, ionako ne moze nista da se radi po ovoj vrucini...
Problem je u tome što je dosledni liberalizam - libertarijanizam - protivzakonit.
Država se zasniva na pljački. Konzistentno pravno uređenje države koja kao osnovu ima pljačku logično mora da dovede do toga da je svaki pokušaj opljačkanog da se brani - protivzakonit.
Razobručena država nastala raspadom SFRJ nije bila pravno uređena što je značajno olakšavalo funkcionisanje slobodne - takozvane sive i crne ekonomije. Bilo je donekle lakše sakriti se od pljačke. Kako se država uređuje, tako su istinske slobode sve manje.
Pravni sistem države se zaokružuje. Logično, pljačka je sve organizovanija, a borba za slobodno društvo sve teža i opasnija. Prostor za priču je potpuno otvoren, ali svaki konkretan potez je "kriminal".
"Razobručena država nastala raspadom SFRJ nije bila pravno uređena što je značajno olakšavalo funkcionisanje slobodne - takozvane sive i crne ekonomije"
Jeste, ali to je znacilo i buvljak na Novom Bg i reketase koji su tu operisali, ratne pljackase u Bosni i Hrvatskoj, politicki povezane trajkune koji su preko noci postajali ekstremno bogati bez ikakvih sposobnosti, svercere ljudi i dece itd... Cini mi se da ne sagledavate sve aspekte vase "slobodne ekonomije"
Anonimous:
Nisam dovoljno jasan, izvinjavam se. Kad sam pisao post imao sam u glavi državu Srbije, ali u stvari ovo što sam rekao verovatno stoji i za države Hrvatske, Slovenije, itd.
Buvljak na Novom Bg je bio slobodniji nego trgovina van buvljaka. Zato su se preduzetnici i trudili da tamo prodaju. A kupci su dolazili zbog povoljnijih cena. Uslove za reketiranje nisu stvorili privatni preduzetnici nego država koja je kontrolisala pristup preduzetnika na buvljak. Pomenuti reketaši su bili predstavnici državnih birokrata.
Ratni pljačkaši u Bosni i Hrvatskoj koristili su ratni sukob koji je napravila država.
Tajkuni su praktično državni organi. Država im je omogućila da posluju u uslovima nasilnog monopola.
Ljudi i deca se švercuju zato što države sprečavaju slobodno kretanje ljudi i dece.
Probleme koje ste pomenuli stvara država.
"Uslove za reketiranje nisu stvorili privatni preduzetnici nego država koja je kontrolisala pristup preduzetnika na buvljak. Pomenuti reketaši su bili predstavnici državnih birokrata."
Ovo prosto nije tacno, potpuno sam siguran. Pristup je bio slobodan a reketasi nisu radili za drzavne birokrate. Iz ovoga sto ste napisali vidi se da niste bili na buvljaku recimo 95. godine ili ste zaboravili. Porezi i razne kontrole su uvedeni tek oko 2000. godine, ne mogu da se setim tacno.
"Ratni pljačkaši u Bosni i Hrvatskoj koristili su ratni sukob koji je napravila država."
Da, ali da je SFRJ opstala kao drzava rata ne bi bilo, a Hrvatska i Bosna (ukljucujuci republiku Srpsku, Herceg-bosnu i Krajinu) uopste nisu funkcionisale kao pravne drzave, vec vise kao neki vid prvobitnog stanja, kao sto ste vec napisali u prethodnom commentu: "Razobručena država nastala raspadom SFRJ nije bila pravno uređena što je značajno olakšavalo funkcionisanje slobodne - takozvane sive i crne ekonomije."
"Ljudi i deca se švercuju zato što države sprečavaju slobodno kretanje ljudi i dece."
Ovo moze u jednoj meri objasniti pojavu, ali ne u potpunosti. Sta cemo sa svercom robova ili svercom maloletne dece.
Uh bre, sve moram da crtam. A i terate me da se upetljavam u detalje konkretne situacije. Nije potrebno da budem prisutan i da znam sve, sve, sve detalje da bih razumeo koja se igra igra.
Država ne samo da je "kontrolisala pristup privatnih preduzetnika na buvljak" nego država uvek pokušava da kompletnu razmenu (sva tržišta) potpuno kontroliše, uključujući i mogućnost zabrane tržišta. A pošto je uveden monopol na usluge bezbednosti (i između ostalog onemogućavanje reketiranja) cena tih usluga je ogromna a kvalitet bedan. Time država omogućava da se reketira. Praktično drži reketiranim ljudima vezane ruke, sprečava ih da se brane. Država je saučesnik u reketiranju.
Kad se raspala država Jugoslavije, prostor su popunile države Hrvatske, Slovenije, Srbije i Crne Gore, Makedonije, itd. Dakle od jedne mafije nastalo je više mafija. Dok je jedna mafija kontrolisala sve, nije bilo rata. Kad je došlo do slabljenja te mafije, došlo je do mafijaškog obračuna između manjih mafija. Mafije su u konstantnom prvobitnom stanju, sve mafije ratuju sa svim mafijama - stalno.
"Šta ćemo sa švercom robova ili švercom maloletne dece?" Pa država je obećala da će da reši problem kriminala i za sebe uzela monopol na puške. Gle čuda, šverc robova i maloletne dece još postoji! Ali iako je očigledno da država nije u stanju da ga reši, monopola se ne odriče. I praktično omogućuje da se taj šverc nastavi. Šta ćemo? Evo šta ćemo: razbićemo monopol, pustićemo da preduzetnici slobodno otvaraju bezbednosne agencije i tržište će da otkloni problem.
Nikako da stignem da pohvalim ovaj Slavišin post. Odlično! Stvari stavlja na čistinu.
