Crowding out

U poslednje vreme najviše puta pomenuti autor na TR-u, Steven Landsburg, pričajući o ekonomskim zabludama kaže da možda crowding out efekat (mislim da se prevodi kao efekat izvlačenja ali nisam siguran) ne postoji. Jedan od najubedljivijih argumenata protiv budžetskog deficita je da isti destimuliše privatne investicije. Država pozajmi pare od građana za finansiranje nekog projekta čime smanjuje količinu novca koji bi privatni investitori takođe mogli da ulože. Kako su privatne investicije bolje od državnih, manje privatnih a više državnih investicija je loša stvar.

Sada, Landsburg kaže da to ne mora da bude slučaj. On tvrdi da se ekonomisti fokusiraju samo na prvi deo priče, a to je da država pozajmljuje novac, a zaboravljaju da država taj novac obavezno troši. Drugim rečima, Marko kupi obveznice države Srbije u iznosu od 1,000 dinara, država taj novac potroši na kupovinu mašine za kafu za kliniku za vantelesnu oplodnju, pa Jovan prodavac mašine za kafu sada ima 1,000 dinara koje može da investira. Drugim rečima, nije došlo do promene količine novca koje privatni investitori mogu da ulože. Jedini efekat je da postoji jedna mašina za kafu manje na tržištu.

Ne znam koliko je ovo tačno, ali ne deluje previše pogrešno. Moguće je da bi Jovan uštedeo nešto od tih 1,000 dinara pa bi bilo manje novca za investicije ali to je već pitanje za bolje ekonomiste od mene.

Nobel za ekonomiju 2007

Dobitnici se zovu Leonid Hurwicz, Eric Maskin i Roger Myerson. Nisam čuo ni za jednog. Poslednja dvojica su doktorirala primenjenu matematiku, a bave se "dizajnom mehanizma", tj. matematičkim modeliranjem podsticaja. Recimo kod aukcija, različiti metodi aukcije donose različite rezultate. Ako to izrazite u matematičkoj formi, možete dobiti Nobelovu nagradu.

Otpusti muškarca, zaposli ženu

Norveška je čudna zemlja (videti ovde). Zato me ne iznenađuje vest da će firme koje do 1. januara 2008. godine nemaju makar 40% žena u upravnim odborima biti zatvorene.

Zamislite situaciju u kojoj osnivate firmu, radite 20 godina 10 sati dnevno, polako birate najbolje ljude koje možete da priuštite da vam sede u Upravnom odboru, a onda dođe država i kaže "moraš da imaš makar 40% žena". Vi probate da objasnite da se vaša firma, kao i još par hiljada drugih, bavi ribarstvom i da jednostavno nema dovoljno žena koje se razumeju u ribarstvo da popune mesta u tolikim upravnim odborima. A država kaže "pa niko nije rekao da je nužno da se razumeju u ribarstvo, bitno je da su žene". Vi onda kažete da ćete morati da otpustite muškarce koji vam sada sede u UO, a država kaže "pa naravno, to je cela poenta".

I ništa, stavite svoju ženu u UO, kažete joj da ne očekujete od nje da dolazi na sednice, ali da zauzvrat neće dobiti ni platu, ona kaže "ma ok" i eto, zadovoljili ste još jednu formalnost.

Vraćanje imovine

Pisali smo i ranije o denacionalizaciji (ovde, ovde i ovde). Izlgeda da polako i to pitanje ozbiljno dolazi na dnevni red. Postignut je konsenzus da će se naslednicima vraćati imovina svuda gde je to moguće, a da će se izdati državne obveznice za sve ostalo.

Jedini problem, i to veoma veliki, je vezan za gradsko zemljište. Za neupućene, svo gradsko zemljište u Srbiji je u vlasništvu države. Pitanje je da li i kako vratiti prethodnom vlasniku zemljište koje se nalazi ispod mog stana, koji sam legalno stekao?

Još u rimskom pravu je utvrđeno pravilo superficies solos cedit, što otprilike znači da jedno lice treba da bude vlasnik i zgrade i zemljišta, osim u slučajevima ako se ugovorom o zakupu zemljišta to pitanje drugačije reši. Zahtev naslednika građevinskog zemljišta (koji je uključen u prethodni nacrt zakona) je da se njima vrati zemljište koje se nalazi ispod moje (i vaše) zgrade, a da visinu zakupa odredi sud za deset godina. Do tada bi, umesto da opštini plaćamo naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, isti iznos plaćali vlasniku. Alternativno rešenje je da se zemljište ustupi, ili proda, onome ko ga sada koristi. Cena zemljišta bi morala biti administrativno utvrđena, pošto se kupac unapred zna - sadašnji korisnik. Stari vlasnik bi bio "namiren" iz budžeta.

Ukoliko se prihvati predlog da se zemljište vrati prethodnom vlasniku, bojim se da će tržište nekretnina potpuno da stane, jer bi situacija bila veoma nejasna, čak nejasnija nego sada. Zašto? Pre svega zato što bi sve nekretnine u prometu bile pod teretom zakupa, a da niko ne zna koliki će taj zakup biti za deset godina. U takvoj situaciji, svaka kupovina nekretnine je mačka u džaku. A tržište mačaka u džaku ne funkcioniše baš najbolje.