Promišljena demokratija

Sećam se da je Vuk Drašković u jednom intervjuu na pitanje kako komentariše slabe pozicije SPOa prema istraživanju javnog mnjenja ironično pitao novinara da li je uopšte neophodno da se organizuju izbori kada je istraživanje već sve reklo. Vuk je delimično u pravu.

Volja građana se sprovodi indirektno (izbori) i direktno (referendum). James Fishkin sa Stanforda tvrdi da je donošenje odluka na osnovu istraživanja javnog mnjenja (promišljene demokratije) daleko bolja direktna opcija od organizovanja referenduma. Fishkin ne navodi samo očigledne razloge, značajno manje troškove, već tvrdi da bi i kvalitet odluka bio bolji. 

Prvo, dobar uzorak bi bio reprezentativniji od referenduma zbog male izlasnosti. Dobar uzorak predstavlja mišljenje 100% populacije sa pravom glasa dok referendum predstavlja mišljenje daleko manjeg broja glasača. 

Drugo, Fishkin tvrdi da bi za razliku od prosečnog glasača, svaki građanin koji bi bio u slučajno izabranom uzorku daleko savesnije pristupio analizi problematike jer bi njegov ili njen glas bio mnogo relevantniji čime bi bio rešen i problem racionalne nezainteresovanosti. 

Treće, Fishkin tvrdi da bi interesne grupe i novac uopšte imale daleko manji uticaj na konačni ishod odluka. 

Pogledajte ceo tekst ovde. Promišljena demokratija je moj slobodni prevod termina "Deliberative democracy".  

Pussy Riot i dosledni libertarijanci

Lew Rockwell je lider grupe američkih libertarijanaca okupljene oko Mises Instituta iz Alabame, grupe koja sebe smatra boljim, beskompromisnijim i doslednijim libertarijanaca od ovih sa Cato Instituta, Reason magazina ili George Mason univerziteta. Rockwell je osnivač Mises instituta, najbliži saradnik Murraya Rotbarda i dugogodišnji šef kabineta Rona Paula. Samo nemojte da vas ime "Mises" u institutu zavara -- ličnost koju Institut prvenstveno promoviše je Murray Rothbard.

Šta ovi dosledni, beskompromisni libertarijanci misle o slučaju Pussy Riot u Rusiji? Devojke su dobile po dve godine ruskog zatvora za protestni nastup u crkvi.

Evo šta kaže blog Lewa Rockwella: Zapadni mediji su pristrasni, naivni, ne razumeju suštinu slučaja i "pojednostavljeno misle da je Putin čudovište koje hoće da uništi svakoga ko se protivi njegovoj vlasti, samo zato što dolazi iz KGB-a". Ali ustvari, ceo slučaj nema veze sa gušenjem slobode govora i političkog izražavanja, već ruska pravna država sprovodi red i zakon. Kao dokaz da je to u redu, blog navodi neke članove nekih britanskih i poljskih zakona - mada je malo teže naći slučaj gde su britanske vlasti ili poljske vlasti posle 1989. nekoga stvarno poslale na robiju zbog ovakvog ili sličnog prekršaja.

Pisac bloga ima i druge ubistvene argumente protiv Pussy Riota:

- "One i nisu nikakva grupa jer nisu snimile ništa." To je, naravno, za zatvor.

- "Dobijale su grantove Soroša i organizacija koje finansira američka vlada." Samo što je to dozvoljeno i skroz legalno, svuda pa i u Rusiji.

- "Jesu li feministi? Imaju li filozofiju?" Sve jaki razlozi za gulag, nema sumnje.

Eto to kažu samozvani dosledni libertarijanci - i nije im prvi put. Zato što se protive američkoj spoljnoj politici, oni redovno upadaju u zamku podrške svim protivnicima američke spoljne politike, ma ko oni bili. Ako ste belosvetski diktator uvek možete računati na podršku ovog dela libertarijanaca. Iako je to ekipa iz koje i Ron Paul regrutuje kadrove, sam Paul je inteligentiji i ume jasno da razgraniči da protivnik vašeg protivnika nije uvek i prijatelj.

Ovo su, inače, isti oni od kojih mnogi libertarijanci uče ekonomiju. Ista ekipa je opsednuta idejom da je frakcionalno bankarstvo nekakva prevara (što je tvrdio Rothbard), kao i da je ono inflatorno (što je i Rothbard znao da nije tačno ali ih je nekako i u to ubedio). Naravno, čitajte Rothbarda po svaku cenu, pa i Rockwell i ostali imaju ponešto dobro da kažu (mada ih ja ne pratim redovno), ali budite oprezni i ne zaboravite da razmišljate svojom glavom kada to radite.