Predlažem svakom ko sebe smatra liberalom da odgovori na pitanje "Da li mrzim državu?" Ako je odgovor ne, onda nisi liberal. Mislim da su Hajek, Friedman i Ajn Rend dobri za početak. Onda Mises, Rotbard, Hoppe.
Andrej,
Jednom smo završili raspravu uvidevši da se uopšte ne slažemo, ali ipak, moram ovde da se uključim i da te još nešto pitam:
1. Ja ne mrzim državu, niti je volim. Jer je ona, po meni, nužno zlo. Mislim da treba da bude strogo ograničena, kontrolisana i držana na oku od strane građana. Takođe, mislim da nema bolje zamene za nju u nekim poslovima, naročito onima u kojima ti preporučuješ konkurenciju privatnih bezbednosnih agencija. Šta sam ja, po tvojoj klasifikaciji, ako nisam liberal? Komunista? Zeleni? Socijalista? Socijaldemokrata? Konzervativac? Populista? Demohrišćanin? Fašista? Verski fundamentalista? Nacista? Daj, molim te, izmisli nešto, da ne idem po svetu bez političkog identiteta, kad mi već ne daš da budem liberal!
2. Kako nisi primetio totalno odsustvo prava svojine na buvljaku 1990-tih? Ja sam sticajem mnogo ružnih okolnosti upoznao buvljak s obe strane tezge. I iz svog iskustva ti kažem - nigde manje siguran od krađe, prevare, reketa, pa i pljačke nisam bio. Prevarili su me više puta i kao kupca i kao prodavca a da nikom za tu prevaru nisam mogao da se požalim. Pokrali su me par puta (ne država!) a da nisam mogao ići u miliciju da prijavim krađu. Da mi je neko tada naslikao 2007. s ovim, ovakvim Božom Đelićem u sredini, pevao bih i igrao kao pomahnitao. Dragi moj Andrej, najeo sam se i nasitio ja tada "konkurentskih bezbednosnih agencija" za ceo život, a sad bih malo vladavine prava, sigurnosti ugovora, stabilnog novca, tačno određene visine poreza, i, ako baš hoćeš, prava da učestvujem (pa makar kao jedan od 6.5 miliona odraslih dvonožaca između Timoka i Drine) u izboru "lokalnog šefa mafije".
"Kad se raspala država Jugoslavije, prostor su popunile države Hrvatske, Slovenije, Srbije i Crne Gore, Makedonije, itd."
Da, ali to nisu bile pravne drzave, kako ste vec sami napisali ("Razobručena država nastala raspadom SFRJ nije bila pravno uređena"), vec su u mnogo vecoj meri nalikovalwe prvobitnom stanju koje vam je ideal.
"Dakle od jedne mafije nastalo je više mafija. Dok je jedna mafija kontrolisala sve, nije bilo rata. Kad je došlo do slabljenja te mafije, došlo je do mafijaškog obračuna između manjih mafija. Mafije su u konstantnom prvobitnom stanju, sve mafije ratuju sa svim mafijama - stalno."
Ne slazem se sa vecinom ovoga, ali cela ova vasa izjava koju sam kvotovao je u suprotnosti sa vasim zalaganjem za konkurencijom medju razlicitim mafijama (drzavama, agencijama). Poenta ove vase izjave je da je bolje da postoji jedna mafija (drzava, bezbednosna agencija) koja ima monopol nego vise malih mafija (drzava, agencija) ako sam dobro razumeo.
Sto se buvljaka tice, nemam nameru da ponavljam sve ovo sto je lighthouse napisao, ali buvljak je u 90im bio mesto na kome nije bilo nikakvih pravila niti postovanja privatnog vlanistva, da ne idem u navodjenje konkretnih detalja. Da ste nesto od toga videli, ne biste ovako pricali o "konkurentskim bezbednosnim agencijama". I policija ume da bude steciste svakakvog sljama, ali su privatni reketasi bili mnogo gori i neugodniji.
Ni ja ne mrzim drzavu, i ne mislim da sam zbog toga neliberalan, kao ni npr. Hajek. Ne znam zasto bi me to diskfalifikovalo kao liberala, i sta bih onda bio?
"Evo šta ćemo: razbićemo monopol, pustićemo da preduzetnici slobodno otvaraju bezbednosne agencije i tržište će da otkloni problem."
Ali nece.
Postoje i uvek ce postojati jedan broj ljudi, manji ili veci, koji ce zeleti da budu robovlasnici. Posto uglavnom oni bogatiji mogu sebi da priuste robove oni ce i biti najzainteresovaniji za porobljavanje drugih,a posto bi njihove agencije bile jace od agencija siromasnijih u tome bi i uspeli. Jedan od osnovnih zadataka drzave je da zastiti zivot i slobodu svih svojih gradjana, odnosno onemogucavanje ropstva, i u tome se u najvecoj meri i uspelo, danas je ropstvo mnogo manje rasireno nego u doba hunting-gatherers plemena ili u vreme nomadskih plemena ili anarhije bliskog istoka iz 13. veka.
Greska, u vreme hunter-gatherera nisam siguran da je bilo robova, ali to ne menja poentu, da je sa uspostavljanjem pravne drzave broj robova opao u odnosu na sva druga stanja, ukljucujuci i recimo robovlasnistvo kod mongolskih plemena u stepama azije.
lighthouse:
1. Etatista (engl. statist). But you already know that, of course. Doduše umereniji od pobrojanih. Ima vremena, inteligentan si.
2. Ovo što si opisao lepo ilustruje nemogućnost da slobodno tržište funkcioniše pod okriljem države. Ne kažem da se pobrojani problemi ne pojavljuju - pojavljuju se! – ali država ne dopušta tržištu da razvije rešenja tih problema. Uz propagandu: „Evo vam to vaše slobodno tržište, pa uživajte!“ I onda većina potrči u skute majčice-države. Odvratno.
sivi i beli gandalfe:
Neću više da pričam o buvljaku, nema smisla. Radi se o konkretnoj situaciji (instanci realnosti) a konkretne situacije su uvek komplikovane i ne mogu se izolovati pojedini uticaji i pojedine posledice. Naše je neslaganje na nivou principa i tu analize empirije ne pomažu. Moramo da se vratimo na principe i ljudsku prirodu, pa kad/ako se složimo oko toga, možemo dalje.
To što Vi mislite da ste liberal, to je lepo, ali isto misli i dobar deo intelektualaca u Americi, i demokrata i republikanaca. Mi međutim znamo da su oni u stvari cmizdravi socijalisti.
Nije problem sa državom u tome što predstavlja silu zaduženu da održava red i mir. To je neophodna funkcija da bi bilo kakvo ljudsko društvo funkcionisalo. Problem je što država uzima monopol na održavanje reda i mira, a u uslovima monopola se svaki čas pretvara u glavnog (jedinog) siledžiju kome niko ništa ne može. Hajek, Friedman, Ayn Rand, pa čak i Mises, zagovarali su minimalnu državu ali to realno ne funkcioniše. Ljudska priroda je takva da minimalna država ne može da postoji. Zalaganjem za minimalnu državu nikad nećemo uspeti da smanjimo masivnu državu. Ipak svi pobrojani autori izuzetno su korisni kao priprema za anarho-kapitalistički pristup, znači Rothbard i Hoppe, koji dosledno sprovodi principe i poštuje ljudsku prirodu kakva-jeste.
Ko je liberal? Onaj ko želi slobodno društvo i shvata da to ne može da se ostvari u državi. Vi mislite da se sloboda može ostvariti u slaboj državi. Socijalisti misle da se sloboda može ostvariti u jakoj. Nije dovoljno da želite slobodu, treba da razmišljate o tome kako da se do nje realno stigne.
Več se duže vreme igram s idejom osnivanja "Unije liberalaca", pa možemo da (zbog različitih brzina, kojima reformišemo u našim zemljama) izmenjujemo stališča i postanemo uspešniji; a uz to zbog "aure internacionalnosti" i dobijemo više medijskoh pokriča u našim zemljama.
Odlična ideja!
Predložišu našem odboru za međunarodne odnose (slovenske politične stranke Liberali u nastajanju) da do kraja meseca napiše osnutak predloga, pa čemo ga poslati i vama.
1. Niste mi odgovorili da li je bolja pravna drzava ili drzava koja nije pravno uredjena ("Razobručena država nastala raspadom SFRJ nije bila pravno uređena"). Ja tvrdim da je bolja pravno uredjena i u prilog tome sam naveo neke argumente.
2. Da li je bolje da postoji monopol drzave (jedna mafija koja ima monopol) ili je bolja situacija koju ste opisali: ("Dok je jedna mafija kontrolisala sve, nije bilo rata. Kad je došlo do slabljenja te mafije, došlo je do mafijaškog obračuna između manjih mafija. Mafije su u konstantnom prvobitnom stanju, sve mafije ratuju sa svim mafijama")
3. "Naše je neslaganje na nivou principa i tu analize empirije ne pomažu."
Ali analize empirije su bittne, da se socijalizam tj. komunizam nije pokazao neuspesnim u praksi, mnogima bi jos uvek bio uzor, bez obzira sto je i teorijski bio osporen. Uopsteno govoreci, delovanje iskljucivo prema principu je veoma opasno, jer princip moze biti pogresan.
I evropski komunisti su tako razmisljali: "nije bitno kako je Rusima pod Staljinom, on nije pravi komunista i ne sprovodi nase principe u potpunosti". Analize empirije su najbitnije, jer pokazuju da li nesto "radi" ili ne (u drustvenim naukama, u prirodnim je pretpostavljam drukcije npr. u matematici). Postojale su razne teorije, od kojih su se neke pokazale ispravnim (Zemlja je okrugla, kada je Magelan oplovio zemlju je empirijski dokazana) a za neke se ispostavilo da su pogresne (zemlja je ploca, dokazano je da je pogresno, ali su ljudi dugo verovali da je ispravno)
Ako na primeru buvljaka anarhija ne moze da se pokaze kao uspesan poredak, sta bi onda bilo sa anarhijom u velikom obimu i na velikoj teritoriji?
4. Da li mozete navesti bar jedan istorijski primer anarhije koja je funkcionisala. Koliko ja znam, cak i u situacijama bliskim prvobitnom stanju, ljudi su se uvek udruzivali kako bi osigurali svoju slobodu i imovinu. Slobodni svajcarski kantoni i podrucja su se udruzili i formirali Svajcarsku konfeeraciju, opstine i gradovi u Novoj Engleskoj su formirali vece celine iako ih niko nije silio na to itd...
5. "Moramo da se vratimo na principe i ljudsku prirodu, pa kad/ako se složimo oko toga, možemo dalje."
Na sta konkretno mislite?
6. "Zalaganjem za minimalnu državu nikad nećemo uspeti da smanjimo masivnu državu."
a kako mislite da je moguce smanjiti masivnu drzavu nego zalaganjem za manju?
7. Niste mi odgovorili kako resiti problem ropstva i da li se slazete da je pravna drzava ukinula robovlasnistvo i konstantno smanjuje broj robova. cak i u srednjem i starom veku je manje robova bilo u bolje uredjenim drzavama, gde je bilo manje ratova, manje "konkurentskih bezbednosnih agencija", gde je postojala kakva-takva vladavina prava itd.
8. Delili su mi svakakve etikete, ali do sad nisam bio socijalista i etatista, priznajem :)
Andrej,
Dakle, po tebi, ja sam umereni etatista. Da onda lepo odem u ćošak i ne koristim više izraz "liberal" da bih opisao svoje zalaganje za ograničenu državu kojoj je svrha zaštita slobode? Da prihvatim da je "liberal" samo onaj ko je potpuno protiv države (tj, kako si rekao, protiv njenog monopola na fizičku silu)? Imam prvo nekoliko pitanja. Ali, zašto se takav ne bi zvao "anarhista", imenom toliko već odomaćenim u opisivanju stava kojim se potpuno odbija svaka država? Zar nije istorijski razvijen pojam "liberala" upravo podrazumevao da je ovaj "umereni etatista", za razliku od drugih, neumerenih, bezobalnih? Uz to, u poređenju sa boljševikom, socijaldemokrata je "umereni etatista". U poređenju sa fašistom, i klasični konzervativac je "umereni etatista". Ali, prvoj dvojici je cilj maksimizacija Jednakosti, a drugoj dvojici maksimizacija Bratstva. Meni, kome je cilj maksimizacija Slobode, a kao "umerenom etatisti" i, po dosta široko raširenom shvatanju ljudi oko mene, kao liberalu - treba par, a mislim da si to baš ti, kao "anarho-kapitalista", "anarho-libertarijanac", ili kako već da te zovem? Dakle, ja sam umeren, a to može da znači i trezven, dok si ti ekstremista, opijen svojom utopijom zarad koje si spreman da podržiš svaku mafiju, svaku nepodopštinu samo ako ona podriva državu kao takvu.
Da, i ja mislim da je (liberalni) anarhista odgovarajuci naziv za ovo sto Andrej zastupa.
Predložio bih jednu kovanicu za ono što Andrej zastupa: anarho-libertarijanac. Jeste da malo podseća na ono "anarho-liberal", čime je UDBA u Titova vremena najčešće označavala demokratske levičare svih vrsta - socijaldemokrate, socijaliste, zelene, itd, a ne zastupnike političke demokratije i slobodnog tržišta, za koje je postojala oznaka "građanski liberal" (naravno, takođe s izrazito negativnom "emotivnom komponentom značenja"). Ali, šta da radimo, meni ni tada ni sada nije smetalo da budem "građanski liberal", mada bih radije da budem "integralni liberal" (a to znači ne ni socijalni liberal kome je do svih drugih sloboda samo ne do preduzetničkih i prava svojine, a ne ni konzervativni liberal kome je isključivo do zaštite svojine čak i ako se u to ime krše neka druga ljudska prava, ili se zatvara oči pred ukidanjem nekih drugih ljudskih prava i sloboda sem preduzetničke). Mimo toga, prihvatam da sam "umereni etatista", jer verujem da minimalna, ograničena država, iako je zlo, jeste nužno zlo, neophodno da se pojedinca zaštiti od još većeg zla prirodnog stanja.
Gandalf the grey:
1. Kako koja (konkretna) država i kako kad. Imajući u vidu da je država metod pljačke, uvek je dobro da se raspadne. Država Nemačke je recimo bila pravno uređena nekih 1940-ih, ali mislim da bi za Jevreje bilo bolje da se raspala. Ne kažem ja da je nered dobar a red ne valja. Kažem da ne valja to što država sebi prisvaja pravo da o svemu odlučuje i ima monopol sile. Ovo mora da dovede do propasti jer su ljudi kvarljiva roba, a država se neizbežno sastoji od ljudi. Rešenje je 1. da se državi oduzme „pravo“ da odlučuje o svemu, i 2. da svako može da koristi odbrambenu silu, tj. da svako ima pravo da se brani.
2. Mislim da je to očigledno: dobro je da su mafijaši razjedinjeni i da se o svojim mukama zabave tj. međusobno poubijaju. To ostavlja više prostora produktivnim ljudima da gledaju svoja posla i uživaju u životu, slobodi i sticanju privatne svojine. Kad mafijaši završe svoj obračun, ne prestaju da budu mafijaši: najsuroviji i najbezobzirniji sada ima svo vreme ovog sveta da na miru i bez ometanja radi ono što najbolje ume: da pljačka. Na državnom jeziku to se zove „red i mir“.
3. Analize empirije su svakako bitne, ali ako su naši pogledi iz osnova različiti (kako izgleda da jesu) i empiriju vidimo različito i svakom se čini da upravo potvrđuje njegov stav. Primer buvljaka: Buvljak NIJE u stanju anarhije. Država je delimično popustila kontrolu ali je nije ukinula. Podsećam Vas da anarhija znači „bez vlasti“. Tako da se ta situacija ne može uzimati kao dokaz slabosti anarhije.
4. Primer anarhije koja funkcioniše su religijske organizacije u sekularnim državama. Nema verskih vlasti koje prisiljavaju ljude da im se pokore. Mnoštvo religijskih organizacija se miroljubivim sredstvima takmiči na tržištu verovanja. Anarhija znači da ne postoji jedna centralna vlast, jedna organizacija koja ima jurisdikciju nad celim društvom. Imate pravoslavnu „vlast“, katoličku, muslimansku, itd. Svakoj „vlasti“ „pokorava“ se onaj koji na to dobrovoljno pristaje, a u svakom momentu može da se „otcepi“. I domen uticaja te „vlasti“ jasno je ograničen na verske stvari. Anarhija nije odsustvo svake vrste organizacije, nekakva dijabolična noćna mora u kojoj sumanuti pojedinci jurcaju okolo, terorišu i ubijaju jedni druge. To je rat, a ratove započinju i vode države. Ono što nam treba je anarhija u obrazovanju – sloboda osnivanja škola i razmene obrazovnih usluga a ne centralizovani državni sistem. Anarhija u oblasti medicinskih usluga – sloboda osnivanja klinika i bolnica i kupovanje zdravstvenih usluga. Itd. Naravno da će doći do osnivanja organizacija, pa ljudi su ljudi upravo zato što je podela rada efikasnija nego autarhija. Problem je u centralizovanju svega i prisiljavanju da se centralizovani sistem plaća čak i kad se ljudi eksplicitno tome protive. Rešenje se zove anarhija – odsustvo vlasti, sloboda.
5. Da li vidite čoveka kao nesposobno, pokvareno, slabo biće? Takvima je potreban patronat. Odraslim i odgovornim je potrebna sloboda. Ako ljude vidite na prvi način, onda valjda državu vidite kao patrona, ali i država je sastavljena od istih takvih ljudi. Za sve racionalne ljude država je jaram. Osim što treba da za sebe i svoje bližnje obezbede egzistenciju (što je obaveza koju im nameće priroda sveta u kome živimo), nametnuta im je i obaveza da izdržavaju gomilu lenjih i neproduktivnih. Naravno da će takvo društvo da tavori a ljudi da budu nesrećni i bedni. Mislim da treba da se složimo da su ljudi odgovorni, racionalni i odrasli, i da imaju pravo da zadrže sve razultate svog rada. Ali onda tu nema mesta za državu.
6. Zalaganje za minimalnu državu implicira uverenje da je država neophodna, doduše u manjem obimu. To je dovoljno da dosledni etatisti napadnu iz svih oružja i da se procesu smanjenja države efikasno odupiru od samog početka kad su vrlo jaki. Da bismo otpor obeshrabrili, treba da nam cilj bude eliminacija države, pa će minimalna država prirodno biti jedna od etapa tranzicije u poliarhiju odnosno tržišno društvo.
7. Pobogu! Otkud Vam ideja da je ropstvo ukinuto!? Jeste li čuli za Tax freedom day i razumete li o čemu se tu radi? Oko pola godine svi mi prisiljeni smo da radimo za državu. Od dva dana, jedan radimo za nekog drugog a ne za sebe. Pa šta je to ako nije ropstvo? Open yer eyes man!
8. Nisam Vam ja kriv što volite državu. :)
Ne znam kako sam propustio ovu raspravu, a veoma je zanimljiva.
Elem, Andrej je anarhista, sto je naravno ok. Medjutim, veliko je pitanje da li bi anarhija maksimirala slobodu ili ne i tu je ona tacka gde se Andrej, Lighthouse i Gandalf ne slazu. A ni ja nisam bas siguran gde sam u svemu tome.
Osnovno pitanje je ko narusava slobodu. Po Andreju je to drzava i samim tim sto manje drzave, to vise slobode. Po ostalima, mogu i drugi ljudi da narusavaju slobodu, a drzava moze da to delimicno kompenzuje, tako da bi situacija sa "optimalnom" drzavom bila bolja od anarhije.
Pitanje za Andreja - da li stvarno mislis (mislite) da jedino drzava moze da narusava slobodu? Mislim da je ocigledan odgovor - ne. Postoje druge drzave, banditi, razbojnici, ubice. Mehanizam privatne zastite funkcionise donekle, kada se radi o kradji i kada je lopov identifikovan. Tada moja agencija za zastitu ode kod njega kuci i uzme ono sto mi je on uzeo. Ali, sta kada se razbojnik ne zna? Sta kada mora da se vrsi istraga, pa moraju da privode ljude da ih ispituju? Sta ako onda njihova agencija ne dozvoli ispitivanje? Jednostavno, cini mi se da mora da postoji finalni arbitar koji kaze da li nesto moze i pod kojim uslovima moze da se uradi.
Kakva prevencija uopste postoji u sistemu u kome ako nesto ukrades, pa te uhvate, moras to da vratis, a ako te ne uhvate, zadrzis. Sto bi rekli - "heads-I win, tails-I don't lose" - sto je super igra za igranje. Mora da postoji i dodatna kazna. Ali, ko je odredjuje, kako, koliko, na osnovu cega?
Takodje, postavlja se pitanje sta raditi kod nasilnih krivicnih dela? Kako kazniti ubicu, ako nema dovoljno imovine da nadoknati stetu? U koji zatvor ga poslati? Ko ima obavezu da ga hrani dok je u zatvoru? Da li ga ubiti? Na osnovu cega?
Privatno sprovodjenje zakona je poznato u istoriji - zove se krvna osveta. Problem sa krvnom osvetom je sto se nikada ne zavrsava, za razliku od presude.
Jednostavno, mora da postoji neki mehanizam za resavanje konflikata, a onda i za sprovodjenje tih resenja. Drzava je svakako nesavrseno resenje, ali nisam siguran da je anarhija bolje. Mozda je samo problem u tome sto je moja masta nedovoljno razvijena, pa ne mogu da vidim kako bi sve to funkcionisalo bez drzave. Jasno mi je da reputacija moze donekle da resi problem nessprovodjenja ugovora, ali, sta bi recimo sprecilo ubicu da u sred sudjenja ustane i ode?
Lighthouse:
Tako je: izraz „liberal“ više da ne koristiš. :) Ti si minarhista tj. umereni etatista. Kad se stvarno liberalizuješ – odbaciš ideju države – postaćeš libertarijanac.
Prihvatam da sam anarhista, što da poričem? Liberalni anarhista je neodređeno, jer i anarho-sindikalisti su na neki način liberalni. A „anarho-libertarijanac“ je pleonazam. Libertarijanci su anarhisti, po tome se razlikuju od svih „liberala“. Ne volim ni ja „izrazito negativnu emotivnu komponentu značenja reči "anarhista" ali šta je - tu je.
Side note: Ko sam bre ja da bilo kome popujem kako sebe da zove? Naravno. Sve što radim je da pokušavam da u svojoj glavi napravim neki sistem. Ako pojmovi nemaju jasna imena, nemoguće je diskutovati, pa čak i razmišljati. Dugujem zahvalnost lighthousu, gandalfu i drugovima što me trpe i učestvuju u ovoj razmeni argumenata.
Još jedna napomena, o umerenosti i ekstremizmu. Iz ugla onog koga država pljačka, mislim da zahtev da se sa pljačkom prestane uopšte nije ekstremistički, naprosto je ljudski. Nije loše ni da me se pljačka minimalno, ali zahtev da me se ne pljačka uopšte je dosledan. Kolika je pljačka u redu? Koja je pljačka umerena? Mislim da može dosta da se zaključi (ko hoće da zaključuje) iz toga što se zahtev za zaustavljanjem pljačke karakteriše kao utopija i ekstremizam.
Slobodu narušava (svaki) onaj ko prvi započne primenu sile. To su banditi, razbojnici, ubice – i država. Za bandite, razbojnike, ubice – jasno je, tu se slažemo i tačka. Država donese nekakve zakone, neki valjaju a neki su čisto đubre, čak i kad je demokratska i pravna država. I započinje primenu sile na one koji „krše“ neke „zakone“. Navodno, državu osnivamo da se zaštitimo od narušavanja slobode. A ona se, čak i kad je demokratska pravna, izrodi u svemoćni aparat ograničavanja slobode i neprestane eksploatacije. Da li se meni isplati da od dva dana jedan radim za državu a jedan za sebe, u zamenu za „zaštitu“ koju mi država „nudi“? Uvek bih izabrao da kupim kalašnjikov i da sam brinem o svojoj sigurnosti. Ali država toliko „brine“ o meni da mi neće dopustiti da napravim taj pogrešan izbor.
Odgovori na pitanja koja Marko postavlja nalaze se u knjizi Market for Liberty, Morris and Linda Tannehill. Sad čitam Machinery of Freedom Davida Friedmana, pretpostavljam da i tu ima soli. Da, mislim da se radi o nedostatku mašte da zamislimo društvo bez države, kad ovo kažem mislim i na sebe. Bilo bi jako dobro da smo svi ove knjige već pročitali.
In a nutshell, polazna ideja je insurance agency, osiguravajuće društvo, biznis koji zarađuje tako što za nadoknadu preuzima rizik. Dobra insurance firma neće da ulazi u dil sa sumnjivim tipovima, znači imaće odeljenje ili će iz autsorsa kupiti info o klijentima. Protuve neće imati osiguranje. Pametno osiguravajuće društvo će da zaštiti svoj biznis nudeći jeftinije osiguranje ako klijent prihvati usluge dobre agencije za obezbeđenje. Opet, agencije za obezbeđenje koje su paravan kriminalcima nijedna normalna agencija za osiguranje neće angažovati. Osiguravajuća društva su benevolentne organizacije – firme – kojima je cilj da profitabilno posluju. Automatski sa tržišta bivaju potisnute zlonamerne agencije za „obezbeđenje“. Što se tiče zločinaca, osiguravajuće društvo ima interes u tome da ih pronađu jer svom klijentu moraju da isplate štetu, a od koga da uzmu? Pa od onoga koji je štetu napravio. Dakle zločince hvataju koristeći usluge bezbednosnih agencija. Agenciji za obezbeđenje se nikako ne isplati da ubije osumnjičenog jer prvo neće više da ih angažuju osiguravajuća društva, a drugo moraju da isplate odštetu familiji. Osiguravajuće društvo mu onda pleni imovinu odnosno šalje ga na prinudni rad. A taj rad opet nije „tucanje kamena“ jer je interes osiguravajućeg društva da u najkraćem roku pokrije gubitke, tako da će zločinac biti prinuđen da radi ono što je najproduktivnije. Osiguravajućem društvu svakako se ne isplati da se na tržištu sazna da je recimo prodalo organe nekog lopova da pokrije štetu od krađe. I tako dalje.
Suma sumarum, finalni arbitar koji (kako kaže Marko a ja se slažem) mora da postoji jeste tržište, odnosno želja da se na tržištu uspe u onome što se radi, a to važi i za osiguravajuća društva i za agencije za obezbeđenje. Nadam se da sam vam bar zagolicao maštu.
E, da, zaboravio sam: Hans-Hermann Hoppe: Private production of defense, http://www.mises.org/journals/scholar/Hoppe.pdf
Sa osiguranjem postoji dosta problema.
Jedan od vecih problema je sto mislim da bi ceo sistem bio neverovatno birokratizovan i, samim tim, nivo slobode bi bio nizak. Da li mozes da zamislis koliko bi komplikovan bio ugovor sa osiguravajucim drustvom, kojim osiguravas svoj zivot i celokupnu imovinu? I koliko bi komplikovano bilo dokazati na nekom privatnom, unapred dogovorenom sudu da tvoje osiguravajuce drustvo nije uradilo bas sve sto je moralo da bi uhvatilo lopova?
Drugo, veliko je pitanje kako bi funkcionisalo resavanje sporova izmedju dve agencije. Dejvid Fridman misli da bi sistem reputacije mogao da bude dovoljan, ali ja uopste nisam siguran. Sta se desava kada recimo direktor jedne takve agencije opljacka nekoga? Da li bi druga agencija usla u rat, da bi ga uhapsila? Ne verujem. Te agencije sustinski postaju drzave, ali bez teritorije - imaju samo gradjane. Svaka agencija ima svoja pravila (svoje zakone) i svoju internu strukturu (sve sa vladom, predsednikom itd) a ti mozes da biras onu koja ti se najvise svidja. Opcija da budes neosiguran nije realna jer ce te onda neko sigurno opljackati, jer zna da nece niko da te stiti. Znaci, moras da se osiguras, samo je pitanje kod koga, sto znaci da moras da pristanes na odredjena pravila i time sebe lisis dela slobode. Veliko je pitanje da li bi ta pravila bila liberalnija nego postojeca.
Trece i po meni osnovno pitanje. Sta sprecava te agencije da naprave kartel i ponovo uspostave drzavu? Sta sprecava postojece firme da prosto kazu - "ko god osnuje novu firmu, mi ga ubijemo" i time sprece ulazak novih firmi, a time i konkurenciju? A ako u tom sistemu nema konkurencije izmedju agencija, onda ponovo imas drzavu.
Hm. Neverni Toma. Ali dobro. Odlično!
Uzmimo da zaista jedno osiguravajuće društvo zakomplikuje ugovor više nego druga osiguravajuća društva. A ti dođeš kod njih i raspituješ se za osiguranje. Šta ćeš uraditi? Otići kod drugog, naravno. Konkurencija. Privatni (unapred dogovoreni, dabome) sud koji sporije donosi odluke nego drugi privatni sudovi proći će isto tako: no business. Nikad više niko neće dogovoriti da taj sud arbitrira spor. Konkurencija.
Spor između dve agencije? Marko, i sada se događaju sporovi između firmi. Firme imaju incentive da završe spor pod hitno, jer se sude za svoje pare. Jedino država se sudi beskonačno jer troškove eksternalizuje. Tako bi se dešavalo i u slobodnom društvu, sporovi između agencija bi bili brzo i efikasno rešavani, jer ni jedna agencija ne želi da izađe na loš glas niti da gubi pare na sudske sporove. Agencija čiji bi direktor nekoga opljačkao preko noći bi nestala jer bi svi njeni klijenti preko noći prešli na druga osiguravajuća društva. Tačno, agencije imaju samo građane, i to samo one koji ŽELE da sa njima posluju. Ako se oni predomisle, agencija NESTAJE jer su šanse da profitabilno posluje nepostojeće. Da "izborom agencije sebe lišavaš dela slobode" nije nikakav problem. Šta god izabereš ti sebe lišavaš dela slobode, odnosno onoga što nisi izabrao. Ali tržište je u stalnom kretanju: stalno se pojavljuju nove agencije, i čim neka nudi bolju uslugu i/ili manju cenu - prelaziš kod njih. Konkurencija. Istina je da, zavisno od uslova, pravila u početku mogu da budu manje liberalna (pa svaki početak je vreme nesigurnosti i privikavanja na novo!) ali tržište funkcioniše uvek u interesu kupca.
Kartel ne može da funkcioniše na tržištu na kome država ne postavi ulazne barijere. Ako nema države da ograniči slobodu tržišta - nema kartela. U toj tvojoj (krajnje nategnutoj) situaciji, šta sprečava građane da ne kupuju osiguranje, jer vide da su agencije u stvari kriminalci? Ili da ga kupe kod prve firme koja nije u kartelu, koja tog momenta postaje sumanuto profitabilna a svi iz kartela brzometno bankrotiraju? Ne zaboravi da su građani naoružani i umeju da koriste oružje, jer će se sasvim sigurno pojaviti agencija koja prodaje jeftinije osiguranje onima koji umeju i spremni su sami sebe da odbrane pa time smanjuju rizik.
Bio sam napisao ceo, ogroman komentar, ali mi je u tom momentu nestalo struje i sve je propalo :)
Sad cu se samo osvrnuti na jednu stvar posto nemam vremena
Marko kaze da ce problem nastati u sporu izmedju dve agencije i ja se sa tim slazem. John Lock je pisao o tome valjda. Ako se dobro secam, po Locku je problem resavanja sporova i sprovodjenja sudskih odluka jedan od osnovnih razloga nastanka drzave. Na to Andrej odgovara: "Spor između dve agencije? Marko, i sada se događaju sporovi između firmi. Firme imaju incentive da završe spor pod hitno, jer se sude za svoje pare..."
Ovu oblast malo bolje poznajem, pa bih hteo da napomenem par stveri. Naime, tacno je da postoje institucionalne ili ad-hoc arbitraze, koje su privatne organizacije za resavanje sporova i da su postupci kraci i troskovi manji. Ali postoji jedna stvar, a to je izvrsenje odluke arbitraze. Arbitraza jednostavno nema mehanizam kojim bi naterala ugovornu stranu koja je ugovor prekrsila da izvrsi arbitraznu odluku. Zato svaka drzava donosi poseban zakon (ili prihvata njujorsku konvenciju, ali to je posebna prica) kojim se obavezuje da ce drzavni sud prisiliti stranu koja je povredila ugovor da izvrsi ugovor ili raskine ugovor i nadoknadi stetu. Dakle, i u slucaju da se spor izmedju dve kompanije resi brzo pred privatnim sudom (arbitrazom), potreban je mehanizam prinude kojim bi se strana koja je izgubila spor primorala da izvrsi arbitraznu odluku u slucaju da ne zeli dobrovoljno da izvrsi odluku, atakvih slucajeva ima mnogo, mnogo...
I jos, stto se tice religijskih organizacija kao primera za dobro funkcionisanje anarhije, imam jedan prigovor. Ako Pera osnuje svoju religijsku organizaciju i izgradi manastir, i onda dodje Zika i prebije ga (ili ubije) i otme mu manastir, sta ce se desiti? Tuzilac ce optuziti Ziku i policija ce ga uhapsiti i lisiti ga slobode i manastira koji je nepravno prisvojio. U krajnjoj instanci drzava ce zastititi Peinu religisku organizaciju. zato religijske org. u sekularnim drzavama ne mogu biti primer za anarhiju. Oslanjaju se na drzavu.
Andrej, zar ne vidis da su ljudi uvek imali tendenciju da se udruzuju i prave drzavu, iz defanzivnih (Svajcarska) ili ofanzivnih (mongolska imperija) razloga. Ako se jedna drzava raspadala, raspadala se na manje drzave ili je postajala plen drzave-grabljivice. Zasto mislis da jedan Lukovic-Legija ili Marko Milosevic sutra ne bi imao najjacu "konkurentsku agenciju" jer bi bio u stanju da okupi najgori i najbeskrupulozniji sljam oko sebe. Istina, mozda niko ne bi hteo da se osigura kod njih, ali njima to ne bi ni bio cilj. Oni bi hteli samo reket. Pa imali smo takvu situaciju do 2003. godine, kada Djindjic (drzava) nije bio dovoljno jak da ih pocisti, a oni su isli okolo i bavili se otmicama, ucenama i reketiranjem. Ista stvar sa spoljasnjim napadacem, moglo bi se ocekivati da gradjani drzave koja se samoukine postanu plen ne samo domacih predatora vec i stranih. U takvoj situaciji bi doslo ili do obnove gradova/opstina i zatim stvaranja konfederacija isl...
Gandalfe, žao mi je za izgubljen komentar. Keep up the good work!
Izvršenje arbitraže. Istina je da ovu oblast ne poznajem ali da vidimo da li mogu nešto da izmaštam. Dakle, ako neka strana neće da izvrši arbitražnu odluku (tj. da plati bre!) neophodna je sila i u ovom trenutku to radi država. Kaže: dela plati or else! Meni i to izvršenje arbitraže izgleda kao usluga koju može da obezbedi tržište, odnosno agencije za obezbeđenje koje raspolažu oružanom silom. Kod sklapanja ugovora odrede se osiguravajuća društva, privatni sud(ovi) za arbitražu eventualnog spora i ... (već pogađate) agencija za izvršenje. (Pretpostavljam da u ovom trenutku država ne dozvoljava postojanje ovakvih agencija.) Ako neko neće da sklopi ugovor koji uključuje sve ove agencije - eto razloga da se sumnja u njegove dobre namere i da se dvaput razmisli o potpisivanju ugovora. Naravno, kao biznis koji nastoji da bude profitabilan, agencija za izvršenje nastoji da svako izvršenje obavi "čisto" i "glatko", bez "prekomerne upotrebe sile", jer ako prekorači ovlašćenje, prvo prati je loš glas, a drugo oštećeni će da možda da naplati "osiguranje za slučaj prekomerne sile pri izvršenju" od svog osiguravajućeg društva koje će onda sudski da goni preagresivnu agenciju.
Na momenat ovo možda zvuči prekomplikovano. Jeste komplikovano ali samo onoliko koliko mora da bude. Slobodno društvo je društvo ugovora, svi odnosi na tržištu su ugovorni, ne živi se u zabludi da će neka "mudra i pravedna država" da pravedno da sudi i izvršava odluke suda. Naravno, kompleksnost ugovora, broj ograda i osiguranja, odgovara vrednosti ugovora.
Što se religijskih organizacija tiče, nije Vam dobar prigovor. Prigovor je u oblasti obezbeđenja, a ja nisam tvrdio da anarhija funkcioniše u toj oblasti. Ponavljam, anarhija sasvim dobro funkcioniše u sferi vere. U toj sferi, sekularna država kaže: ovo je oblast verskih sloboda, tu država niti propisuje, niti primorava, (a u idealnom slučaju ni) ne subvencioniše religijske organizacije. Tačno je da se one u sferi bezbednosti oslanjaju na državu. Ali to je van sfere vere.
Ne negiram da su ljudi milenijumima osnivali države. Pa šta? Praksa koja nije dobra, koja dovodi do loših rezultata, treba da se menja, a ne da se stalno udara glavom o zid zato što su još naši čukundedovi udarali. I ne negiram da ima ljudi koji ne zaslužuju da ih tako zovemo. Upravo zbog njih stvarana je država: organizacija kojoj je kroz istoriju dodeljivan monopol na silu; ali na čije se komandne visove vrlo brzo popenju upravo oni ljudi od kojih je trebalo da nas zaštiti. A tada je kasno, već su našu decu u školama pripitomili i zadojili državnom religijom, pa ne mogu ni da zamisle kako bi živeli bez majčice-države.
Arbitraza zaista moze da resi dobar deo problema. Recimo, pri kupoprodaji se odredi arbitar i kupac kod njega deponuje sredstva. Kada se odradi posao, ako ima problema (recimo, roba nije dobrog kvaliteta) arbitar procenjuje da li ce sav novac preneti prodavcu, ili ce jedan deo vratiti kupcu. Ako se obe strane unapred sloze sa time, eto resenja.
Ali, po meni i dalje postoji veliki problem moguce monopolizacije cele te grane. Monopolizacija moze da bude dobrovoljna ili prisilna. U stvari, ja nekako verujem da su drzave tako nekako i nastajale i rasle - bracnim vezama (dobrovoljna monopolizacija) ili ratovima i građanskim ratovima (prisilna).
Nasilni monopol jedino država može da napravi i održava. Jer ako je država – onda ima monopol sile i u stanju je da spreči nekog da nešto proizvodi ili da nešto kupi. Ako država ne podiže barijeru ulasku na tržište, jedini način da neko ima monopolski položaj to je da kupci ne žele da kupuju kod bilo koga drugog, a to je problem jedino za druge ponuđače istog proizvoda ili usluge koji ne mogu da profitabilno posluju, jer nisu u stanju da ponude nešto bolje ili jeftinije. Onog momenta kad se pojavi neko ko nudi bolji ili jeftiniji proizvod, monopol nestaje, naravno ako nije tu država da ograniči tržište. Dobrovoljna monopolizacija dakle postoji, ali nije nikakav problem – naprosto jedan proizvođač nudi superioran proizvod i svi kod njega kupuju. Drugim proizvođačima niko ne brani da se trude da razviju nešto bolje i da mu konkurišu.
Opasnost od monopolizacije arbitraže je jednako realna kao i opasnost od monopolizacije bilo koje druge delatnosti. Nema je ako nema države. Ako ima države, naravno, sa monopolom sile sve se može i upravo to se i dešava.
Post a Comment